Foto: Kontakt Plus/Sunčica Andrejević
„Ni u jednom trenutku KFOR nije bio uključen u navodne pregovore“ – saopštio je danas KFOR, demantujući navode Međunarodne krizne grupe da je ova NATO misija pregovarala povlačenje sa grupom Srba iz Banjske koja je prošle godine učestvovala u sukobu sa Kosovskom policijom. Prethodno je i zastupnik Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za događaje u zvečanskom selu, poručio da Radoičić nije pregovarao sa KFOR-om.
Odakle informacija o pregovaranju?
Mediji na Kosovu i u Srbiji od sinoć prenose informacije iz nacrta izveštaja Parlamentarne skupštine NATO-a, Odbora za odbranu i bezbednost – „Zapadni Balkan – obnovljeni bezbednosni izazovi na vratima NATO“.
„Zvaničnici KFOR-a su pregovarali o povlačenju ostatka grupe u okolne šume, u koje su nestali“ – navodi se u nacrtu ovog izveštaja o preostalom delu grupe Srba koja se povukla iz Banjske posle sukoba sa policijom.
Međutim, za ovaj deo izveštaja, odnosno pomenutu rečenicu, kao referenca navedena je Međunarodna krizna grupa (MKG), odnosno izveštaj „Severno Kosovo: Potvrđivanje suvereniteta usred podeljene lojalnosti“, objavljen aprila.
Upravo u izveštaju MKG-a se navodi: „U strahu od krvoprolića, KFOR je pregovarao o povlačenju grupe u okolne šume…“.
Mediji su, međutim, uglavnom prenosili detalje iz nacrta izveštaja PS NATO-a, ne pominjući da je referenca MGK (to jest, ICG – skraćenica za ovu organizaciju na engleskom).
Petronijević demantuje
U reakciji na medijske izveštaje, oglasio se advokat Milana Radoičića, Goran Petronijević.
Reakciju su preneli srpski tabloidi, pojedini prorežimski mediji, poput Informera, portala Alo, B92, Večernjih novosti, te Tanjuga.
„Odbacujemo ove laži kao čiste izmišljotine i tvrdim da moj klijent i njegovi saborci nisu pregovarali ni sa kim, pa ni sa KFOR-om“ – naveo je Petronijević u reakciji koju su preneli pomenuti mediji.
„Ovom prilikom želim da u ime svog klijenta još jednom demantujem i laži koje se iznova plasiraju da je bilo koji od ovih momaka ušao u manastir Banjska. Ističemo da je to gnusna laž koja ima za cilj da se oni ukaljaju. Jedini naoružani ljudi koji su ušli u manastir Banjska kasnije tog dana su članovi Kurtijevih falangi. Za svi vreme sukoba u manastiru je bila grupa srpskih hodočasnika, koji to mogu da potvrde“ – naveo je Petronijević.
„Na kraju, želim jasno da pitam, šta je cilj ovih laži? Čemu i kome treba da posluže? Da li je to namera da se Srbi podele i u njih unese razdor? Siguran sam da se to neće desiti, pa zato i tražimo da KFOR izađe i javno saopšti kada, gde, sa kim i o čemu je pregovarao? I, naravno, da za svoje tvrdnje predstavi jasne i nedvosmislene dokaze“ – zaključio je.
KFOR demantuje MGK
Potom se oglasio i KFOR.
U saopštenju se navodi da se radi o reakciji na izveštaj MKG „Severno Kosovo: Potvrđivanje suvereniteta usred podeljenih lojalnosti“.
„U izveštaju o nasilju koje se dogodilo u Banjskoj, septembra 2023. godine, navodi se: ‘U strahu od krvoprolića, KFOR je pregovarao o povlačenju grupe [srpskih boraca] u okolne šume, iz kojih su nestali’. Ovo je netačno. Ni u jednom trenutku KFOR nije bio uključen u navodne pregovore“ – navodi se u saopštenju KFOR-a.
Preciziraju da je, nakon što je KFOR pozvan da pojača svoje prisustvo – „blisko koordinirao sa Kosovskom policijom i misijom vladavine prava EU (EULEX) kako bi obnovio bezbednost u toj oblasti“.
„Do nasilja koje se dogodilo u Banjskoj došlo je nakon napada na mirovnjake KFOR-a u maju 2023. godine, u kojem su ranjena 93 pripadnika Kfora, od kojih su neki zadobili povrede koje su im promenile život. NATO je uvek smatrao da se činjenice moraju utvrditi i da se počinioci moraju suočiti sa pravdom. Nakon nasilja, NATO je rasporedio oko 1.000 dodatnih mirovnih snaga i težih oklopnih snaga na Kosovu. Ovo je bilo najveće pojačanje našeg kontingenta na Kosovu u poslednjoj deceniji; i pokazuje da je NATO spreman da sačuva mir“ – dodaju.
Ponavljaju, kao i u drugim saopštenjima, da KFOR sprovodi svoj mandat – zasnovan na Rezoluciji SB UN 1244 iz 1999. godine, te da je treći u lancu bezbednosnog odgovora, a posle Kosovske policije i EULEX-a, sa kojima, ističu – „rade u bliskoj saradnji“.
