Lider Srpskog narodnog pokreta Branimir Stojanović očekuje da će 2024. biti bolja godina kada je dijalog u pitanju, jer se, kako je ocenio, u prethodnoj puno pričalo a vrlo malo pomaklo napred.
Naglasio je da se nada da će sve strane, „a naročito kosovska“ ispuniti obaveze proizišle iz Briselskog sporazuma kako bi se, naglasio je, „stvorili elementarni uslovi za funkcionisanje i kakav takav normalan život“.
„Ja se nadam da će dijalog biti plodotvorniji nego što je bio ranije, a to je da se pre svega stvore uslovi za mir, da se stvore kakvi takvi uslovi da se ljudi vrate u neki normalan okvir, da se vrati neki osećaj minimalne bezbednosti koji danas ne postoji. Jer ono što se na severu dešavalo sve može da se kaže, ali ne da su to normalne okolnosti u kojima bi ljudi da žive“, rekao je Stojanović za TV RTK2.
Sa druge strane analitičar Miljazim Krasnići smatra da će nastavak dijaloga zavisiti od nekoliko faktora. Na dijalog će uticati situacija u Srbiji nakon izbora, formiranje nove vlade u Beogradu, ali i predstojeći izbori na Kosovu.
„S treće strane izgleda da gospodin Kurti namerava da raspiše izbore, najverovatnije do leta, tako da će svi ovi aspekti uticati na dijalog i ne može se znati tačno u kom smeru će ići događaji. U tom smislu jedino ako bude neki veliki pritisak na aktere, u ovom slučaju na Vučića i Kurtija može se krenuti ka nekom rešenju, inače ni jednom ni drugom ne odgovara da izlazi iz ovog statusa kvo“, rekao on.
Što se tiče severa Kosova, sagovornici RTK2 saglasni su da je trenutna situacija neodrživa i da je neophodno stvoriti uslove za bezbednost.
„Jer danas imamo tamo polukrizno stanje, poluratno stanje u kojem imate ogroman broj policajaca, potpuno nesrezmeran niti bilo kakvoj realnoj potrebi. Imamo demonstraciju sile, imamo stalni pritisak na to stanovništvo uterivanje straha ljudima u život, to je pre svega zadatak svih tih policajaca koji tamo postoje i ja se nadam da će biti dovoljno razuma da se shvati da na taj način ne može da se gradi odnos sa jednim stanovništvom. Ako hoćete da se izgradi poverenje to ne može na silu“, smatra Stojanović.
„Mislim da je situacija tamo neodrživa, zato što sama činjenica da Srbi nisu u institucijama ukazuje da se ne može govoriti o stabilnosti. Ne može se osigurati stabilnost samo sa policijom, tako da tamo treba pronaći način da se održe što pre izbori, treba pronaći modalitet da se formira ZSO i u tom sklopu da se ide ka realizaciji tog dogovora, koji se zove francusko-nemački plan. Inače bez nekog političkog dijaloga situacija tamo je napeta i neodrživa“, uveren je Miljazim Krasnići.
Govoreći o Zajednici opština sa većinski srpskim stanovništvom, planu koji je dogovoren početkom 2013. u Briselu, Stojanović i Krasnići smatraju da je potrebno formirati Zajednicu, ali onako kako je prvobitno dogovorena.
„Nadam se da će biti ipak malo mudrosti da se shvati da nije bilo kakva zajednica dovoljna zajednica i da će zajednica ipak ličiti onom originalnom dogovoru koji je napravljen u prvom sporazumu“, izjavio je Stojanović.
„Ja sam protiv toga da se to formira kao neka izvršna vlast, ali da treba formirati tu Zajednicu gde Srbi imaju tu formu organizacije, to je apsolutno potrebno za njih i potrebno za stabilnost Kosova“, izjavio je Krasnići.
Politički dijalog jedino je rešenje, zaključuju sagovornici RTK2, „jer bi sve drugo bilo loše po Kosovo i njene gradjane“.
