Božić u kući Jargića – polaznik prvi gost



Božić je praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Slavi se tri dana, tokom kojih se okuplja porodica i obilaze najbliži prijatelji. Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji, koji se menjaju sa vremenom, a zavise i od narodnih rituala, koji se prepliću sa crkvenim učenjima.

bozic-u-kuci-jargica-polaznik-prvi-gost

Radio Kontakt Plus

U domu Ivana i Slavice Jargić iz Kosovske Mitrovice, nastoje da ispoštuju Božić i običaje koji uz njega idu.

 

Prvi gost na Božić je polaznik, čiji dolazak kući i ukućanima donosi sreću. 

“To je ostala tradicija od ranije, prenosi se s kolena na koleno. Sam praznik, samo rođenje Hristovo je veliko, a verovatno da bi na neki način predstavio Hrista, da prvo on (polaznik) uđe u kuću, da odredi taj red, da zapali badnjak - simbol Božića, da posle njega može da dođe bilo koji gost”, objašnjava Slavica.

Običaji se menjaju, pa se tako oni vezani za polaznike razlikuju u odnosu na nekadašnje. Ranije je, kaže Slavica Jargić, bilo mnogo više polaznika, ali je prvi bio najvažniji gost i dobijao je najviše darova. Nekada su polaznici dolazili odmah iza ponoći, što danas nije slučaj. 

“U kući gde sam rasla, uvek je bio jedan polaznik koji dođe rano. On je prvi, uđe sa badnjakom, poželi srećan Božić, sedne i bude sa nama ceo dan, na ručku. U to vreme, najveći dar kojim se daruje polaznik bile su čarape. Moja majka bi darovala polaznika, svi smo ga ispraćali i tako se završavalo.”

U kući gde se udala, običaj je nešto drugačiji.

“Odmah iza ponoći, počeli bi da dolaze polaznici. Prvi dobije batak ili karabatak, a svi ostali dobijaju voće. Prvi polaznik dobija i neki dar. Obično su deca dolazila sa svojim badnjakom, nisu uzimala badnjak domaćina, i poređaju se jedan po jedan, znalo je po 30 da bude… svakome se dalo ponešto, nije kao sada jedan-dva, pa možeš i malo više. Slava Bogu što sada možemo mnogo više da darujemo polaznika, nego što je to bilo ranije. Ranije nije bilo dovoljno ni za svoju porodicu, a ne za polaznike. Prvi bude najsrećniji – dobije pare, batak i odlazi. Ovi ostali – uđu, izađu…”

Polaznici su najčešće deca koja badnjakom džaraju vatru da izbiju varnice, izgovaraju simbolične reči, čiji je smisao da se prizove sreća i napredak. Domaćin i polaznik razmenjuju pozdrav: "Hristos se rodi" - "Vaistinu se rodi!". 

Polaznici u kući Jargića sada su njihovi unuci. 

“Dočekala sam i tu radost da mi polaze unučići. Ranije su polazila druga deca iz komšiluka, od rodbine sa moje i sa Ivanove strane. Ali, kad su stigli unučići, iskrena da budem, najradosnija sam. Lepo je… svoja deca, volim kad dođu. Deca su bezazlena, ne znaju ništa loše ni da pomisle, a ne da urade. Odrede taj red, ostanu da ručaju, posle ih ispratimo kući. Za mene je to radost, radujem se ovom prazniku.”

Uoči Božića, na Badnje veče, sprema se posna trpeza, unosi badnjak, a božićnu česnicu Slavica mesi na ovaj dan. Na Božić, domaćini spremno dočekuju polaznike i nakon 40-dnevnog posta, trpeza je mrsna. 

“Za Badnje veče kod nas se još uvek nije promenilo ništa - i dalje jedemo na podu, tako što se prostre stolnjak, a trpeza je posna. Spremamo uobičajeno – pasulj, sarmu, pitu sa kupusom ili lukom, tikvu obavezno, voće, sezonsko i suvo. Kad sve postavimo, domaćin unese dva parčeta badnjaka ujutro isečenog, stavi u vatru, kaže: ‘Dobro veče, srećno Badnje veče’. Zatim okadi ikone, sofru, sveću, ukućane i sednemo za trpezom. Prvo gospodamo sa vinom, pa okrećemo pogaču, koju potom prelomimo. Mi uveče, na Badnje veče stavljamo novčić u pogaču i kome pripadne, smatra se da će imati cele godine para. Sinoć sam ja bila ta kod koje je bio novčić. Na Božić isto, ostalo je tradicija, dolazi polaznik, sad su to moji unučići, dolaze i drugi gosti u toku dana. Mi ne gledamo vreme kad ko dolazi. Ti običaji se još uvek kod nas u kući poštuju, onako kako smo mi nasledili od naših. S tim što je i ova kuća pretrpela neke promene, došla su deca, svako hoće nešto po svom. Ja se ne bunim. Dok sam živa, ja ću ovako, posle mene kako ko hoće neka radi. A da se promenilo jeste, u svakom smislu”, objašnjava Slavica.

“Raduje me što je omladina dosta okrenuta veri, što dosta posti, pričešćuju se, idu u crkvu, ne samo radi pomodarstva, nego se hrišćanski ponašaju”, primećuje Slavica.

Mnogi običaji su izgubljeni ili zaboravljeni. Ipak, izmenjeni ili prilagođeni današnjem načinu života, običaji za Božić i dalje se sprovode, sa ciljem da se Bog umoli da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Radio-emisiju poslušajte ovde: 

 


Tagovi: Čuvari tradicije

Povezane vesti