KUD „Kopaonik“: Očuvanje tradicije kroz rekonstrukciju narodne nošnje



Kulturno-umetničko društvo „Kopaonik“ iz Leposavića, 20 godina unazad istražuje i oživljava tradiciju srpskog naroda kroz narodne običaje, igre, pesme i nošnju. 

kud-kopaonik-ocuvanje-tradicije-kroz-rekonstrukciju-narodne-nosnje

Radio Kontakt Plus

Do sada su prikupili i rekonstruisali srpsku narodnu nošnju sa 15 lokaliteta sa Kosova i Metohije – od Sirinićke i Sredačke župe, preko Pomoravlja, centralnog Kosova, Metohije, Nerodimlja, do severa Kosova, kao i prizrensku, prištinsku, đakovačku i mitrovičku gradsku nošnju iz 19. i s početka 20. veka.

Za ovaj vrlo zahtevan posao, potrebna je pre svega ljubav prema kulturi i tradiciji.

“Doći do kostima nije lako ni jednostavno, ako znamo da migracijom, ljudi odlazeći sa vekovnog prostora gde su živeli, nose sa sobom sva nematerijalna dobra, i mali je broj ljudi koji je ostao na terenu. Preko njih dosta saznajemo i sve što nađemo i sakupimo na terenu, ne samo na prostoru naše Stare Srbije, KiM… ti ljudi sada žive na prostoru centralne Srbije, Crne Gore… mi dolazimo do njih i kada dođemo do nekih određenih haljitaka, pravimo konsultacije sa muzejom u Prištini, sa Etnografskim muzejom Beograda i onda dolazimo do opšteg zaključka da je to taj kostim. Potom radimo ogledni kostim i tek kada svi proanaliziramo da je to to, onda se usuđujemo da radimo u više primeraka. Otprilike radimo onoliko koliko sam ja osmislio koreografija i da treba da bude obučen određen broj igrača. Uglavnom ide 12 parova, nekada ide što se tiče ženskog kostima i više. To je zaista jedan proces koji je odgovoran i nije jednostavan za koji je potrebno ne samo znanje, nego i veština kako uraditi taj kostim”, objašnjava nam Đorđe Lakušić, direktor Kulturno-umetničkog društva “Kopaonik” iz Leposavića.

Kostime su počeli sami da izrađuju, u želji da što vernije prikažu njihov nekadašnji izgled, priča dalje Lakušić.

“Naš je osnovni cilj da sačuvamo tu autentičnost samog kostima, po čemu smo zapravo i prepoznati i po čemu nas cene i jedan i drugi muzej. I naravno da je naša velika želja, a polako je već i ostvarujemo, da sačuvamo naš stari, tradicionalni, vekovni kostim - srpski kostim sa prostora Stare Srbije, sa KiM, i da zaista budemo u poziciji da širom sveta pronosimo i pokazujemo svu tu raskoš i sve naše vrednosti koje su nesporne, koje je neko želeo da što pre zaboravimo i to im je i uspevalo u nekom određenom periodu. Međutim, zaista smo srećni i zadovoljni što smo se nekako skupili da se upuštamo u ovakve izazove.”

Svi motivi se obrađuju elektronski, na mnogo lakši i pre svega, brži način. 

“Motivi su toliko zahtevni i bili bi potrebni meseci za izradu nošnje. Mi smo tako u početku i radili, pa je za jednu haljinu trebalo tri meseca rada, a treba uraditi 12. Opredelili smo se, kao što i drugi rade, da sve naše motive stavimo kroz elektroniku, da se programski obrade. To radi kolega Mirko Premović i on uspeva da original, taj pravi, izvorni motiv prenese putem elektronike u mašinu koja to posle oslikava, bilo da se radi o košulji, haljini, mintanu ili džubeu, ili koji su sve haljici u pitanju. Naravno da svaki taj detalj traži posebnu obradu”, prenosi nam direktor KUD-a “Kopaonik”.

Autentični materijali za izradu kostima su specifični, nije ih lako naći, a neki i nisu praktični za scenu. Zato koriste tkanine najsličnije originalima, koje su ujedno praktične i dugotrajne. 

“Mogu da kažem da tu imamo taj stepen oscilacije, ne radimo ga baš izvorno kao što jeste, jer je igračima vrlo teško na sceni, da izađu na primer u suknu ili tkanom belom platnu, koje kod pokreta iritira. Prilagođavamo materijale koji će trajati. Cilj nam je da što duže traju, da to nosi više generacija. Ja sam, na primer, bio igrač u Medenici u Kosovu Polju, i nosio sam kostim koji je 80 godina neko nosio pre mene. Isti cilj imamo ovde – da uradimo takve kostime, tako da narednih 100 godina opstanu i trpe amortizaciju koja ide sa nastupima i oblačenjem. Snalazimo se sa materijalima, ne kupujemo samo ovde na našem prostoru, koristim svaki odlazak u inostranstvo, gde god naiđem – Izrael, Jordan, Sirija, Tunis, Australija…”, otkriva nam Lakušić.

Iako je u doba Turaka tradicionalna nošnja bila zabranjena, ljudi su uspeli da je sačuvaju. Svaki lokalitet na KiM imao je osobene karakteristike, po kojima se moglo videti odakle neko potiče, koje je veroispovesti, bračnog i ekonomskog statusa. Muški kostim imao je radnu i svečanu verziju, na koju KUD “Kopaonik” stavlja akcenat prilikom rekonstrukcije.

“To su pantalone koje idu ravne niz nogavice, i pozadi imaju tu turliju, u gradskom delu malo više izraženu, a u seoskim manje. Pojasevi su u svakoj varijanti puno značili ljudima, zaštita od tereta i štiti leđa. Gore košulja, uvek su se kićarili sa njima. Nisu sve košulje iste. Jedna vrsta košulja je na Kosovu, potpuno druga je u Metohiji. Metohija je sama po sebi raznovrsna, od ruskih do malih i velikih kragni, do gnjilanskog Pomoravlja, gde postoji i čipka sa ukrasima oko te kragne. Išao je i muški mintan i prsluk i tu se otprilike pokazivala ekonomska jačina kraja. Svi su voleli da budu poput Prizrena, jer je to Dušanov grad, bogat, raskošan i svi su želeli da budu slični Prizrenu. Oni koji nisu mogli da priušte da to bude u zlatovezu, oni su to radili sa gajtanima, tako da tu postoji razlika, a ornamenti ostaju isti”, pojašnjava Lakušić.

Jedan od karakterističnih delova ženskog kostima je jelek, koji se razlikuje po boji, u zavisnosti od toga da li su u pitanju devojke, udate ili starije žene, dodaje Lakušić.

“Da pođemo od ženskog, kolašinskog dela. Jelek je izuzetno bogat, ima te manastirske elemente na završetku čitavog tog motiva. Šare unutar poprsja govore o raskoši. Pregača, ili kecelja, kako je mi zovemo, isto je priča za sebe, to je karakteristično za taj kraj. Mlada je nosila perjanicu, to je čuvena kolašinska perjanica, mi smo je uradili i dan-danas je to primer kićenja, lepote i raskoši i vizije ljudi da ulepšaju snašu da i pored svoje prirodne lepote bude još lepša. Bili su ljudi i hvala im što su ostali takvi i dan-danas, ljubomorno su čuvali sve svoje tradicionalne vrednosti i zahvaljujući tome, mi sada možemo da pričamo o tome i pokušavamo sve to da uradimo nekom replikom i sve to da donesemo na scenu.”

Tragove nekadašnje nošnje možemo videti i na savremenim odevnim predmetima, ukazuje Lakušić.

“Ima nekih detalja, gde modni kreatori inspirisani lepotom ornamenata uzmu neki detalj sa narodne nošnje i onda to rade. Ima dosta slučajeva. Znam da je Verica Rakočević dosta toga radila i jedno vreme smo i malo sarađivali. Naravno, to je druga branša, ja se nisam upuštao u to, ali kad smo razmenjivali neke informacije vezano za motive, trudio sam se da joj prenesem baš kako jeste, sa terena. Ima toga i treba da ima, lepo je zaista.”

Da su mladi zainteresovani za očuvanje tradicije, govori i to da KUD “Kopaonik” trenutno broji 350 članova, sa ponosom ističe direktor KUD-a “Kopaonik”, Đorđe Lakušić.

“Mi svu našu decu koja ostaju ovde u KUD-u i koja žele da dublje uče tradiciju, puno učimo oko svega toga, da saznaju jednu širu lepezu šta je to, zašto mi to radimo. I drugo, da razumeju to što rade – ako igraju, da znaju koje su to igre, koji je to kraj, kako se zove ta narodna igra, da znaju običaje tog kraja. Ja sam srećan što su deca iz Leposavića ovde, a kroz KUD je od 1998. godine prošlo preko 1.600 dece i nisu svi sve naučili, ali naučili su onoliko koliko su se zadržavali u KUD-u, sve o tradiciji Stare Srbije, ne samo Leposavića. Nekako to zatvaranje na lokalnom nivou nas je i mnogo koštalo. I ta, da nazovem lokal-patriotska varijanta zaista uništava jednu istorijsku celinu koju imamo, koja postoji. Naša deca vole i kad pevaju pesmu, i za svaku izgovorenu reč moraju da znaju o kome i čemu pevaju, šta to rade… Bukvalno su oni neka pokretačka snaga nama da mi istrajavamo u ovome.”

Kulturno-umetničko društvo “Kopaonik”, upisano je u Registar nematerijalne kulturne baštine Ministarstva kulture Republike Srbije sa kosovskim vezom.

“Mi smo očuvali taj stil izrade tog našeg kosovskog veza koji je vrlo karaktertističan i koji je bio zamro, ali smo ga sačuvali i obnovili i uspeli smo. Naravno, biću još srećniji ako sutra, a nadamo se tome, da još više privučemo omladinu, i taj kadrovski deo takođe osvežavamo”, poručuje Đorđe Lakušić.

KUD “Kopaonik” je još jedan primer nekog ko čuva i neguje tradiciju. Nadaju se da će njihovim putem nove generacije nastaviti na još lepši i kreativniji način.

Radio-emisiju poslušajte ovde:

 


Tagovi: Čuvari tradicije

Povezane vesti