Pevanjem uz gusle čuva značajne istorijske momente i ličnosti



Ljubav prema guslama gaji otkad zna za sebe. Veliki je poštovalac tradicije i svega onoga čemu su svedočili njegovi preci, pa danas, kroz stihove, na neki način održava duh tog vremena. Odrastao je u porodici gde su gusle uvek imale posebno mesto, pa ne čudi njegova ljubav prema ovom instrumentu.

pevanjem-uz-gusle-cuva-znacajne-istorijske-momente-i-licnosti

Radio Kontakt Plus

Tridesetjednogodišnji Stanko Adžić iz Kosovske Mitrovice, jedan je od retkih mladih guslara na ovim prostorima, koji neguje tradiciju guslanja.

“Gusle su deo, mogu slobodno reći naše porodične, a i tradicije kod samih nas Srba. Neguju se i čuvaju vekovima - na prostorima Crne Gore, Kosova i Metohije, Republike Srpske, Vojvodine… Moje interesovanje je baš iz tih razloga što je moj deda znao da gusla. Imamo te njegove stare gusle kod kuće, koje su više kao nešto dragoceno. Ne korisno u smislu da mogu da imaju ton, ali kao jedan lep kućni predmet koji širi toplinu kroz ceo dom. Moj otac je slušao gusle i ja sam kao mali uz njega krenuo da ih slušam i tako je nastala ta ljubav prema guslama”, otkriva nam Stanko.

Do svoje 20. godine, samo je slušao zvuk gusala, a onda je 2010, kada je prve gusle kupio sasvim slučajno, odlučio da savlada tehniku guslanja.

“Gusle sam kupio kod Čeda Nišavića, a izrađuje ih u Crnoj Gori. Kupio sam ih u Mitrovici. Sreo sam čoveka koji je kroz Mitrovicu nosio gusle i pitao ga da li su za prodaju i to je prvi moj susret sa tim instrumentom.”

Iste godine postaje član Udruženja guslara, zdravičara i epskih pesnika “Banović Strahinja” iz Kosovske Mitrovice, kada je i imao prvi nastup na festivalu guslara održanom u svom gradu. 

“Učestvovao sam na audiciji, nisam prošao u polufinale, ali to je bio moj početak”, priseća se Stanko.

Stanku nimalo lako nije bilo da nauči tehniku guslanja, ali, kako kaže, uz dosta učenja i jaku volju, trud se ipak isplatio.

“Suština guslanja jeste da se znaju stihovi, da se zna dosta pesama, epske poezije… i onda jednostavno krene da se prati taj glas, da se uskladi sa tonom gusala. Treba odvojiti dosta vremena. Svaki guslar bi trebalo da zna minimum nekih pedesetak pesama. Što više stihova znate i što više uz stihove vežbate pevanje uz gusle, sve više napredujete.”

Iako gusla nešto više od deset godina, misli da i dalje treba da se nadograđuje.

“Od samog početka, otkako sam počeo da guslam sam, i dan-danas postoji potreba da se to usavršava.”

Gusle vidi kao čuvara značajnih istorijskih momenata i ličnosti.

“Gusle su deo tradicije srpskog naroda. To je instrument koji prenosi istorijske događaje i ne kaže se za džabe da svi narodi u svetu imaju istoriju, jedino Srbi imaju pisanu i pevanu. Pošto smo bili u ropstvu, pod Turcima, dosta je narod bio nepismen, nisu postojale škole. Gusle su bile taj instrument koji je kroz narodna predanja prenosio te istorijske događaje, bitke, bojeve koji su se odigravali i na taj način ostavile jedan veliki zapis u istoriji srpskog naroda”, podseća Stanko.

Pevanje uz gusle je osnovni oblik izvođenja epskih pesama. Opredelio se da prenosi stihove dvojice neprikosnovenih velikana.

“Uglavnom su epske pesme koje se guslaju i koje su ostale u zapisu od Vuka Karadžića u najvećem broju, pevale o bojevima i u suštini o istoriji koja je zadesila naš narod. Ali, postoje i pesme koje govore o ljubavi. Uglavnom guslam epsku narodnu poeziju, Vuka (Karadžića) i Gorski vijenac od Njegoša.”

Bio je u prilici da nastupa i sa omiljenim guslarima, a jednog od njih posebno izdvaja.

“Prvu pesmu koju sam čuo, bila je pesma Vuku Lopušini od narodnog guslara Boška Vujačića, koji je savezni petostruki prvak festivala gusala i uz njega sam najviše slušao gusle i pesmu. Bio sam u prilici da ga upoznam. Dolazio je u Kosovsku Mitrovicu i susretali smo se po festivalima i guslarskim večerima.”

Članovi porodice su mu velika podrška, pomno prate njegove nastupe.

“Uglavnom svi prate moje nastupe, milo im je i zadovoljni su što sam se ja opredelio baš za taj instrument.”

Kroz malu školu gusala u sklopu udruženja “Banović Strahinja”, svoje umeće prenosi i na mlađe naraštaje, u nadi da će, u godinama koje dolaze, napraviti neke ozbiljne rezultate.

“Udruženje broji nekih desetak članova. Ono što je jako bitno, to je da se sve više mladih interesuje za pevanje uz gusle. Gusle su prošle godine, što je značajno i za naše udruženje i za sva udruženja u Srbiji i za kompletan Savez guslara Srbije, odnosno pevanje uz gusle je stavljeno na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, za koje je konkurisala Srbija i od tada primećujem da postoji više interesovanja kod mladih ljudi, a i kod medija, koji sve češće žele da proprate te događaje. Ono što je jako bitno kod gusala kao instrumenta jeste baš to interesovanje mladih ljudi. Što više ima interesovanja kod mladih ljudi, to će se godinama prenositi i širiti taj zvuk i ta tradicija za koju su oni zainteresovani.”

A ovo su kvaliteti koje treba da poseduje vrsni guslar:

“Dobar guslar pre svega mora da zna dosta stihova, dosta pesama, da ima uvežbanu, usavršenu tehniku guslanja i da ima dobar glas. Suština kod glasa i gusala je upravo to da se ton gusala uskladi sa glasom, da postoji ta jačina i da postoji jasnoća kod izgovaranja stihova”, poručuje Stanko Adžić.


Tagovi: Čuvari tradicije

Povezane vesti