Dvadeset i pet godina od NATO bombardovanja

Neposredno pre početka bombardovanja, od 6. februara do 19. marta, održani su pregovori u francuskom gradu Rambujeu. Dvadeset trećeg februara ponuđen je mirovni sporazum. Dok su albanski predstavnici prihvatili sporazum, jugoslovenska delegacija odbila je da potpiše, smatrajući ga ultimativnim zahtevom.

Odluka o vojnoj intervenciji, koja je počela 24. marta, donesena je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je bio presedan u međunarodnim odnosima.

Procene o broju ljudskih žrtava tokom bombardovanja su različite. Srpske vlasti su tvrdile da ih je između 1.200 i 2.500, većinom civila. Human rights watch – oko 500 stotina civila. Fond za humanitarno pravo poseduje informaciju od preko 700 ljudskih gubitaka.

Human rights watch takođe je ocenio da na osnovu sprovedenog istraživanja da je NATO činio povrede međunarodnog humanitarnog prava. 

U vezi sa kršenjem međunarodnog humanitarnog prava od strane NATO-a, Human Rights Watch je bio zabrinut zbog brojnih slučajeva u kojima su snage NATO-a – vršile vazdušne napade kasetnim bombama u blizini naseljenih mesta; napali mete sumnjivog vojnog legitimiteta, uključujući RTS, toplane i mostove; nisu preduzele adekvatne mere predostrožnosti u upozoravanju civila na napade; nisu preduzele dovoljne mere predostrožnosti da identifikuju prisustvo civila prilikom napada na konvoje i mobilne ciljeve; i zbog prekomernih civilnih žrtvava nepreduzimanjem dovoljnih mera da se proveri da vojni ciljevi nisu imali koncentracije civila (kao što je slučaj Koriša) – navodi se u izveštaju Human Rights Watcha.

Tokom kampanje bombardovanja, NATO avioni su izvršili 38.400 letova, uključujući 10.484 udarna leta. Tokom ovih letova ispušteno je 23.614 vazdušne municije – podaci su NATO-a.

„Čini se da je tokom kampanje ubijeno oko 500 civila. Ove brojke ne ukazuju na to da je NATO možda vodio kampanju sa ciljem da izazove značajne civilne žrtve, bilo direktno ili slučajno“ – iz izveštaja Komisije osnovane za razmatranje NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.

„Operacija Saveznička snaga osmišljena je da natera Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, da prekine zlostavljanje civilnog stanovništva na Kosovu, da spreči humanitarnu katastrofu i omogući izbeglicama i raseljenim licima povratak, a humanitarnim organizacijama pristup Kosovu“ – naveli su iz ambasadori Francuske, Italije, Nemačke, Norveške, SAD i UK, koji su istovremeno izrazili „duboko žaljenje zbog izgubljenih ljudskih života na Kosovu i u Srbiji“.

„Ova vojna operacija pokrenuta je nakon što su iscrpljena sva politička i diplomatska sredstva da se Slobodan Milošević ubedi da se opredeli za rešenje putem pregovora i za mir na Kosovu, na osnovu sporazuma iz Rambujea i uz ispunjenje zahteva iz Rezolucije 1199 Saveta bezbednosti, usvojene u okviru Poglavlja VII uz podršku Rusije“ – dodali su.