O tome svedoči Kosta Milovanović iz Kosovske Mitrovice, prirodnjak i kolekcionar kristala, minerala i fosila.
I dok većina nezainteresovano prolazi pored ovih skrivenih blaga, Kosta već punih osam godina pasionirano traga za njima.
Počeo je skromno, sa kamenčićima za akvarijum. Prvi kalcedon je bio dovoljan da se upusti u potragu za mineralima.
Reka Ibar i njene pritoke, jezero Gazivode i drugi lokaliteti na severu Kosova, u međuvremenu postaju njegova oaza bogatstva i beg od gradske vreve.
„Veća je zaraza nego skijanje ili ribolov. Jednom kada nađete jedan mineral… Od preko 4.000 minerala, ja znam samo stotinak“, priča nam Kosta.
Najomiljeniji mu je jaspis – „umetnik među mineralima“, dok mu je kalcedon – „verni saputnik“.
„Jaspis ima svoje umetnine, kao da je crtan, a najzastupljeniji mineral je kalcedon… Za mene su kalcedoni koje nalazim pravi dijamanti“, ponosan je Kosta.
Međutim, jedi ga prizor u rekama.
„Razočara me kad u našim rekama vidim otpad, a tu se nalaze minerali. Jagnjenička, Bistrička reka, Ibar… pune su minerala, ali mora da se kopa.“
Osim minerala, Kosta je ponosni vlasnik čak i oko 250 fosila. Među njima je i rudistna školjka koju je otkrio na Mokroj Gori.
„Sve više se napuštena mesta pretvaraju u asfalt. Recimo, fosil koji je pet miliona godina star, ti posle njega asfaltiraš. Ta mesta treba označiti i sačuvati kao nacionalno blago“, kategoričan je Kosta.
Kosta priznaje da je u svojoj potrazi mnogo puta pocepao čizme i neretko se vraćao kući praznih ruku.
„Ako nađem iste, onda tražim druge. Ili neki kamen koji mi se sviđa, ostavim ga, samo ga slikam. Ne donosim sve, ali je zaraza.“
A u potragu ide s jeseni na zimu, kada nema gmizavaca.
„Nema zmija, kamenje iziskuje da se traži. Jeste malo hladno, ali može golom rukom da se traži, pomeri kamenje…“
Kosta je sada vrlo dobar poznavalac terena na severu Kosova. Zna gde se kriju jaspis, opalit, kalcedon, fosili…
„Malo ljudi na severu Kosova je upoznato sa tim mineralima. Kod nas su najbogatija rimska nalazišta, Valač i Mokra Gora, naročito rečni tokovi. Reka pokazuje šta planina ima.“
Kosta poseduje i silikatno drvo i kamen, koje je pronašao na zvečanskoj tvrđavi.
„To je takođe staro, ali to je živi dokaz da je tvrđava vulkanskog porekla.“
Trepčini kristali takođe spadaju u kolekciju ovog Mitrovčanina. Do hjih dolazi preko prijatelja rudara.
Deo svoje vredne kolekcije predstavio je sinoć u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“ u Kosovskoj Mitrovici, u okviru svoje prve samostalne prodajne izložbe. Fejsbuk grupa Lepote kristala i minerala, koju on uređuje, takođe je način da zainteresovani dođu do ovih dragocenosti.
Ipak, postoji nešto što ne želi da proda.
„Nikada ne bih prodao vrste dijamanata, koje sam našao u Valču. To nisu dijamanti kao što mi mislimo, ali su retki. Ipak mogu da se nađu. Ja ih imam tri, četiri, ali mora da se traži.“
Iako je u manjini, u ovoj misiji, Kosta ipak nije sam. Stručnjaci sa Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, kao i iz centralne Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, pružaju mu podršku u identifikaciji i razmeni znanja.
Zainteresovanima koji bi da zarone u svet minerala i fosila, Kosta poručuje da je ovo više od hobija. Za njega je to zdrav način života.
„Oštro oko i strpljenje, to je sve što vam je potrebno“, zaključuje Kosta.
A za one koji razmišljaju o poklonu za 8. mart, Kostini minerali, kristali i fosili su definitivno jedinstvena i posebna opcija, koji su u Akvarijusu dostupni još danas.
