Briselski dijalog - Šta ostaje da se uradi u dijalogu između Kosova i Srbije uz pomoc EU?



U poslednjoj emisiji Kontakt Plus radija, u okviru ciklusa o Briselskom dijalogu i sporazumima između Beograda i Prištine, govorićemo o tome šta ostaje da se uradi u dijalogu između Kosova i Srbije uz pomoć EU.

briselski-dijalog-sta-ostaje-da-se-uradi-u-dijalogu-izmedu-kosova-i-srbije-uz-pomoc-eu

Radio Kontakt Plus

Sagovornici Kontakt Plus radija, u današnjoj emisiji su: direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) Dušan Radaković, politikolog i istoričar Škeljzen Gaši i direktor nevladine organizacije “Aktiv” Miodrag Milićević.

U emisiji će takođe bti predstavljen zvaničan stav Kosovske policije po pitanju policijske saradnje između Srbije i Kosova, ali i tome kako će ova saradnja uticati na dalji napredak u procesu pridruživanja EU.

Po mišljenju direktora NVO "Aktiv" Miodraga Milićevića, za uspešan dijalog potrebna je prvenstveno dobra volja obe strane, i Srbije i Kosova, jer je to kako je naveo “uslov svih preduslova”. To konkretno podrazumeva uklanjanje nekih politika koje ne idu u prilog ni jednoj ni drugoj strani, odnosno u konkretnom slučaju, novu kosovsku Vladu očekuje ukidanje taksi i nastavak dijaloga, ali i revizija do sada postignutih sporazuma tj. da se vidi koliki je napredak ostvaren, da li isti imaju više smisla ili nemaju ili moraju da budu revidirani kao takvi unutar postojećih dogovora, i eventualno sagledati možda neke nove aspekte i uključiti eksperte iz relevantnih oblasti kako bi se ti sporazumi možda dodatno unapredili.

“Pod brojem dva, neophodno je konkretno delovanje međunarodne zajednice. Moramo da priznamo činjenicu da je EU glavni posrednik u pregovorima između Beograda i Prištine, i tu negde vidim apsolutno jasnu ulogu koje do sada nema u ovoj pasivnosti. EU mora da bude proaktivnija u svojim stavovima, da odredi što je pre moguće osobu koja će biti direktno uključena u proces pregovora, odnosno u posredovanju pregovora Beograda i Prištine, i vidim takođe potrebu usaglašavanja međunarodne spoljne politike, koja u ovom momentu pokazuje elemente potpune razjedinjenosti kada su u pitanju određene teme dijaloga i nastavka dijaloga između Beograda i Prištine. Ovde mislim na potpuno usklađivanje stavova, jer smo mi do 2013. godine imali jedinstven stav međunarodne zajednice po pitanju pregovora Beograda i Prištine. Međutim, danas je taj stav u nekim elementima promenjen, to je već pitanje za međunarodnu zajednicu koja mora aktivno da se pozabavi time, ako ništa drugo, da ne šalje pogrešne signale jednoj ili drugoj strani i da pokazuje elemente da taj dijalog može da bude vođen i na jedan i na drugi način. Moj lični stav, odnosno moja želja je da se stvari ubrzaju, da se proces pregovora, umesto recimo vođenja u Briselu, izmesti možda na neke malo bliže lokacije, kako bi se, ako ništa drugo, ta interakcija i direktna komunikacija ubrzala, postala učestala, ako je to neophodno, a sve sa jednim krajnjim ciljem, a to je puna normalizacija, ne samo odnosa na najvišem mogućem nivou između Beograda i Prištine, nego mislim i na nas kao građanstvo, jer smo mi kategorija stanovništva koja je direktno pogođena implementacijom pregovora, bez neke realne i veće mogućnosti uticaja na sam tok pregovora i na sam proces pregovaranja“, kazao je on.

Milićević poručuje da je na nama, kao običnim građanima, da izgradimo “pokidane veze“ međusobno unutar svojih zajednica, jer je to zapravo puna normalizacija odnosa između Srba i Albanaca.

“Nama ostaje kao građanima, mimo visoke politike, da gradimo te neke međuljudske odnose na način kao što je to nekada bilo možda u periodu bivše Jugoslavije, da se taj odnos ljudi izuzme od dnevne političke retorike i od opterećenosti jedne i druge strane da postignu neke svoje zadate ciljeve, da li po pitanju statusa, da li po pitanju možda nekih drugih tema koje u realnom životu naravno imaju uticaja na građane, ali ne pomažu nešto puno u razumevanju jednih i drugih pravih problema sa kojima mi živimo bukvalno na dnevnoj osnovi. To je negde naš zadatak da gradimo te neke pokidane veze. Mislim da je severni deo Mitrovice danas primer za Kosovo kako treba graditi multietničnost, bez obzira na probleme i bez obzira na sve ono što je do sada viđeno u vidu politike, ali u vidu konkretno realnog života običnih ljudi, severni deo Mitrovice sada u ovom trenutku je pravi primer onako kako treba graditi odnose Srba i Albanaca. To je jedan deo pozitivne ljudske priče koju treba promovisati širom celog Kosova zarad višeg cilja, a to je – puna normalizacija odnosa između Srba i Albanaca“, istakao je Milićević.

Kada je reč o uspešnom dijalogu između Srbije i Kosova, po mišljenju politikologa i istoričara Škeljzena Gašija, neophodna je normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Međutim, kako navodi, do normalizacije odnosa može doći tek nakon izbora u Srbiji na svim nivoima, pod uslovom da ne pobedi vladajuća koalicija. 

„Ne mislim da može doći do normalizacije odnosa između Srbije i Kosova pre izbora u Srbiji. Ali, čak i nakon izbora, biće jako teško zato što ćemo u Srbiji imati iste ljude na vlaste, Aleksandar Vučić biće ponovo izabran. Na Kosovu smo promenili situaciju na poslednjim izborima, jer nemamo iste ljude na vlasti od oktobra. Ukoliko bi bilo isto u Srbiji, tada bi vrlo lako došlo do pomirenja i normalizacije odnosa između Srba i Albanaca. Na primer, ako bi na vlasti u Srbiji bili liberali i Čedomir Jovanović, vrlo lako bi došlo do pomirenja i normalizacije odnosa između Srba i Albanaca. Mi smo na poslednjim izborima dramatično promenili situaciju na Kosovu, jer nemamo iste ljude na vlasti, ali će u Srbiji ostati isto jer sam ubeđen da će Vučić zasigurno pobediti na izborima. Mislim da ne možemo postići normalizaciju i pomirenje sa ljudima koji su bili uključeni u dešavanja na Kosovu tokom 1998 i 1999 godine na obe strane odnosno gde su i dalje Vučić i Dačić na jednoj, a Tači i Haradinaj na drugoj strani“, smatra Gaši. 

Prema njegovom mišljenju, promena stava unutar zajednica može biti ostvarena ukoliko bi obe strane jasno definisale šta žele i očekuju od druge strane. 

“Obe strane trebale bi da sednu i napišu listu šta žele da postignu. Srbi na Kosovu i Srbija treba da napišu šta žele od kosovske strane, a to isto treba da učine i Albanci. Na primer, imamo 1700 nestalih osoba, ali nisu sve one Albanci. Ako pitate ljude u Prištini koliko je nestalih osoba na Kosovu od poslednjeg konflikta, reći vam 1700 Albanaca. U stvari ukupan broj nestalih osoba na Kosovu je 1700. Od toga broja 1200 su Albanci, a 500 nestalih su Srbi. Dakle, obe vlade trebale bi da sednu za sto i odluče kako da reše ovo osetljivo pitanje. U slučaju nestalih osoba jedino Vučić i Tači mogu da pregovaraju, jer su oni odgovorni za nestale osobe, oni su bili umešani u konflikt 1998-1999 godine i oni vrlo dobro znaju gde su nestale osobe. Tači treba da bude odgovoran za nestale osobe iz srpske zajednice, a Vučić treba da bude odgovoran za nestale osobe iz albanske zajednice. To je oblast u kojoj njih dvojica treba da pregovaraju. Kada je reč o drugim oblastima, nisam siguran da njih dvojica treba da pregovaraju“, kazao je Gaši. 

Kada je reč o unutrašnjim političkim tenzijama i njihovom uticaju na dobrosusedske odnose, Gaši veruje da one vrlo malo narušavaju odnose između Srba i Albanaca kada je reč o Kosovu. U kojoj meri političke tenzije u Srbiji utiču na dobrosusedske odnose, Gaši nije mogao da precizira.

“Kosovska vlada treba da započne dijalog sa lokalnim Srbima na Kosovu i upita ih šta žele od od Vlade u Prištini. Ukoliko žele Zajednicu srpskih opština, neophodno je diskutovati kako ova zajednica može biti uspostavljena, jer znamo da međunarodna zajednica podržava uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Druga stvar, međunarodna zajednica je tražila uspostavljanje Specijalnog suda u Hagu za ratne zločine na Kosovu. Sud je uspostavljen. Šta još žele? Takođe, uspostavljena je privatizacija na Kosovu. Od privatizacije javnih preduzeća na Kosovu, Albanci su dobili 20%, ali Srbi nisu dobili taj novac tako da hajde da razgovaramo o tome, jer Srbi su građani Kosova  i to treba da im bude plaćeno 20% od privatizacije javnih preduzeća na Kosovu. Takođe, i Srbi i Albanci s Kosova treba da pitaju vladu u Srbiji šta ona želi od dijaloga pa da uspostavimo principe o kojima će se pregovarati i na taj način rešićemo sve probleme koje imamo“, uveren je Gaši. 

Direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković izrazio je bojazan da Briselski dijalog ne doživi potpuno debakl, jer se ovaj dijalog vodi na visokom političkom nivou bez učešća predstavnika lokalne zajednice koji su, prema njegovom mišljenju,  daleko kompetentniji i spremniji da vode razgovore.

“Ja se plašim da iako svi želimo da budemo deo tog dijaloga, da damo svoj doprinos i predloge za rešavanje problema, plašim se kaskamo u mestu i da se dijalog vodi na najvišem političkom nivou uz sve manje učešće ljudi koji znaju posao i koji imaju konkretne podatke sa terena. Frapantno je da ni jedan sporazum nije do kraja završen i implementiran. Imamo neke koji su ostvareni 97%, dok su neki realizovani samo 20%. Imamo pozitivne stvari, imamo negativne stvari. Mi u organizaciji, i ja lično, propagiramo taj interetnički dijalog, jer kada bi vodili takav dijalog između Srba i Albanaca možda bi mogli da dođemo do nekog rešenja, pre svega na severu Kosova. Dijaloga trenutno nema, ali je sve manje i učešće ljudi od znanja, kredibilnih i ljudi od digniteta u procesu dijaloga, što je stvarno loše. Imali smo u prošlosti neke primere gde su u procesu integracije pravosuđa učestvovali u dijalogu lokalci poput Kabašića, Bigovića, Marka Jakšića i sada je sud jedan od pozitivnih primera integracija u pravosuđe. Ali zato imamo neke dijaloge, gde su razgovarali ekspertski timovi Beograda i Prištine i tu sada kaskamo za realnošću. Imamo primere gde su neki dogovori zastareli, tako da se moraju opet ažurirati. Nadam se brzom odmrzavanju dijaloga jer je najgore za nas koji živimo na severu, obzirom da 80% dogovora mora biti implementirano na severu”, smatra on.

Radaković navodi da unutarpolitičke tenzije na Kosovu i u Srbiji predstavljaju “žilu kucavicu“ unutar dobrosusedskih odnosa.

“Mislim da su problemi oko izbora, priče oko Račka, problemi oko predstojećih izbora u Srbiji, nepoverenje, doprineli tome da bukvalno više od godinu dana od uvođenja taksi nemamo dijalog. Mogu da budem i srećan što nemamo većih konfilkata, razmirica i problema, jer praktično smo u ćorsokaku više od godinu dana. Nadam se skorom odmrzavanju dijaloga, jer je svaki dijalog bolji od konflikta. On mora da odgovara svim stranama i možda je najbolji onaj u kome niko nije presrećan odlukom. Mislim da bi svi trebali da budemo pomalo nesrećni odlukama dijaloga jer će jedino tako biti zadovoljne sve stane”, smatra Radaković.

Jedan od parametara za uspostavljanje dobrih međususedskih odnosa je svakako policijska saradnja. Ono što je međutim nepoznanica jesu dosadašnja glavna dostignuća ove saradnje, kako ona utiče na dalji napredak i šta sve ostaje da se uradi kako bi se ispunili uslovi EU u procesu pridruživanja. Kontakt Plus radio je pokušao da dođe do relevatnih odgovora u Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova, sa koga je preusmeren na Odeljenje za informisanje u Direktoratu Kosovske policije. Oni su se oglasili saopštenjem, koje vam prenosimo u celosti.

“Kosovska policija je institucija za sprovođenje zakona, sarađuje sa lokalnim i međunarodnim institucijama i uređena je u skladu sa predviđenim zakonskim odredbama i njenom strukturom. U cilju daljeg unapređenja i kontinuiranog unapređenja međusobne saradnje s policijskim organizacijama u drugim zemljama, kosovska policija uspostavila je Direkciju za međunarodnu saradnju u oblasti primene zakona (ILECU), preko koje se uspostavlja saradnja, razmena informacija i pitanja sa drugim policijskim organizacijama. Kosovska policija je takođe potpisala niz Memoranduma o razumevanju sa nekim policijskim organizacijama, koje pomažu i olakšavaju saradnju od zajedničkog policijskog interesa.Važno je napomenuti da Kosovska policija sarađuje sa nekim policijama u različitim zemljama preko relevantnih međunarodnih faktora. Policijska saradnja na taj način realizuje se između Kosovske i srpske policije. Kosovska policija je profesionalna i ima za cilj unapređenje saradnje sa svim policijskim organizacijama, ispunjavanje sporazuma, integrisanje i član je svih međunarodnih bezbednosnih mehanizama, kako bi se doprinelo globalnoj bezbednosti i sigurnosti u borbi protiv transnacionalnog kriminala”, zaključuje se u saopštenju.

Podsetimo, osnova za dijalog leži u rezoluciji Generalne skupštine UN, od 9. septembra 2010. Nakon što je Generalna skupština UN zatražila savetodavno mišljenje o usklađenosti deklaracije o nezavisnosti u pogledu Kosova sa međunarodnim pravom - što je mišljenje koje je dao Međunarodni sud pravde 22. jula 2010. Rezolucija UN-a je priznala sadržaj savetodavnog mišljenja i pozdravila ulogu EU u vođenju dijaloga između dveju strana. U skladu sa rezolucijom, “proces dijaloga bi sam po sebi bio činilac mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu, te bi dijalog bio tu da promoviše saradnju, postigne napredak na putu do Evropske unije i poboljša živote ljudi”.  

Dijalog je zvanično otpočeo marta 2011, nakon usvajanja rezolucije Generalne skupštine UN godinu dana pre toga. Prva faza je imala format takozvanog tehničkog dijaloga koji je trajao od marta 2011. do februara 2012. Posle parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji 2012, dijalog je ušao u novu fazu, kada je naširoko postao poznat kao politički dijalog. U to vreme, najprimetniji sporazum koji je postignut jeste Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa iz 2013.

Sledeća nova faza dijaloga je počela u martu 2015, dok su sva tri glavna aktera u pregovorima zamenjena posle izbora 2014. u obema zemljama - Isa Mustafa je postao premijer Kosova, a Aleksandar Vučić je izabran za premijera u Srbiji, dok je Federika Mogerini preuzela štafetu EU.

Jedna od prekretnica čitavog procesa je bila četvrta runda pregovora između Vučića i Mustafe, održana 25. avgusta 2015, kada je postignut sporazum na sva četiri važna pitanja koja su blokirala pregovore duže vreme: Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu, telekomunikacije, energetika i sloboda kretanja preko mitrovačkog mosta. Ovi sporazumi, posebno onaj koji ima za cilj da uspostavi Zajednicu, ne samo da su polarizovali dve strane uključene u briselski dijalog, već su doveli do ogromne političke krize na Kosovu koja je dominirala čitavom političkom scenom ove zemlje otkako su ovi sporazumi potpisani.

Poslednja pregovaračka runda završena je krajem 2018. kada je Vlada Kosova, tadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja, uvela taksu od 100 odsto na robu iz Srbije zbog, kako su rekli tada, njene destruktivne politike naspram Kosova. Iz tog razloga, Srbija nije više htela da se vrati za pregovarački sto, a Kosovo je odbijalo da ukine taksu. Više od godinu dana kasnije, dijalog još nije obnovljen. Kosovo je u međuvremenu dobilo novu Vladu na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem. Parlamentarni i  lokalni izbori predstoje i Srbiji, a u međuvremenu i Evropska unija dobila je novo rukovodstvo. Dosadašnju posrednicu u dijalogu, visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiku Mogerini, 1. decembra zamenio je na toj funkciji Španac Džozep Borel. Prema mišljenjima pojedinih analitičara očekuje se da se vidi kakvi će prioriteti novog rukovodstva EU biti, a kao dodatni izazovi, kada je u pitanju mogućnost nastavka dijaloga, pominju se i izbori u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ono što ohrabruje je svakako činjenica da su od početka godine potpisana tri pisma o namerama za uspostavljanje železničkog i avio-saobraćaja i završetak auto-puta između Beograda i Prištine. Sva tri pisma potpisana su u Nemačkoj - prvo 20.januara u Berlinu, dok su drugo i treće potpisani 14.februara uoči Bezbednosne konferencije u Minhenu. Potpisivanje pisama o namerama predvodio je američki ambasador i specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel. Ova pisma, nisu obavezujući pravni akt, već “izraz političke volje”, a da li će i šta biti implementirano u praksi, ostaje da se vidi.

Kompletnu emisiju Kontakt Plus radija možete poslušati ovde:

Program se realizuje u okviru projekta "Multietnički mediji informisu o dijalogu i sporazumima između Kosova i Srbije", a sa ciljem da se informiše o perspektivama i izazovima Briselskog dijaloga i promovišu priče i primeri pozitivnog uticaja tehničkog dijaloga.

Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Pristini.

Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta.


 


Tagovi: NVOAnalitičariBriselski dijalog

Povezane vesti