Ćufte kod Sejde: Tradicija duga pola veka



Ćufte i ćevapi nesumnjivo spadaju u red omiljenih jela Mitrovčana, zbog čega je ćevabdžinica „Sejda“ mesto u koje rado zalaze.

cufte-kod-sejde-tradicija-duga-pola-veka

Radio Kontakt plus

Tradicija pravljenja ćufti, kao i drugih specijaliteta od mesa, u ćevabdžinici „Sejda“ u Kosovskoj Mitrovici, datira još od ’70-tih godina prošlog veka, što i te kako govori o kvalitetu njihovog rada.

Tajna je u kvalitetnom mesu, ali i jednom začinu, otkriva nam tridesetsedmogodišnji Albert Alija, jedan od naslednika nadaleko poznate ćevabžinice “Sejda”.

„Najglavnije je prvo meso, ako je dobro meso, biće i dobar roštilj. Tu je i tajna u sklapanju mesa... različiti delovi mesa čine da taj ukus bude specifičan. Jedan od glavnih začina koji je najbitniji je so. Meso mora da odleži makar 24 sata u toj smesi, ali so mu daje tu čar.“

Mnogo vremena je bilo potrebno za stvaranje ovakvog svojevrsnog brenda. Albert i njegov stariji brat Behar, preuzeli su posao koji je započeo njihov otac.

„Otac ima diplomu da je roštiljdžija. Nekada je radio u Prištini, pa je u međuvremenu otvorio svoju radnju. Od njega se učio brat, pa ja od brata i od oca. Mi smo treća generacija, a nadamo se da ćemo dočekati i četvrtu, da će da naslede ovo i da će da krenu našim putem. Treba puno da se radi da bi došlo do ovoga. Mitrovica je poznata po pljeskavicama, ćevapima, sudžuku... Sada su možda glavni brendovi u ovom gradu burek i pljeskavice.“

Kvalitet i ljubaznost je nešto bez čega ovaj posao ne može da opstane, prenosi nam svoje iskustvo Albert Alija.

„Ako nemate kvalitet, džaba sve. Uglavnom morate da volite ovaj posao da biste opstali. Ceo dan se radi bukvalno - od samog jutra do kasno uveče. Morate da ste tu, morate da ste raspoloženi za svakog gosta, da pružite ljubaznost. Jednostavno, to je ugostiteljstvo.“

U proseku dnevno usluže oko 500 ljudi, a nekada to bude i četvorostruko više.

„Od 500 do 1000, nekad i do 2000 ljudi, nekad i manje... ali 500 ljudi je prosek. Inače radimo od 6 ujutro do 10 uveče. Ima neka pauzica, ali uglavnom smo svi tu, radimo do kasno.“

Iako imaju iskusne radnike, zbog značajnog rasta prometa, otvoreni su za upošljavanje novih.

„Kod nas uglavnom ovaj posao rade ljudi iz Gore, koji su inače imali iskustva sa ugostiteljstvom i koji su, da kažem spretni, navikli su na ovakvu vrstu posla. Rade tu dugo, ima onih koji su tu čak 11 godina. Voleli bismo da se mladi ljudi iz Mitrovice, koji žele da uče ovaj posao jave, da se zaposle, sarađivali bismo sa njima. Sutradan bi možda pokrenuli sopstveni biznis i naučili nešto novo.“

A zbog obima posla, razmišljaju o otvaranju još jednog lokala.

„Razmišljali smo o proširenju posla. Brat, otac i ja, svi smo trenutno u ovoj radnji. Zauzeti smo, imamo mnogo posla, ali u skorijoj budućnosti imamo u planu da otvorimo još jedan lokal - da imamo dva lokala u našem gradu.“

Pored toga što je omiljen u Kosovskoj Mitrovici, roštilj kod Sejde tražen je i širom centralne Srbije, a njihove ćufte stigle su čak i do Amerike i daleke Rusije.

„Naš roštilj je tražen. Slali smo više puta Novaku Đokoviću, nekim političarima, glumcima. Javne ličnosti nekad i ovde dođu, uglavnom su to glumci - Andrija Milošević, Milan Vasić, Bora Čorba, Jana pevačica... mnogo njih. Pored toga, naš roštilj je bio na svim kontinentima, čak i u Americi...... Slali smo i u daleku Rusiju. Prošle godine smo imali ekipu bajkera, jedan je bio iz Sankt Peterburga, pa su bili navijači iz Sankt Peterburga, koji su ovde dolazili, obilazili manastire, pa su ovde jeli kod nas i naravno poneli naše ćufte u daleku Rusiju, bili su oduševljeni našim specijalitetom.“

Za svoj dosadašnji rad i pre svega kvalitet roštilja, dobili su i svojevrstan vid priznanja.

„Bili su ’Marka Žvaka’ (Dušan Šaponja i Dušan Čavić - autorski dvojac pomenutog serijala), oni su radili neko istraživanje, išli su u Skoplje, Prizren, Mitrovicu, Prištinu, Novi Pazar, Sarajevo, Peć... jeli su roštilj... i mi smo tu na nekoj skali po njihovom ukusu, došli čak na treće mesto. Dvoumili su se između nas i, mislim da je bilo Skoplje, bili su oduševljeni našim roštiljom. Mislim da smo i u regionu poznati...“

Posao roštiljdžije je nešto što se uči celog života, smatra Alber Alija.

„Verujte mi, ja još učim. Znači, nije lako naučiti ovaj posao. Morate da poznajete meso, sastav... treba da to odleži. Ipak, kad ja odlučim da pravim, zovem oca, tražim savet... Treba još da se uči...“

Ovaj posao traži punu posvećenost, pa tako vrlo često ne ostaje dovoljno vremena za porodicu.

„Nekad čak i ne viđam svoju porodicu. Ustanem ujutru nekad i u 5h, vidim decu kako spavaju, pa dođem tek uveče. Mnogo je težak posao, ali šta da se radi.“

Zbog pandemije virusa korona, još uvek nije dozvoljeno konzumiranje hrane i pića u ugostiteljskim objektima i njihovim baštama, pa tako, gosti i kod Sejde trenutno roštilj mogu da kupe samo „za poneti”.

Poslušajte i radio-emisiju: 

 


Tagovi: Čuvari tradicije

Povezane vesti