Rustem Mustafa Remi počeo svedočenje na suđenju Tačiju i saoptuženima

Jedan od bivših zapovednika OVK Rustem Mustafa zvani Remi započeo je svedočenje na haškom procesu komandantu OVK Hašimu Tačiju i trojici saoptuženih za zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.

Mustafu, koji je bio zapovednik OVK u operativnoj zoni Lab kod Podujeva, za svedoka je pozvalo tužilaštvo, koje je najavilio da će ga ispitivati 12 sati.

Za unakrsno ispitivanje Mustafe, čak 23 sata zatražili su branioci Tačija i saoptuženih članova Glavnog štaba OVK Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija.

Na početku ispitivanja, tužiteljka Kler Loson predočila je svedoku dve direktive OVK, upućene iz Prištine operativnim zonama u novembru 1998, o tome kako kontaktirati sa članovima tek pridošle posmatračke misije OEBS, diplomatama i novinarima tokom primirja sa snagama Srbije i SRJ.

Pozivanjem na te direktive, tužioci dokazuju da je OVK već u jesen 1998. bila organizovana vojna formacija sa čvrstom komandnom strukturom i centralnom komandom, što optuženi i njihove odbrane negiraju.

Mustafa je u sudnici rekao da se tih direktiva „ne seća“, ali je potvrdio da ih je potpisao „portparol OVK Jakup Krasnići“.

„U redovima OVK je bilo razgovora o lepom ponašanju prema posmatračima i novinarima, ali se ja ne sećam ovog dokumenta“, kazao je svedok.

Upitan da li je vrh OVK postavio oficira za vezu sa misijom OEBS u njegovoj operativnoj zoni, Mustafa je to negirao, tvrdeći da je on imenovao „tri-četiri“ podređena da kontaktiraju s tom misijom.

Pošto mu je tužiteljka predočila dokument s Krasnićijevim potpisom po kojem je za kontakte s misijom OEBS u operativnoj zoni Lab bio zadužen Fatmir Humoli, Mustafa je tvrdio da je to „greška“.

„Možda su njega imenovali, ali ja o tome nisam ništa znao. Humoli je najmanje bio uključen u to.“

Naslov dokumenta od 19. novembra 1998. koji je tužiteljka pokazala Mustafi glasio je „OVK, njeno širenje na terenu i odnosi sa misijom OEBS“.

Mustafa nastavlja iskaz na suđenju Tačiju i saoptuženima.

On je 2015. na Kosovu bio pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora zbog ratnog zločina nad kosovskim Albancima.

Bio je i visoki funkcioner Tačijeve Demokratske partije Kosova.

Tači je 2018, dok je bio predsednik Kosova, Mustafu odlikovao „za doprinos slobodi i nezavisnosti“.

Dva meseca pošto je Mustafa bio pozvan na saslušanje u tužilaštvo suda za zločine OVK u Hagu, Tači ga je, krajem te godine, tajno postavio za savetnika s godišnjom platom od 18.000 evra, što je, prema pisanju medija, bilo za 13.800 evra više od prosečne plate na Kosovu.

U svojim ranijim podnescima, tužilaštvo u Hagu je to navodilo kao dokaz da je Tači opstruisao rad suda čije je zvanično ime Specijalizovana veća Kosova.

Optužnica Tačija (54), Veseljija (55), Seljimija (52) i Krasnićija (72) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Tužioci su objavili identitete 75 žrtava, od kojih je 51 bila srpske nacionalnosti. U pritvorima OVK stradala su i 23 Albanca i jedan Rom.

Identiteti još 25 žrtava biće obelodanjeni tokom procesa.

U deset tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja (Syla), Ljahi Brahimaj (Lahi), Fatmir Ljimaj (Limaj), Sulejman Seljimi (Sylejman), Rustem Mustafa (Rrustem), Šukri Buja (Shukri), Ljatif Gaši (Latif Gashi) i Sabit Geci.

Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.

U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.

Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu, a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.

Beta/N1