Briselski sporazumi u primeni kroz vaninstitucionalnu saradnju (AUDIO, FOTO)



Radio Kontakt Plus nastavlja sa realizacijom ciklusa emisija o Briselskom dijalogu i sporazumima između Beograda i Prištine. U emisiji “Promovisanje kontakta između ljudi, istražujući praktične oblasti saradnje”, govorimo o tome koji je najbolji način za promociju kontakta između građana Kosova i Srbije, kao i o tome da li postoji saradnja između Srbije i Kosova u oblastima zaštite životne sredine, upravljanja vodama, zdravstva, umetnosti i kulture, obrazovanja, novinarstva, ekonomije i trgovine na institucionalnom i vaninstitucionalnom nivou. 

briselski-sporazumi-u-primeni-kroz-vaninstitucionalnu-saradnju-foto

Radio Kontakt Plus

Za Kontakt Plus radio, govore: prof. dr Jelena Đokić sa Odseka za zaštitu životne sredine na FTN, prof. dr Aleksandar Ćorac sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini, Aleksandar Dunđerin umetnički direktor PKC “Akvarijus”, Škeljzen Gaši politikolog i istoričar iz Prištine, Mihone Keroli direktorka IBCM koledža u Mitrovici, Dušan Radaković direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), kao i dobri poznavaoci političkih prilika na Kosovu, novinarka portala KoSSev Milica Andrić Rakić i direktor RTV Mir, koordinator Saveza za Srbiju na Kosovu i lider Građanske inicijative Narodna Pravda - Nenad Radosavljević.

Kada je reč o saradnji između Srbije i Kosova u oblasti zaštite životne sredine prof.dr Jelena Đokić za navodi da su zabaleženi slučajevi saradnje među nevladinim organizacijama i privatnih firmi koje imaju uticaja na zaštitu životne sredine, ali kada je reč o institucionalnoj saradnji ona ne postoji.

“Koliko sam ja upoznata bilo je nekih pokušaja institucionalne saradnje i znam da je na jednom skupu koji je organizovala Kancelarija EU u Prištini koji se zvao “Nedelja održivog razvoja Kosova”  bio pozvan i srpski ministar za zaštitu životne sredine, koji nije došao.Dakle postajala je namera da se sarađuje.Zatim postoje projekti koje sprovode NVO, koji se bave prekograničnim zagađenjem. Za te projekte bilo je konkurisanja, ali to se svelo na samo na zajedničko učešće u aplikacijama na projektu. Dešavaju se sporadični slučajevi saradnje, npr.jedna ekološka grupa iz Zvečana i Leposavića imala je zajednički projekat na podizanju svesti i na obaveštavanju građana o ekološkim pitanjima sa organizacijom ekologa sa juga. Postojala je čak i saradnja prilikom apliciranja za IPA fondove, međutim realizacija i krupniji radovi su izostali”, kazala je Đokićeva.

Kada je reč o upravljanju vodama, Đokićeva navodi da i tu saradnja ne postoji zbog postojanja paralelnog sistema upravljanja na jednoj teritoriji – srpskog i kosovskog i dodaje da je saradnja u oblasti zaštite životne sredine neophodna, jer kako navodi, i srpsku i kosovsku stranu povezuju veliki ekološki problemi koji ne poznaju nacionalnost ni granice.

Direktorka Međunarodnog koledža IBCM u Mitrovici Mihone Keroli, na čelu je ove multikulturne, obrazovne institucije već godinu dana. Prema njenim rečima koledž broji 300 studenata koji nastavu pohađaju u severnom i južnom delu Mitrovice u zavisnosti od studijskih programa koje pohađaju. Ona ističe da institucionalne saradnje između srpskih i kosovskih obrazovnih ustanova nema, te da se jedina saradnja i razmena studenata ogleda u okviru Erasmus programa, koji je podržan od strane EU.

I u zdravstvenom sistemu primena Briselskog sporazuma o saradnji između srpskih i kosovskih institucija je upitna.

Prof. dr Aleksandar Ćorac sa Medicinskog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici,za naš program ističe da su institucije, koje funkcionišu u zdravstvenom sistemu u okviru Republike Srbije, dosta "raštrkane“ po različitim delovima Kosova i Metohije, te su mu oblici institucionalne saradnje između srpskih i kosovskih zdravstvenih ustanova nepoznate. 

On navodi i činjenicu da takvi oblici saradnje teško i da mogu da postoje, jer sistem zdravstvenog osiguranja ljudi u Srbiji postoji i funkcioniše po jasno utvrđenim propisima, dok na Kosovu takav sistem uopšte ne postoji.

"Model srpskog zdravstva na području Kosova i Metohije je model koji funkcioniše u okviru Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, gde se sredstva crpe iz tog fonda za potrebe osiguranika i korisnika zdravstvene zaštite Republike Srbije.U sistemu koji je pod kontrolom Vlade u Prištini toga nema i taj sistem je daleko ispod po pravima koja se štite i po obavezama koje treba zdravstveni sistem da sprovodi prema pojedincima. Tako da, teško je zamisliti u tom okviru saradnju, jer koji fond bi to prihvatio da plati nekoj ustanovi sa kojom nema ugovore, a nema ni sa jednom ustanovom koja je u zdravstvenom sistemu koji sprovodi Vlada u Prištini. Dakle, s te strane nije mi poznato i nije ni za očekivati da takvi slučajevi postoje“, kazao je on.

U ekstremnim i incidentnim situacijama neki oblik saradnje postoji, na nivou prevoza pacijenata, na primer iz KBC u Severnoj Mitrovici u KBC u Prištini koji funkcioniše u kosovskom sistemu ističe prof. Ćorac i napominje da je saradnja prisutna i u okviru zaštite životne sredine i zdravlja stanovništva, ali isključivo kroz projekte implementiranih od strane NVO.

Ono što ljude povezuje i na čemu bi trebalo intenzivnije raditi su ekonomija i trgovina jer ona postoji, čak i pored taksi od 100% uvedenih u novembru prošle godine na uvoz robe iz Srbije, smatra direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković.

"Deo oko Preševske doline sarađuje vrlo dobro. Firme iz Srbije najčešće iz Vojvodine i Novog Pazara sarađuju vrlo dobro u tom ekonomskom smislu na relaciji Srbija i Kosovo. Izvozi se graševinski materijal, žito i prehrambeni proizvodi. Saradnja je odlična i kada je reč o NVO sektoru, ali politička saradnja je jako loša i tu manjkamo“, smatra Radaković.

Kako bi se i Srbija i Kosovo pomerili korak unapred i implementirali postojeće sporazume potpisane u Briselu potrebno je ulagati u obrazovanje, ekonomiju, prevazići probleme oko reciprociteta, uvesti železničke i avio linije sa Kosova ka Srbiji i obratno, tvrdi Radaković.

Politikolog i istoričar Škeljzen Gaši veruje da je najbolji način za promociju kontakta između građana Kosova i Srbije prvenstveno kroz pomirenje, a nakon toga ulaganjem u neformalno obrazovanje, obzirom da su, kako je rekao, obrazovni sistemi u obe zemlje pod kontrolom političara odnosno vlasti.

 “Prva stvar koja je potrebna je da se uspostavi normalizacija odnosa između Srbije i Kosova, nakon toga treba izmeniti udžbenike iz istorije zbog načina na koji u školskim knjigama predstavljamo prošlost naročito ratne zločine koje smo počinili jedni protiv drugih. Mislim da do pomirenja može doći jedino posredstvom “viših nivoa” odnosno preko predstavnika međunarodne zajednice. Ukoliko Vlade Srbije i Kosova nisu za pomirenje vrlo će teško doći do pomirenja među običnim građanima jer vlasti kontrolišu skoro sve – kontrolišu istorijske udžbenike, novine, radijske kuće, televizije. Do pomirenja može doći jedino ako međunarodna zajednica uloži više napora i izvrši dodatan pritisak na srpske i kosovske vlasti”, kazao je Gaši.

Kada je reč o saradnji u oblasti novinarstva, direktor RTV MIR Nenad Radosavljević smatra da postoje tromi pokušaji saradnje, ali da ista, kada je reč o medijima, praktično ne postoji.

“Dođu nekad neki novinari, recimo sreću se malo po Prištini, pa onda neki iz Prištine odu pa se sreću malo po  Beogradu. Saradnja ne postoji. Postoje tu i neka razumna organičenja zbog čega je to tako. Postoji ta jezička barijera koja je nešto što moramo da uzmemo u obzir pre svega. Sada se prilično napreduje  u načinu prevođenja preko interneta i sve to, ali to još uvek nije dovoljno za neku bližu komunikaiciju. I ne znam ko bi to trebalo da sarađuje. Oni koji su većina u Srbiji su zainteresovani da loše pričaju o Albancima, mediji iz Prištine,a  kojima upravlja vlast iz Prištine, oni su usmereni da loše pričaju o Srbima i o Beogradu.  I tu ne može da bude saradnje.  Saradnja može da postoji između onih koji su nezavisni, i što se tiče finansija i uređivačke politike, ali mali ih je broj. Niko nema interes da to stimuliše, odnosno što bi se neko sekirao i brinuo o nama, da se mediji unaprede i da izveštavaju normalno. Kome to treba? Da li se to isplati? Ljudi koji to hoće da podrže, oni će pre da podrže ono što će da im vrati nekakav kapital koji su uložili. A od nas koji smo normalni, iskreni i pošteni u izveštavanju nemaju nikakve koristi”, kazao je Radosavljević. 

Saradnja u umetnosti i kulturi postoji na nivou Beograda i Prištine isključivo iz političkih razloga,preko nevladinih organizacija koje dobijaju institucionalnu podršku Beograda i Prištine, mišljenja je urednik umetničkog programa u Privatnom kulturnom centru “Akvarijus” u Kosovskoj Mitrovici Aleksandar Dunđerin. 

Prema njegovim rečima ta saradnja nije povezana sa Briselskim sporazumom, već je najčešće reč o projektima za koje se uzima novac i ta saradnja traje, kako kaže, dok se projekat ne završi.

“Ta saradnja se ogleda u tome da je važno da umetnici iz Beograda dođu u Prištinu i da umetnici iz Prištine dođu u Beograd.Međutim, ja ne vidim da je ta saradnja donela bilo kakve razvoj u oblasti umetnosti i kulture, a pogotovu nije uticala da se malo drugačije srpski umetnici na Kosovu i Metohiji tretiraju. Dakle vi imate situaciju da Srbi iz Beograda dolaze u Prištinu i učestvuju u najrazličitijim programima i obrnuto takođe važi. Međutim zanimljivo je da ukoliko ste umetnik, književnik sa Kosova i Metohije u Prištini ne možete da dobijete ni galeriju ni priliku da tamo predstavite svoju umetnost”, istakao je Dunđerin.

On navodi da ne poznaje ni jedan primer uspešne institucionalne ili kolektivne saradnje na polju umetnosti, međutim, kako dodaje, ne spori saradnju na nivou pojedinaca.

Kompletnu emisiju posvećenu Briselskom dijalogu možete poslušati ovde:

Program se realizuje u okviru projekta "Multietnički mediji informisu o dijalogu i sporazumima između Kosova i Srbije", a sa ciljem da se informiše o perspektivama i izazovima Briselskog dijaloga i promovišu priče i primeri pozitivnog uticaja tehničkog dijaloga.

Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Pristini.

Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta.






Tagovi: Briselski dijalog

Povezane vesti