„Kosovo, povećanje tenzija na severu pogoršalo je bezbednost novinara“ – glasi naslov teksta na portalu Javnog servisa Kosova (RTK). Ovakav naslov je efikasan u privlačenju pažnje, ali ne i u skladu sa onim o čemu je RTK izvestio. Na Dan slobode medija Javni servis Kosova još jednom je pokazao da vlada neprofesionalnošću, a da sever Kosova uvek može da se iskoristi kao tema za skretanje pažnja sa drugih, za kosovsku javnost, važnih informacija. Analizu čitajte u nastavku.
U tekstu malo o onome iz naslova
RTK je u tekstu pomenutog naslova izvestio javnost o novom izveštaju o medijskim slobodama u svetu, Reportera bez granica, za 2024. godinu.
Javni servis u tekstu piše da je Kosovo „uvršteno u grupu zemalja u kojima je medijsko okruženje problematično“.
„Nalazi se na 75. mestu, padajući za 19 mesta u odnosu na prošlu godinu, kada je bilo na 56. mestu. Kosovo je 19 mesta niže rangirano na Svetskom indeksu slobode medija organizacije Reporteri bez granica, za ovu godinu. U danas objavljenom izveštaju navodi se da su napadi na novinare pojačani u vreme političkih tenzija između Kosova i Srbije“ – navodi se takođe u tekstu.
RTK potom ponovo dodaje da je prema indeksu koji obuhvata 180 zemalja, Kosovo na 75. mestu i upravo se ovom informacijom završava deo teksta koji se tiče Kosova. A čitaoci ostaju uskraćeni za delje informacije na koje upućuje naslov u kojem se pominje sever Kosova.
Fokus izveštaja Reportera bez granica nije na sever Kosova
Sa druge strane, RTK-ov naslov i tekst sugerišu da je izveštaj Reportera bez granica i pitanje bezbednosti novinara fokusirano na sever Kosova.
Međutim, utvrdili smo da Reporteri bez granica u svom izveštaju ne pominju eksplicitno sever Kosova, niti je ovaj izveštaj fokusiran na pitanje bezbednosti novinara na severu Kosova.
„Nijedan novinar nije ubijen od 2005. godine. Ubistva i nestanci koji su se desili pre i tokom rata na Kosovu (1998-2005) prošla su nekažnjena. Novinari koji istražuju trgovinu drogom ili zagađenje životne sredine bili su izloženi fizičkim napadima, a kriminalne mreže su ometale njihovo izveštavanje. Iako napade istražuju policija i tužilaštvo, oni su retko doveli do krivičnog gonjenja. Napadi na novinare pojačani su u vremenima političkih tenzija između Prištine i Beograda“ – sve je što se navodi u delu izveštaja o bezbednosti.
RTK prećutao niz informacija: Šta još piše u izveštaju o slobodi medija?
I to nije jedino što je problematično u vezi sa tekstom RTK.
Javni servis je u svom tekstu prećutao sve važne detalje u vezi sa ocenom slobode medija na Kosovu iz izveštaja Reportera bez granica, čak i one u kojima se pominje sam RTK.
U prvoj rečenici izveštaja Reportera bez granica navodi se da je sloboda medija na Kosovu ugrožena „ispolitizovanom regulativom, „gegiranjem“, „nedovoljnim pristupom informacijama“ i „porastom fizičkih napada“.
RTK prećutkuje čak i to da je ocena Reportera bez granica da Kosovo „ima pluralističko i dinamično medijsko tržište“.
Politički kontekst
RTK prećutkuje i deo koji se tiče političkog konteksta:
„Čak i ako mediji uspeju da političare pozovu na odgovornost, novinari su i dalje meta političkih napada. Neefikasni medijski regulator, Nezavisna komisija za medije, pokušava da se reformiše. Najveći TV kanal, Klan Kosova, bio je podvrgnut administrativnom maltretiranju od strane vlasti, koja je takođe ugrozila nezavisnost javnog emitera RTK izborom bliskog saveznika vladajuće partije za njegovog direktora. Mediji na srpskom jeziku, koji su pod pritiskom srpskih političkih snaga, žalili su se na diskriminaciju u pristupu javnim informacijama, posebno na njihovom jeziku, a to je jezik ustavne manjine“.
Pravni okvir
U tekstu se takođe ne pominje ni deo o pravnom okviru gde Reporteri bez granica navode da su sloboda izražavanja, zaštita izvora i pravo na informisanje zakonski zagarantovani, dok su kleveta i klevetanje dekriminalizovani, ali i da je „sve više i više novinara podvrgnuto SLAPP tužbama koje su pokrenule poslovne grupe i političari“.
„U praksi, zakon o autorskim pravima se ne poštuje, a pristup informacijama je ugrožen drakonskim nacrtom zakona o regulisanju medija i postupcima pokrenutim protiv telekomunikacionih operatera“.
Sociokulturni kontekst
U tekstu RTK nema ni detalja iz izveštaja Reportera bez granica o tome da iako kosovsko društvo ima poverenje u novinare, nezavisni mediji i istraživački novinari često su na meti uvreda i lažnih vesti na društvenim mrežama:
„Oni su nepravedno optuženi za ‘saradnju sa neprijateljem’, retoriku koju koriste političke i verske grupe“.
Ekonomski kontekst
Na kraju, RTK je propustio da spomene i deo izveštaja Reportera bez granica o ekonomskom kontekstu, u kojem se navodi da mediji na Kosovu zavise od oglašavanja bilo vlade ili političkih partija, a da se oba distribuiraju na „netransparentan i pristrasan način“.
„Pored toga, preko svojih vlasnika, privatne medijske redakcije su izložene mešanju moćnih političkih ili poslovnih grupa. Mediji na srpskom jeziku suočavaju se sa dodatnim izazovom malog tržišta na kome neki mediji zavise od finansiranja iz susedne Srbije, dok nezavisni mediji ne bi opstali bez međunarodnog finansiranja“ – dodaje se.
RTK je propustio da pruži celovit uvid u izazove sa kojima se suočavaju mediji i novinari na Kosovu, odnosno u izveštaj Reportera bez granica. RTK je uskratio javnost za ključne informacije koje bi mogle da utiču na percepciju i razumevanje stanja medijskih sloboda na Kosovu. Fokus je, međutim, namerno stavljen na sever Kosova, iako to očigledno nije fokus samog izveštaja Reportera bez granica. Ovakvo neprofesionalno izveštavanje šteti percepciji RTK-a u javnosti, ali može da nanese štetu i poverenju među zajednicama, s obzirom na to da se sever Kosova portretiše kao jedini razlog za pogoršanje bezbednosti novinara. Mediji, podsećamo, igraju ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja i političkog diskursa.
