Književnost, kultura, umetnost – samo su deo onoga što u srpskoj zajednici jeste drugačije u odnosu na ono što javnosti serviraju i Beograd i Priština i mejnstrim mediji.
“Neodoljiva teškoća postojanja, srpska književnost na Kosovu (2000-2020)” – antologija Aleksandra Dunđerina okuplja 17 autora i predstavlja uvid u novovekovnjiževnu scenu Srba na Kosovu.
“Stalo mi je da pokažem raznovrsnost srpske književnosti ovde na Kosovu i ono što je bitno da se pokaže koliko je ona ravnopravni učesnik književnog života u čitavom regionu, odnosno svugde gde se piše na srpskom jeziku” – kazao je Dunđerin.
Srpska književnost na Kosovu prati i srpske i evropske tendencije književnosti, pojašnjava:
“Ona jeste u duhu vremena, ona je sposobna da eksperimentiše. Ona je sposobna da kritički promišlja stvarnost. I čak većinski je upravo inspirisana ne Kosovom kao nekim poetskim prostorom, već upravo Kosovom kao jedinim realnim prostorom gde se danas zbivaju veoma interesantne i čudesne stvari”.
Antologija počinje pesmama Darinke Jevrić, uvršten je i Petar Sarić – jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog romana u drugoj polovini 20. veka, dok ostali autori nisu poznati i prepoznati u široj javnosti.
“Oni nisu ispunili očekivanja onoga što bi Beograd i Novi Sad želeli, više iz nekih književno-političkih razloga, nego književno-estetskih razloga. To je razlog njihovog, po mom mišljenju, prećutkivanja”, jer ti glasovi su danas veoma opasni glasovi, pošto pokazuju istinu u jednom širem smislu šta se dešava zaista na Kosovu u ovom veku”.
Na pitanje zašto pročitati njegovu antologiju, Dunđerin kaže da je razlog za to mogućnost da se sazna šta se zaista zbiva na Kosovu u ovom veku i čime su to autori inspirisani:
“Ne žive na Kosovu Srbi, koji su apsolutno opterećeni bilo tradicijom, bilo aktuelnom političkom situacijom, nisu to ljudi, što bi se reklo, bez sposobnosti da kritički promisle. Oni su zapravo ono najvrednije što trenutno Srbi imaju na Kosovu i oni opominju kakav nas je užas zadesio u ovom veku, a da smo za sve to odgovorni i mi sami, a ne samo naše komšije”.
Utočište za umetnike, za sve one koji se tako osećaju i one koji vole umetnost – Privatni kulturni centar Akvarijus koji se tokom dana pretvara i u pozorišnu binu, i u kafe klub, i u biblioteku…
“Cilj je bio veoma jednostavan – da se svi ti ljudi koji žive u gradu, koji već ima svoju kulturnu tradiciju, Mitrovica je prepoznata i u staroj Jugoslaviji i nakon toga, između dva rata, kao jedno stecište kulturnih događaja i dešavanja, kada možda i na celoj teritoriji Kosova nije ih bilo, ovde su postojali. Upravo zbog toga što smo imali publiku koju su za koju smo već znali da je izgrađena, za ljude koji žele malo drugačiji sadržaj i za ljude koji žele alternativnu, savremenu umetnost…”
Za razliku od mnogih institucija, Akvarijus kao privatni kulturni centar bio je i jeste mesto okupljanja i u vreme kriza na severu Kosova:
“Znači, to je naš ožiljak (kriza na severu Kosova, prim. aut.). I baš zbog toga mi moramo da naučimo da živimo s njim, prosto kakav god da je on, koliko god bio ružan, mi pokušavamo da živimo s njim”.
I dok bi drugi kopali po ožiljku ili bi ga odstranili, Akvarijus je iskoristio mnoge krize i za motivaciju i za inspiraciju.
“Kako da pokušamo da promenimo tačku negativnog brenda Mitrovice u pozitivan i da se nadamo da će jednog dana biti bolje. I iskreno, mislim da ti kritični momenti i te krizne situacije su inspirisali mnoge ljude i goste koji su došli kod nas u takvim nekim nezgodnim situacijama, pa su čak i pisali eseje, stvarali umetnička dela…”.
Glavom kroz stid – naziv je prve knjige aforizama nagrađivanog aforističara Jovana Zafirovića iz Donjeg Korminjana:
“Knjiga je nastala od aforizama koji su prethodno objavljivani u raznim medijima, časopisima i na radiju, ne tematski, zato što je knjiga tematski raznovrsna”.
Ono što ga između ostalog inspiriše, a što povezuje sa Kosovom je, naravno, politika.
“I volim da kroz prizmu politike posmatram Kosovo, ne samo kroz prizmu zaveta, istorije, kulture, već i neki drugi vid izražavanja negujem, za razliku od mnogih drugih umetnika i stvaraoca koji često svoje motive za pisanje i izražavanje vide u istoriji, junacima, manastirima, što naravno nije ništa loše i ništa negativno, ali pokušavam nekako da imam neki svoj izraz i da dam svoj pečat i viđenje”.
Aforizam vidi kao efektno oružje koje se bavi ozbiljnim temama zarad slobode.
“Za mene lično, aforizam je put ka osvajanju slobode”.
Ovaj sadržaj je nastao u okviru projekta “Prekinuti ćutanje” koji sprovodi Alternativna u partnerstvu sa Kontakt Plus radijom.
Sadržaj je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije i isključiva je odgovornost Alternativne i Kontakt Plus radija, te nužno ne odražava stavove EU.
