Šokantne tvrdnje o navodnim terorističkim planovima srpskih tajnih službi na Kosovu: Neimenovani izvori, antagonizacija srpske zajednice, dezinformacije…

Demaskirali smo šokantne tvrdnje kosovske agencije i eksperta za bezbednost.
Image

Šokantan i dramatična naslov i tekst objavila je agencija Kosovapress 5. januara – „Srpske tajne službe planiraju terorističke napade na Srbe na Kosovu“. Istog dana na društvenoj mreži „X“, kako sebe predstavlja, ekspert za bezbednost, Agim Musljiu, objavio je identične tvrdnje. Navodni napad sprema srpski predsednik Aleksandar Vučić, a srpski patrijarh Porfirije vrši „duhovne pripreme“ na terenu.

Sa novinarkom N1, Sanjom Sovrlić i urednikom Radio Goraždevac, Darkom Dimitrijevićem, analizirali smo pomenuti naslov i tvrdnje.

U nastavku objašnjavamo zašto je ovaj tekst primer pristrasnog izveštavanja, širenja straha, neutemeljenih tvrdnji, dezinformacija, manipulisanja činjenicama, te spina.

Šta je pisala agencija Kosovapress? 

Tekst je objavljen sa šokantnim naslovom, a dramatičnost je podignuta na dodatni nivo i fotografijom sa maskiranim licima u crnom i oružjem i amblemom četiri „S“.

„Bezbednosne institucije Srbije, na čelu sa srpskom tajnom službom, pojačale su agresivnost prema opoziciji u Srbiji i Kosovu“ – piše Kosovapress.

U tekstu od 5. januara dalje se navodi da su „izvori“ Kosovapress „stavili do znanja“ da su „međunarodni bezbednosni izvori podigli uzbunu o ozbiljnom isceniranju srpskih tajnih službi“ – da „ubiju stariji bračni par u naseljima sa srpskom većinom“ ili „izvrše teroristički napad na srpsku decu“, a sa „ciljem da se skrene pažnju na dešavanja u Srbiji, kao i okrivljavanje Kosova“.

„O ovim indicijama obaveštene su i bezbednosne strukture na Kosovu“, rekao je neimenovani izvor Kosovapress-a.

U tekstu se dalje tvrdi da je „osnovna svrha“ ovih „isceniranja srpskih tajnih službi“ da se „odgovori na zahteve Aleksandra Vučića“ – da se „skrene pažnja na krađu glasova na izborima, proteste, zahteve za međunarodnom istragom, kao i na sve veći međunarodni pritisak u vezi sa destabilizujućim akcijama Srbije u regionu“, koje su, navodi se – „kulminirale terorističkim napadom na severu Kosova“.

U tekstu se navode i navodni dodatni navodni argumenti za tvrdnju o „isceniranju srpskih tajnih službi“.

Tako Kosovapress piše da je „u cilju širenja straha prema opoziciji“ i „svima koji misle drugačije“ srpska tajna služba 4. januara „uhapsila i brutalno pretukla srpskog političara Nikolu Sandulovića“.

Dodatni navodni argument je pisanje srpskih medija o „strahu lokalnih Srba na Kosovu“ uoči proslave Božića od „mogućih napada“.

Potom u tekstu Kosovapress-a sledi objašnjenje o „dobroj volji“ kosovskih institucija.

Tako ova agencija piše da su institucije Kosova „u znak dobre volje, dozvolile posetu Patrijarha Srpske pravoslavne crkve“ radi proslave pravoslavnog Božića.

„Albanci na Kosovu su istorijski pokazali široku međureligijsku toleranciju, zajedno proslavljajući verske praznike i čestitajući drugim zajednicama“ – dodaje se, a tekst se zaključuje rečenicom da, sa druge strane, „srpski krugovi kontinuirano vide verske praznike kao priliku za isceniranje različitih slučajeva, sa ciljem izazivanja bezbednosne situacije i propagande protiv Kosova“.

Identična tvrdnja i na društvenim mrežama 

Identičnu tvrdnju o navodnom napadu na Srbe na Kosovu izneo je na društvenim mrežama i, kako sebe predstavlja, ekspert za bezbednost Agim Musljiu.

Tvrdnja nam je prosleđena putem našeg online alata za proveru istinosti informacija.

„Vučić sprema napad na Srbe na Kosovu, dok je patrijarh Porfirije na Kosovu sa misijom da ‘duhovno’ pripremi teren za deja vu Pande. Ovo je modus operandi Putinovog marionetskog režima. Dokle će ga tolerisati NATO i EU?“ – glasila je objava Musljiua, koju je videlo 20.000 profila.

Šta kažu institucije?

Navode Kosovapressa od 5. januara niko iz zvaničnih kosovskih, srpskih i međunarodnih institucija bezbednosti nije potvrdio, niti demantovao.

Na tekst Kosovapressa zatražili smo komentar od Kosovske policije i MUP-a Kosova, te KFOR-a i EULEX-a.

Odgovor je stigao jedino do EULEX-a, koji je podcrtao da je njihova politika da ne komentarišu, kako su naveli, medijske glasine.

Osvrćući se na bezbednost, naveli su da ova misija pažljivo prati bezbednosnu situaciju na Kosovu, u koordinaciji sa Kosovskom policijom i KFOR-om, a u skladu sa „troslojnim mehanizmom za bezbednosno reagovanje Kosova“, te podsećaju da je ova misija druga u eventualnom bezbednosnom odgovoru.

„Bezbednost svih zajednica na Kosovu ostaje naš prvi prioritet, a Misija je spremna da podrži Kosovsku policiju u slučaju bilo kakve moguće bezbednosne pretnje, ako to bude zahtevano i neophodno“ – dodali su.

Komentar smo zatražili i od MUP-a Srbije, Vojske Srbije i BIA-e.

Demant je stigao od srpskog ministra odbrane Miloša Vučevića koji se tokom večeri 5. januara, kada smo uputili mejl sa pitanjima – oglasio na svom Instagram nalogu.

Pitanja u vezi sa Musljiovim navodima uputili smo i Srpskoj pravoslavnoj crkvi i kabinetu Predsednika Republike Srbije. Odgovor nismo dobili.

Nepouzdanost izvora

Iako se radi o agenciji koju prenose i drugi mediji koji izveštavaju na albanskom, ali i srpskom, Kosovapress je u više navrata objavljivao manipulišuće tekstove, te tekstove sa bombastičnim naslovima kada je u pitanju srpska zajednica.

Jedan od primera je onaj od novembra 2022. godine u jeku tenzija na severu Kosova, kada je Kosovapress objavio tekst sa naslovom „Srbi sa planom za napad na KFOR i EULEX“.

Tekst je prenelo nekoliko medija uključujući i regionalne.

Ključni izvori ovog teksta Kosovapress-a bili su ponovo neimenovani izvori.

I u ovom tekstu Kosovapress je naveo da „saznaje“ da je „svrha plana eskalacija situacije kroz iscenirane incidente“ koji bi doveli do „otvorenog sukoba između policije i KFOR-a na jednoj strani i srpsko-ruskih eksponenata na drugoj, gde se ovi drugi nadaju podršci vojnih elemenata iz Srbije ilegalnim putevima na severu Kosova“.

Uz tekst objavljena su puna imena i prezimena navodnih učesnika planiranih napada, te i njihove privatne fotografije.

Osim šta se pomenuti navodni napad nije dogodio, vest je obrisana sa portala Kosovapress-a (dok je deljenje na Fejsbuku i dalje dostupno), tako da se sada ovaj tekst može pronaći samo na portalima koji su ga preneli, poput Telegrafija i BotaSot-a, ali ne i na Kosovapress-u. 

Nedavno je i Savet za štampu usvojio žalbu na jedan od tekstova Kosovapress o konkursu za direktora RTK2, gde su pojedini novinari srpske nacionalnosti RTK2 povezivani sa bišvim potpredsednikom Srpske liste, Milanom Radoičićem, koji se na Kosovu tereti za terorizam.

Tekst je prenelo više portala.

I ovaj tekst bio je zasnovan na neimenovanim izvorima, te na jednom izveštaju sindikata za praćenje konkursa, ali, kako se ocenjuje i u obrazloženju Saveta, „mediji nisu uspeli da naprave verodostojnost da takva veza postoji“.

Vest je ocenjena kao nepotpuna, jer ne ispunjava uslove Etičkog kodeksa štampe na Kosovu, a uz to, drugoj strani uopšte nije data mogućnost da se izjasni o tekstu koji je objavljen.

Nedostatak višestrukih izvora

Kosovapress je 5. januara bio jedini medij koji je izvestio o navodnom planu srpskih tajnih službi.

Ostali mediji (Gazeta Express, Koha, Telegrafi) su preneli tekst Kosovapressa.

Dakle, nema drugih medija koji su objavili svoj tekst u vezi sa navodima koje je objavio Kosovapress.

Analiza konteksta

Ovakav tekst Kosovapressa u liniji je sa javnim porukama kosovskih zvaničnika, analitičarima i pojedinim medijima od sredine decembra 2023. godine, a koje su se nastavile i u januaru.

Najupadljivija izjava bila je ona kosovskog premijera, kada je 23. decembra obavestio javnost da je „planiran novi napad“ na Kosovo.

Ovo, međutim, nije bila prva ovakva tvrdnja iz Prištine.

Od sredine decembra smenjivale su se poruke o „napadu“, „agresiji“, „pretnjama“ od strane Srbije koje su iznosili najviši kosovski zvaničnici. Osim o navodnom napadu, iznesene su tvrdnje i da je Srbija pretnja po čitav Zapadni Balkan. U istoj liniji su javno nastupali pojedini analitičari. Tako su i pojedini mediji na albanskom jeziku prenoseći neargumentovane izjave i informacije doprineli širenju dezinformacija, manipulacija, ali i straha. O tome čitajte u posebnom tekstu.

Ovakve poruke su se nastavile i januara.

Ministar odbrane Ejup Maćedonci izjavio je da je Kosovo u „opasnosti od stalnih pretnji Srbije“, budući da „Srbija podržava naoružane paravojne grupe“ – preneo je 2. januara Kosovapress. 

Stručnjak za bezbednost Nuredin Ibiši ocenio je, kako je prenela Koha 5. januara, da će biti „pokušaja destablizacija“, ali i da je 24. septembar „dao lekciju onima koji će takve pokušaje činiti“.

„Kosovo između mira i napetosti! Zašto će 2024. godina doneti destabilizaciju u Srbiji!“ – naslov je Euronews Albania od 6. januara. 

„Srbija spremna za hibridni rat sa Kosovom/Severom vlada kriminal!“ – glasio je naslov Top Channel Albania od 6. januara.

„Kosovsko-srpski rat! Ekspert otkriva scenarije 2024“ – glasio je naslov Euronews Albania od 9. januara. 

„Srbi kažu da su ‘spremni’ da dođu na Kosovo“ – naslov je videa Klan Kosova od 9. januara. 

„Kurti: Srbija sa Putinovim metodama predstavlja opasnost za Kosovo i same građane Srbije“ – poruka je kosovskog premijera Aljbina Kurtija od 10. decembra. 

SPC na Kosovu u kontinuitetu na meti napada

Sa druge strane, Musljiuovi navodi na Tviteru su takođe u liniji sa onim što se dešavalo i ranije u kosovskoj javnosti i medijima.

SPC na Kosovu neretko bila na meti i analitičara i medija koji izveštavaju na albanskom na Kosovu.

Upravo je Kontakt plus maja 2023. godine izvestio o jednom takvom tekstu.

„Liturgija Teodosija inspiriše Srbe na nasilje“ – glasio je tekst kosovskog portala koji izveštava na albanskom jeziku „Gazeta Express“ koji je demantovala Eparhija raško-prizrenska.

Tekst je potom i uklonjen sa ovog portala.

Novi primer usledio je neposredno nakon sukoba u Banjskoj 24. septembra prošle godine.

Manastir Visoki Dečani tada je upozorio na niz dezinformacija u kosovskim medijima o SPC na Kosovu.

Indeksonline je objavio i da su srpski monasi viđeni u policijskoj stanici u Prištini, a noć nakon sukoba u Banjskoj, navodeći da je „njihov dolazak u Prištinu verovatno vezan za sudbinu hodočasnika koje su srpski teroristi iskoristili u Banjskoj i Zvečanu“.

„Očekuje se da će sveštenstvo odgovarati i za manastir Banjska koji je juče korišćen kao skrovište za teroriste i kako je jedan verski objekat takođe pretvoren u skladište oružja“, pisao je Indeksonline, objavivši i svojevrsnu paparaco fotografiju monaha.

Ova vest je, međutim, demantovana. Monasi su boravili u Prištini radi redovne procedure u vezi sa dobijanjem kosovskih ličnih dokumenata, koje je već godinama jedno od težih pitanja sa kojim se suočava sveštenstvo SPC na Kosovu, pri tom, dva od tri monaha koji su snimljeni ovom paparaco fotografijom su slepi – javio je tada KoSSev. 

Krajem novembra 2023., poslanica u Skupštini Kosova, Fatmire Mulhadže Kolčaku iz vladajuće stranke Samoopredeljenje, iznela je tvrdnje o tome da manastir kupuje imanja od Srba u Goraždevecu.

Manastir Visoki Dečani demantovao je tvrdnje.

Šta kažu novinari? 

Jedna od temeljnih karakteristika lažnih vesti napisanih ili uređenih da bi delovale verodostojno je pozivanje na neproverljive izvore, što je i slučaj sa tekstom Kosovapress-a od 5. januara.

U tekstu nema precizne informacije odakle podaci ovoj agenciji za ovako šokantan tekst. Dabi  izgledao uverljivije, Kosovapress pominje i „međunarodne izvore“, ali ponovo ne precizirajući koji su to konkretno izvori.

Sovrlić: Ovakav tekst bi u situaciji povišenih tenzija mogao bi dovede do opasnih posledica

Krenimo od tehničke stvari, od onoga šta je to i čime su naslov i navodi u tekstu potkrepljeni – dodaje Sovrlić.

„Ne vidim ni jedan ozbiljan dokaz za tvrdnje navedene u tekstu“ – podcrtava.

„Rečeno prostim jezikom, lažna vest, insinuacije, manipulacije, jer se kao po običaju koristi termin neimenovani izvor, bez nekog dodatnog potkrepljivanja ovih navoda, na primer, dokumentom, izjavom, a sve to se na neki način povezuje sa protestima u Srbiji, navodima o krađi izbora i učestalim napadima na opoziciju. Čak se navodi kako su o tome obaveštene bezbednosne strukture na Kosovu bez ikakvog izvora u, na primer, policiji, ponovo bez ikakvog dokumenta, bez ikakvog potkrepljivanja ove tvrdnje“ – dodaje.

Ističe da ne može da se zaključi ko stoji iza ovakvog teksta, ali dodaje da je sporno to što se iznose vrlo ozbiljni i opasni navodi.

„Bez dokaza, bez provere, koji mogu da podignu međuetničke tenzije“ – dodaje.

Ona podseća na slučaj 2004. godine kada je upravo lažna vest o navodnom davljenju albanske dece od strane Srba dovela do 17. Marta – odnosno martovskog nasilja, te zato ističe da je i tekst Kosovapressa tekst na koji bi nadležni organi morali da reaguju i da na to ukažu.

Osvrćući se na slučaj Nikole Sandulovića koji se pominje u tekstu Kosovapress, Sovrlić podseća da je ceo slučaj nerazjašnjen, te da stoji činjenica da bi mediji to trebalo da istraže, ali i da istovremeno ne vidi nikakvu vezu tog slučaja sa navodima u tekstu.

U tekstu Kosovapress-a pominje i pisanje srpskih medija o „strahu lokalnih Srba na Kosovu“ uoči proslave Božića od „mogućih napada“.

Sovrlić dodaje da je činjenica da se u srpskim tabloidima često pred velike pravoslavne praznike pišu takođe lažne vesti u kojima se navodi kako će upravo na veliki hrišćanski praznik doći do napada na Srbe.

Podcrtava da to takođe spada u segment lažnih vesti, manipulacija, dezinformacija i vrlo slično tekstu u Kosovapressu.

„To nije nikakav dokaz, kao neko prati srpske tabloide, oni vrlo često pred velike hrišćanske praznike, stvaraju istu ovu atmosferu kao što je i Kosovapress sa ovim tekstom uradio u kojem podižu tenzije i prosto manipulišu javnost bez ikakvih dokaza“ – dodaje Sovrlić.

Ukoliko se, sa druge strane, pisanje Kosovapressa o srpskim medijima odnosi na tekst koji ukazuje na to da Srbi u Štrpcu strahuju od Božića zbog činjenice da se tokom prošlogodišnjeg obeležavanja Badnjeg dana desila pucnjava kada su ranjeni srpski dečak i mladić, onda nije neočekivano da ti ljudi žive u strahu i strepnji zbog činjenice i traume da su tako ozbiljan napad imali tokom proslave Božića – dodaje naša sagovornica.

Osvrćući se na deo teksta kosovske agencije o tome da su Albanci „istorijski pokazali široku međureligijsku toleranciju“, gde kao potvrdu iznose činjenicu da je srpskom patrijarhu dozvoljena poseta Kosovu, a sa namerom, objašnjava Sovrlić – da se jedna strana predstavi kao dobra, a druga kao loša, ona dodaje da ta poseta patrijarha ni na koji način ne potvrđuje takav narativ.

„Ako se već pokušava da se kaže kako je jedna strana miroljubiva, a druga nije, izostavili su činjenicu da kosovske vlasti u relativno bliskoj prošlosti nisu dozvolile da patrijarh dođe na Kosovo, ne znam kako bi tumačili tu činjenicu i da li bi je stavili u kontekst da je jedna strana dobra, a druga loša. To je pogrešan pristup, to nije novinarstvo. Podizanje tenzija, antagonizacija druge strane – nije novinarstvo. Nešto što vređa nekoga po bilo kojoj osnovi ili doprinosi podizanju tenzija – nije novinarstvo“ – podcrtava Sovrlić.

„Ovaj tekst je nastao u trenutku kada postoje napetosti, ali ne tako velike tenzije koje smo imali pre nekoliko meseci u više navrata, međutim, i kad postoje ozbiljnije tenzije, kada postoje sukobi, uloga medija je da ih ne potpiruju, već da se trude da što više te tenzije spuste, da ne izveštavaju navijački, već da rade na tome da izveštavaju u skladu sa dostupnim i relevantnim informacijama, ali isto tako da nikako ne doprinose tenzijama. Ovaj tekst u nekoj situaciji povišenih tenzija mogao bi da dovede do opasnih posledica“.

Dimitrijević: Tekst propagandnog tipa

Pomenuti tekst KosovaPress je potpuno neutemeljen, bez činjenjica, poziva se samo na „određene izvore“ – podcrtava i urednik Radija Goraždevac, Darko Dimitrijević.

„Ako polazimo od činjenice da na Kosovu deluju brojne međunarodne službe, NATO, KFOR, Policija Kosova, onda ovaj tekst govori o tome da su sve ove instutucije nesposobne i da nemaju kapaciteta da spreče tako nešto. Pre bih rekao da je tekst propagandnog tipa“ – kazao je naš sagovornik.

Sa druge strane, kaže da kada su u pitanju bombastični tekstovi sa bombastičnim naslovima, odnosno tekstovi u kojima se pominju neimenovani izvori, sa neutemeljenim tvrdnjama, indikativno je to da su oni uglavnom naručeni.

„Iz nekog od centara moći, sa ciljem da za jednu stranu izazovu korist, odnosno štetu na drugoj“ – podcrtava Dimitrijević.

„Sve je uglavnom ciljano i usmereno da se postigne određena promena. Nije retkost da takve informacije neutemeljene i bez pokrića često puštaju razne državne službe preko bliskih medija“ – navodi on.

Sovrlić: Tvrdnja bez dokaza uz antagonizaciju srpske zajednice na Kosovu 

Novinarka N1 podseća da dolazak patrijarha na Kosovo i to radi proslave božićnih praznika nije bio ni neočekivan ni iznenađujuć, te podcrtava da ništa ne navodi na zaključak kakav je imao Agim Musljiu u svom Tvitu.

„Patrijarh je došao na pravoslavni Božić, došao je u svoje sedište, tako reći u svoju kuću – Pećku Patrijaršiju. I ništa se tu neočekivano nije desilo“ – pojašnjava.

Sa druge strane, podcrtava da su poruke patrijarha na Kosovu bile u potpunoj suprotnosti sa tvrdnjama iz Tvita.

„Možemo reći da postoje neke poruke patrijarha Porfirija sa kojima se možda ne bismo složili kada su u pitanju neke teme, međutim, kada je u pitanju njegov dolazak na Kosovo i kada je u pitanju njegova komunikacija o Albancima, ona je do sada bila primerena i njegove poruke su bile takve da upućuju na suživot, na saradnju Srba i Albanaca“ – dodaje Sovrlić.

Porfirije: Treba praštati i moliti Boga za mir sa Albancima

Patrijarh: Ko seje mržnju ne može da žanje mir

Patrijarh u Pećkoj Patrijaršiji sa gradonačelnikom Peći

Ona podseća da su njegove poruke bile takve i tokom njegovog ustoličenja u Pećkoj Patrijaršiji kada je, podseća – rekao da su srpske manastire čuvali i Albanci.

„U tom duhu su bile njegove poruke i tokom njegove posete za pravoslavni Božić i pri tom oba puta se sreo sa gradonačelnikom Peći“ – podseća, te dodaje da se radi o velikom iskoraku koji retko može da se vidi na Kosovu.

„I od strane Patrijarha i od strane gradonačelnika Peći koji je zaista, to moramo da kažemo, stvorio jednu atmosferu u kojoj je sasvim normalno da patrijarh dođe u Pećku Patrijaršiju“ – dodaje naša sagovornica, koja je kao novinarka boravila u Peći, prateći ustoličenje Patrijarha.

„I u samom gradu je bila prijatna atmosfera, sve to zahvaljujući tome što je gradonačelnik Peći očigledno na tome radio i to je imalo još jaču poruku nego da njih dvojica sednu zajedno“.

Zato Sovrlić ističe da je komentar na tviteru došao, kako je istakla – niotkuda.

„Bez ikakvih dokaza i zaista uz jednu antagonizaciju prema srpskoj zajednici na Kosovu“ – dodaje, navodeći da je i ovakav Tvti rezultat atmosfere u kojoj se, objašnjava – od druge strane pravi neprijatelj i pretnja.

„I nalaženje potvrde za to u potpuno neutemeljenim, neosnovanim i stvarima kojima ni na koji način ne mogu da se povežu“ – ističe.

Dimitrijević: Klasična propaganda

Darko Dimitrijević ocenjuje da se radi o klasičnoj propagandi.

„Neutemeljene tvrdnje analitičara sa fokusom na SPC nisu retkost u medijima na albanskom jeziku“ – podcrtava Dimitrijević i dodaje da je ponašanja albanskih analitičara dvolično.

„Brane institucije i zakone Kosova, ali samo onda kada to odgovara većini“ – ističe on.

Kao jedan od primera navodi nepoštovanje odluke suda o zemljištu manastira Visokih Dečana.

„Bilo bi zaista čudo kada bi takvi analitičari kritikovali nepoštovanje odluka suda u slučaju manastira Visoki Decani, i brojna druga diskriminatorska, neustavna i nezakonita delovanja institucija prema manjinama“ – podcrtao je Dimitrijević.

Kratak vodič za čitaoce

Neimenovani izvori: Tekst Kosovapress se oslanja na „izvore“ koji ostaju neimenovani, što smanjuje transparentnost i pouzdanost informacija. Bez konkretnih imena ili institucija, teško je proveriti ili potvrditi tvrdnje.

Dezinformacije: Tvrdnje o planiranim terorističkim napadima trebalo bi da se zasnivaju na proverenim informacijama i dokazima. Ako nema čvrstih dokaza, takve tvrdnje mogu se smatrati dezinformacijama.

Politika i tenzije: Tekst ima jasnu političku notu, povezivanjem navodnih planova sa političkim akterima poput predsednika i predstavnika SPC – patrijarha, ovakve optužbe mogu dodatno povećati političke i međuetničke tenzije.

Odsustvo potvrde: Nema potvrde od strane zvaničnih izvora ili bezbednosnih agencija. Odsustvo reakcije od strane nadležnih organa može ukazivati na nepouzdanost informacija.

Povezanost sa prethodnim pisanjem: Kada je medij prepoznat po manipulacijama ili prethodnoj objavi lažnih vesti, to dodatno ugrožava verodostojnost tog medija.

Tvrdnje na društvenim mrežama: Tvit eksperta za bezbednost deluje kao podrška ili potvrda tekstu, ali, ponavljamo – bez konkretnih dokaza ili potvrda, takve izjave ostaju spekulacije.


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.