Maidine bošča mantije



Sve što je brzo, to je i kuso, kaže stara narodna izreka. Izgleda, da to važi i za mantije. Pa tako, one koje se brže spremaju, iako jednako ukusne, u šali su dobile epitet lažne, dok se one sa dugotrajnijim procesom pripreme, smatraju pravim.

maidine-bosca-mantije

Radio Kontakt Plus

Da sprema mantije, Maidu Redžepagić, naučila je majka. Ona, ovaj specijalitet, pravi po starom proverenom novopazarskom receptu.

„Mantije sam naučila da pravim sa 20 godina, nakon što sam se jako mlada udala. Naučila me je moja mama, koja je rodom iz Novog Pazara. Pazarske mantije su poznate svuda, to je čak i brend, a tradicija mantija je uglavnom bošnjačka. Podrazumeva se da svi Bošnjaci koji žive na prostorima svih naših bivših republika – Crne Gore, Bosne, Srbije i na Kosovu, naravno, svi znaju da prave mantije različitih vrsta. Svi kažu da su njihove prave“, priča nam Maida.

One koje se pripremaju brzo, bez obzira na to što su sastojci isti, nose atribut lažne.

„Ako pogledamo kako se prave ove koje ja pravim, to je mnogo komplikovaniji proces. Zbog toga mi koji pravimo te mantije, ove druge zovemo lažnima, a u stvari, osnova je ista. Testo je isto, samo što se ne slažu kore jedna na drugu, nego se razvlači cela preko stola, pa se meso stavlja okolo, uvija se, kidaju se parčići i podvrću, dok je kod ovih proces mnogo dugotrajniji i komplikovaniji. Zato mi kažemo lažne. Sve što nije teško je lažno“, dodaje u šali.

Da bi se napravila jedna tura „pravih“ mantija, potrebno je oko tri sata.

„Testo mora da odstoji, kasnije kad se deli na loptice opet mora da odstoji, kad se razvlači, isto mora da odstoji i to je ono što je, ne najteže, nego najviše oduzima vremena“, objašnjava nam dalje.

Iako ukusom podsećaju na burek, ipak ima razlike.

„Mantije se razlikuju od recimo pite sa mesom, zato što se za nju meso prži, a za mantije se koristi živo. Bitan je kvalitet mesa, brašna, odnos luka prema mesu. Postoje mere... Neko voli više luka, neko manje... Masnoća je jako bitna. Za masnoću se koristi maslac u kombinaciji sa zejtinom, neko doda malo margarina, zavisi kako ko voli.“

Postoji više vrsta mantija, u zavisnosti od kraja gde se prave.

„Mantije su poreklom su Turske. Imate ih više vrsta. Recimo tamo su male, kuvaju se. Onda imate prevrnute mantije. Imate mantije koje se prave od jedne kore, pa se razvuku preko stola, mota se kao savijača, pa se kidaju parčići. Ove ja pravim zato što je to tradicija u našoj porodici i kod još puno porodica u Novom Pazaru. Idu kat na kat. Znači, ređaju se kolači jadan na drugi 9-10 komada i onda se tako razvuče. Slično je lisnatom testu. Tako su hrskavije, vazdušastije. To je ta razlika kod ovih mojih mantija. Međutim, sve su ukusne. Koje god ponude, volim da probam. Svide mi se, manje ili više, ali ostajem verna ovim“, iskrena je Maida.

Za mantije važi kao i za burek, pa u nekim mestima mogu biti samo sa mesom.

„Vidim i na Internetu i po gradu da se prave sa spanaćem, krompirom, sirom, ali nije to to. To može pita, ali mantije ne. Mantije su samo sa mesom. Videla sam da u Crnoj Gori, Gusinje i Plav konkretno, prave samo testo, bez ičega, koje se zaliva kiselim mlekom i to zovu mantije. Ja mislim da su mantije samo sa mesom. Ja sam uvek za to - za tradiciju i za održavanje tih pravih izvornih recepata. Najviše volim takve torte, takve pite, volim sve da probam. Puno puta mi se nešto i dopadne i ne, nebitno, ali ono što je provereno, provereno je. Ja sam za to“, striktna je Maida.

U ovdašnjim radnjama mogu se naći prevrnute mantije, koje se po ukusu od Maidinih ne razlikuju, već samo po izgledu.

„Ove malo podsećaju na ruže, pogotovo kad se peku, one se malo otvore, tako da je i za oko i za druga čula vrlo lepo. Moj način motanja se zove bošča mantije. Kod nas je u tradiciji da budu na gore, da podsećaju na bošče“, otkriva nam Maida.

U boščama (bohčama) devojke pred udaju pakuju darove. Bošča mantije nekada su se spremale i za posebne prilike, priseća se.

„Ranije su devojke pred udaju slale i dan-danas u stvari to rade, darove familiji gde treba da odu i to se pakovalo u marame koje se zovu bošče. Krajevi su se spajali dijagonalno, zato se one zovu bošča mantije. Ranije su se pravile za posebne prilike, recimo kad su udaje bile u pitanju ili kad nekoga baš hoćete da ugostite. Najčešće se to pravilo kad zet prvi put dođe u kuću. Zetovi su bitni.“

Mantije se uglavnom služe uz kiselo mleko.

„Čak se i zalivaju kiselim mlekom. Neko voli tako. To su pomlečene mantije. Moji ukućani i ja volimo ove hrskave, pa uz to dodatno jedemo kiselo mleko ili jogurt.“

Maida pravi razne vrste kolača po porudžbini. Pre nekoliko meseci krenula je i sa prodajom mantija.

„Ovo sam pokrenula kao kućni posao. Otvorila sam Fejsbuk stranicu. Ništa to još nije registrovano. To je kućna proizvodnja. Naručuju pratioci koji su u blizini. Raznosim po nekim radnjama. Malo doduše. Tek sam na početku da razvijem taj posao. Čekam da ljudi probaju, pa da vidim da li će im se svideti ili ne. Videćemo kako će da bude, ali za sada nije loše, kakav je početak, nije loše“, kaže Maida.

Ko jednom „okusi“ Maidine mantije, što je slučaj sa našom ekipom, koja ih je probala na snimanju, sigurno će ih zavoleti.


Tagovi: Čuvari tradicije

Povezane vesti