Radio Kontakt Plus - Radio kojem se veruje
Između brojki i realnosti: Etnički motivisani incidenti na Kosovu u senci propagande
Foto: AI generisano
Etnički motivisani incidenti na Kosovu neretko su u fokusu pažnje, ali uglavnom zvaničnog Beograda. Za Beograd je to ujedno dokaz odnosa kosovskih vlasti prema srpskoj zajednici na Kosovu. Sa druge strane, kosovski premijer Aljbin Kurti, najzad je reagovao na ove tvrdnje, iznoseći statistiku. Ipak, ova statistika fokusirala se na broj ubijenih Srba u slučajevima porodičnog nasilja. Slučajno ili ne, ispustio je da uopšte pomene etnički motivisane incidente. U lavirintu brojeva pokušali smo da dođemo do suštine. Zaključak – i Beograd i Priština manipulišu brojevima, ali je činjenica da etnički motivisani incidenti postoje i da jesu zabeleženi. Takođe, postoji i nešto mimo brojki. Strukturno i kulturno nasilje, iako ne ulaze u statistiku, takođe su ono što bi trebalo uzeti u obzir kada su u pitanju međuetnički odnosi. Svođenje celokupne situacije na jedan aspekt umesto izvođenja sveobuhvatne analize češće preti da bude upotrebljeno kao propagandno sredstvo – ističe naš sagovornik Aleksandar Šljuka iz Nove društvene inicijative.
Kurti tvrdi da se radi o propagandi, ali ni pomena o etnički motivisanim incidentima
„Svaka osoba na Kosovu, lokalna ili međunarodna, zna: srpska propaganda o nasilju nad Srbima je upravo to – propaganda. Činjenice govore same za sebe, razotkrivajući podmukle laži i otkrivajući koliko bi daleko autoritarni režim išao da seje haos“ – glasio je deo poruke kosovskog premijera Aljbin Kurtija na njegovom „X“ nalogu.
Iznosi i brojke, pa navodi da zvanična policijska staistika pokazuje da je od 2021. do 2024. godine na Kosovu bilo ukupno 86 ubistava:
„81 Albanac, 3 Srbina i 2 druge nacionalnosti. 3 Srbina su ubijena 2022; 2 u opštini Severna Mitrovica i jedan u Gračanici. Za sva 3 ubistva postoje samo osumnjičeni Srbi. U Severnoj Mitrovici Srbin je osumnjičen da je ubio oca i brata. U Gračanici Srbin je osumnjičen za ubistvo brata“.
On očekuje i da je slučaj Banjska „zaseban“ – gde su „3 srpska pripadnika paravojnih formacija poginula u pucnjavi sa policijom nakon što su ubili policajca Afrima Bunjakua prošlog 24. septembra“.
Za kosovskog premijera je „dokaz propagande“ broj ubijenih Srba u slučajevima porodičnog nasilja. Međutim, ne pominje niti jedan slučaj etnički motivisanih incidenata koji su se, činjenica je – događali tokom pomenutih godina.
Pokušaj da se prikriju svi ostali etniči motivisani incidenti
„Iako bi informacija koju je izneo premijer Kosova da na Kosovu u proteklom periodu nije zabeleženo nijedno etnički motivisano ubistvo, trebalo da nas obraduje, ona predstavlja samo pokušaj da se prikriju svi ostali etnički motivisani incidenti, naročito oni usmereni prema srpskoj zajednici i samim tim se stvori percepcija u javnosti da je situacija stabilna i mirna, da su međuetnički odnosi zadovoljavajući, te da oni koji sa tim nisu saglasni zapravo šire propagandu – ističe, sa druge strane, Aleksandar Šljuka iz Nove društvene inicijative koji se zarad istraživanja bavio upravo etnički motivisanim incidentima.
Šljuka podcrtava da se ne radi o propagandi, već da su međuetnički problemi – reflektovani kroz brojne incidente – zapravo realna slika stanja na terenu.
Da bi to i potvrdio, Šljuka se radeći na istraživanju krajem prošle godine, obratio Kosovskoj policiji kako bi ostvario uvid u njihovu statistiku napada na pripadnike manjinskih/srpske zajednice na Kosovu.
I mi smo se obratili Kosovskoj policiji sa istim zahtevom, ali do objavljivanja ove vesti odgovor nismo dobili.
Iz Kosovske policije mu je tada odgovoreno da su od početka 2023. do novembar iste godine zabeležili 13 etnički motivisanih napada.
„Međutim, kako KP ne vodi evindenciju o etničkoj pripadnosti napadača/žrtve, mi ne možemo tvrditi da su svih 13 napada bili usmereni ka pripadnicima srpske zajednice i da su sprovedeni od strane pripadnika albanske zajednice. Ovakav pristup je problematičan sam po sebi, jer zamagljuje realnu sliku, te otvara prostor za nagađanja i spekulacije. Imajući u vidu dostupne informacije kroz medijska izveštavanja, na prvi pogled deluje kao da brojka od 13 incidenata ne odražava stvarnu situaciju. U tom smislu, nameću se dva moguća objašnjenja. Jedno objašnjenje je da je metodologija na osnovu koje se određuju etničkih napadi u okviru KP veoma rigorozna, te da je moguće da neki od prijavljenih/zabeleženih napada nisu kategorisani kao etnički motivisani“ – pojašnjava Šljuka.
Prema statistici koju je objavio Radio Slobodna Evropa, a koju im je dostavila Kosovska policija – 2021. zabeleženo je 14 međuetničkih incidenata, a 2022. – 11.
Mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni
„S druge strane, iz razgovora sa građanima, stiče se utisak da mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni, s obzirom na evidentno nepoverenje u institucije. Tako dolazimo do još jednog problem, a to je da većina slučajeva ili svi oni koji su zabeleženi zapravo potiču od malobrojnih prijava građana, dok se veoma retko dešava da policija pokrene slučaj po službenoj dužnosti. Već sam napomenuo da se samo iz medijskih izveštavanja verovatno može doći i do više od 13 etnički motivisanih napada, te da je odbijanje policije da pojedine slučajeve ispita bez prijave građana umanjilo ukupni broj“ – navodi Šljuka.
Međutim, statistika Kosovske policije nije jedina statistika.
Statistika Beograda
Statistiku vodi i zvanični Beograd.
Prema njihovoj statistici, na Kosovu je od 2021. godine do 10. maja 2024. godine zabeleženo čak preko 500 etnički motivisanih incidenata.
Po godinama – 2021. – 128; 2022. – 150; 2023. – 179; 2024. (do 10. maja) – 48.
Šljuka, sa druge strane, ističe da ova lista, iako javno dostupna – nema jasnu metodologiju, te navedeni broj čine najrazličitiji tipovi incidenata, od stvarnog fizičkog nasilja, preko hapšenja, pa sve do zadržavanja ljudi na prelazima.
„Samim tim, ova lista nema preteranu istraživačku vrednost u smislu etnički motivisanih napada, ili bar potencijalno etnički motivisanih napada“ – dodaje naš sagovornik.
Šljuka za potrebe svog istraživanja jeste koristio ovu listu, ali ju je revidirao u skladu sa UNMIK-ovom metodologijom o potencijalno etnički motivisanim napadima (PEMIs).
Prema ovoj metodologiji, „incident se klasifikuje kao PEMI“ od strane UNMIK policije ako zadovolji tri kriterijuma: „žrtva je iz ranjive etničke grupe“, što je slučaj ako postoji istorijski obrazac targetiranja ljudi iz ove grupe na osnovu etničke pripadnosti; „počinilac je nepoznat ili je iz druge etničke grupe“; i „okolnosti prestupa ne otkrivaju eventualno etnički neutralni motiv“. Primena poslednjeg kriterijuma u praksi znači da se napadi sa jasnim ekonomskim motivom isključuju, kao i incidenti koji proizlaze iz sporova u komšiluku ili kafanskih svađa. Nasuprot tome, gde „jasni indikatori etničkih motiva postoje, poput govora mržnje“, incident će biti klasifikovan kao potencijalno etnički motivisan incident“.
„U odnosu na ovu metodologiju, a vodeći se statistikom Kancelarije za KiM, u 2023. godini sam prepoznao 53 PEMI, kao i 14 incidenata koji su uključivali pripadnike KP-a“ – pojašnjava Šljuka.
Imati na umu i strukturno i kulturno nasilje
Međutim, iako su ovo sve mahom slučajevi direktnog nasilja, ono nije jedina varijabla kojom se vrši procena odnosa na terenu – dodaje naš sagovornik.
„Pored direktnog nasilja, u klasifikaciji koju je razvio norveški sociolog, Johan Galtung, pominje se i strukturno/institucionalno i kulturno nasilje. Kako i on sam smatra, pomenute dve vrste nasilja su dosta važnije od samog direktnog nasilja, jer one predstavljaju osnov/temelj za njegovu manifestaciju. Kako bi bilo jasnije o čemu govorim, primeri kulturnog nasilja bi bili upotreba derogativnog jezika kada se govori o srpskoj zajednici – ‘kriminalci’, ‘fašistička milicija’ – dakle, generalizujuće optužbe i predstavljanje cele zajednice u negativnom kontekstu, dok je strukturno/institucionalno nasilje oličeno u svim onim odlukama donetim na štetu srpske zajednice u poslednje periodu (raspoređivanje specijalnih jedinica KP na sever, izgradnja baza, ukidanje dinara i srpskog platnog prometa, eksproprijacije, nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika, hapšenja bez osnova, administrativne opstrukcije i slično“ – pojašnjava Šljuka.
Zato podcrtava da su ovakvi vidovi nasilja opasni iz dva razloga.
Prvi je taj što nisu jasno vidljivi, odnosno nema neposredne i uočljive štete koja nastaje kao posledica istih, te često mogu proći ispod radara javnosti i stvoriti privid normalnih odnosa.
Druga – što su upravo zbog navedene prirode, to obično akti koji su prisutni na srednji ili dugi rok, te u velikoj meri doprinose stvaranju negativne percepcije prema zajednici koja trpi nasilje i pogodno su tlo za pojavu direktnog nasilja, kao završne i najdestruktivnije forme – dodaje.
„Imajući sve ovo u vidu, jasno je da je pitanje mnogo kompleksnije od isticanja jedne varijable o etnički motivisanim ubistvima, te da upravo svođenje celokupne situacije na jedan aspekt umesto izvođenja sveobuhvatne analize češće preti da bude upotrebljeno kao propagandno sredstvo“ – zaključuju naš sagovornik.
