Medijska subotnja dilema: Svečlja na severu, mediji i društvene mreže o „upadu“ i „akciji“ i šta se stvarno dogodilo

Više kosovskih medija na albanskom jeziku izvestilo je 3. februara da je izvršena racija u staroj fabrici eksera u Brnjaku, na severu Kosova. Isto su učinili i srpski tabloidi i pojedini mediji. Istu informaciju preneli su i pojedini Telegram kanali. Ispostavilo se, međutim, da se nije radilo o raciji ili posebnoj akciji policije.

„Policija kreće u raciju u Brnjaku, tu je i Svečlja“; „Policija sa još jednom akcijom racije na severu“; „Racija u Brnjaku, policija izjavljuje: Prisutan je i Svečlja“; „Policija upala u objekat u Brnjaku“; „Policijska akcija u Brnjaku, u toku je pretres fabrike eksera“; „Policija vrši raciju u Brnjaku, pod nadzorom ministra Svečlje“ – glasili su neki od naslova portala Reporteri, Gazeta Blic, Infokusi, Gazeta Metro, Pressonline, Gazeta10, Dukagjini; Indeks online; Bota Sot, Syri.net.

Informaciju o navodnoj raciji preneli su i pojedini Telegram kanali na srpskom jeziku.

„Tzv. Kosovska policija upala je u objekat fabrike vijaka u Brnjaku.

Pripadnici tzv. Kosovske policije, sa pet, šest džipova upali su danas u objekat fabrike vijaka u Brnjaku koja je zatvorena 1995. godine.

Uz pripadnike policije u fabrici je bio i ministar unutrašnjih poslova ‘Kosova’ Dželjalj Svečlja. Policija dronovima nadgleda teren i stacionirana je kod mosta u blizini fabrike, prenosi Kosovo onlajn“ – navedeno je u poruci koju je videlo 1.400 korisnika.

Informaciju je objavilo više tabloida i pojedini srpski mediji, kao što su – Kosovo online, Blic, Pink, Kurir, Alo, Informer, Srbija danas.

Kosovska policija: Poseta sa svrhom „sagledavanja rada policijskih službenika“

Da je kosovski ministar boravio na severu potvrdila je i Kosovska policija u svom saopštenju za medije, pod naslovom „Posećeno je granično područje u Brnjaku, Jasenoviku i Gazivodskom jezeru“.

Iz policije preciziraju da je ministar zajedno sa direktorom policije Gazmendom Hodžom i ministrom administracije lokalne samouprave Eljbertom Krasnićijem posetio ovu oblast.

„Svrha ove posete bila je od posebnog značaja, da se sagleda rad policijskih službenika, koji svojim patrolama pokrivaju taj deo pograničnog područja, na obezbeđenju, kao i na sprečavanju kriminala i šverca robe“ – stoji u saopštenju.

Dodaju i da ova poseta „dolazi i nakon izveštavanja u medijima o krijumčarenju na ovom pograničnom području“, ali bez preciziranja o kojim se to navodno izveštajima radi.

Ministri i rukovodstvo su se, dodaje se – bliže upoznali sa „radom, zalaganjem, posvećenošću i poteškoćama“ u radu policijskih službenika u „sprečavanju i suzbijanju raznih kriminalnih aktivnosti“.

U saopštenju se ne pominje da se radi o posebnoj akciji pretresa ili racije policije, ali se ne pominje ni poseta fabrici u Brnjaku.

Zamenik direktora Kosovske policije za region severa, Veton Eljšani, potvrdio je da je kosovsko rukovodstvo posetilo fabriku, ali i da se nije radilo ni o kakvoj akciji, raciji ili upadu.

On je precizirao da je Kosovska policija i ranije bila u fabrici.

„Mi smo do sada više puta bili u objektu. Fabrika ne radi od 1995. godine, nije bio upad, nije bila akcija“ – kazao je Eljšani, dodajući da je objekat pod upravom Kosovske agencije za privatizaciju.

---

Ovakvo izveštavanje srpskih i albanskih medija o navodnoj akciji policije na severu predstavlja još jedan u nizu primera kako mediji s obe strane koriste iste informacije s tendencijom pristrasnosti, manipulacije ili čak reinterpretacije događaja kako bi odgovarale njihovim narativima i interesima.

Naslovi i ton izveštaja su senzacionalni i sugerišu na dramatične događaje, poput racije ili upada policije. Ovakav pristup može da generiše strah i podstakne negativne percepcije, čime se dodatno podstiču tenzije između zajednica.

Prisutno je i selektivno iznošenje informacija. Mediji često biraju određene aspekte događaja koji odgovaraju njihovoj perspektivi ili stavu.

Korišćenjem senzacionalnih naslova i izraza može se dodatno polarizovati javnost, podstičući osećaj neprijateljstva između zajednica. Ove pristrasne interpretacije mogu da prodube jaz između Srba i Albanaca na Kosovu, umesto da doprinesu razumevanju i dijalogu.

Ovaj primer još jednom ukazuje na potrebu za kritičkim pristupom prilikom konzumiranja medijskih informacija, kao i za podrškom novinarskoj etici i profesionalnom izveštavanju kako bi se obezbedila objektivnost i integritet u prenošenju vesti.