Radio Kontakt Plus - Radio kojem se veruje
Ambasadorova izjava i tumačenja: Važnost jasnoće u razlikovanju činjenica od stavova i tumačenja
„SAD žale što su bombardovale Srbiju, velika je izjava ambasadora Hila“ – glasio je naslov portala ntv.al od 22. marta. Ovo je, međutim, klasičan primer kada medij nije jasno razdvojio činjenice od stavova i tumačenja. Naslov portala sugeriše da je američki ambasador u Beogradu, Kristofer Hil, direktno izrazio žaljenje SAD-a zbog bombardovanja Srbije. U tekst u nastavku se zapravo razmatraju različite interpretacije jedne od izjava Hila, a stavove i tumačenja iznose stručnjaci na osnovu kojih je i sastavljen naslov.
U nastavku teksta ntv.al dve su izjave koje bi mogle da se povežu sa naslovom.
„Izjava ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofera Hila da je ‘Srbija bliži partner NATO-u od Kosova’ može da ima više značenja, ali se u suštini ova artikulacija može uzeti i kao neka vrsta žaljenja Amerikanaca zbog bombardovanja Severnoatlantske alijanse 1999. na Srbiju“ – ocena je Gzima Visoke profesora sa Dablinskog gradskog univerziteta u Irskoj.
U drugom delu svog komentara, Visoka ocenjuje i da Hilov komentar može da prenese još jednu poruku.
„To se može pročitati kao politički revizionizam, gde se NATO više svrstavao u Srbiju nego za Kosovo i možda zažalio zbog vojne intervencije 1999. godine“.
Šta je Hil rekao?
Visoka se osvrće na Hilove izjave u intervjuu za Radio-televiziju Srbije.
Na pitanje kako se status OVK promenio od terorističke organizacije, kako ih je Stejt department prvo označio, u prihvatljivog partnera, Hil je naveo „znate, zapravo, ako pogledate ko je partner NATO-a, Srbija je mnogo bliža NATO-u nego Kosovo“.
Na komentar da je to trenutno, Hil je potvrdio. „To je sada vrlo tačno. Dakle, svakako to znate, mi radimo sa srpskom vojskom svaki dan. Imali smo vežbe, imali smo obuku, imali smo niz stvari sa srpskom vojskom. Tako da nisam siguran da mogu da prihvatim premisu pitanja, jer mi sada zajedno radimo mnogo više nego sa OVK ili šta god da je iz njih nastalo“.
U komentar na bombardovanje, Hil je rekao:
„U to vreme niko nije bio oduševljen bombardovanjem. Pitanje je bilo da se zaustavi ono što je postalo veoma krvava i sve krvavija stvar na Kosovu“.
Ovaj primer pokazuje važnost jasnog razdvajanja činjenica od stavova i tumačenja u novinarstvu kako bi čitaoci mogli da razlikuju informacije od interpretacija i analiza. Ovaj primer takođe ukazuje na važnost kritičkog razmišljanja prilikom konzumiranja medijskih sadržaja, kako bi se izbegle manipulacije i steklo dublje razumevanje datih tema.
