Stejt department: Nema značajnih promena u stanju ljudskih prava na Kosovu

U izveštaju o stanju ljudskih prava za 2023. godinu su kao najvažniji navedeni ozbiljni problemi sa nezavisnošću pravosuđa, ozbiljna ograničenja slobode izražavanja i slobode medija, uključujući nasilje ili pretnje novinarima, ozbiljna korupcija u vladi, široko rasprostranjeno rodno zasnovano nasilje, uključujući nasilje u porodici ili nad partnerima, kao i nasilnih zločina, ili pretnji nasiljem protiv etničkih manjina i drugih zajednica.

U izveštaju Stejt departmenta se kaže da je kosovska vlada preduzela kredibilne, ali ne dosledne korake da identifikuje, istraži, optuži i kazni zvaničnike koji su možda zloupotrebili ljudska prava.

U izveštaju se dalje konstatuje da iako kosovski ustav predviđa nezavisno sudstvo, pravosuđe nije uvek uspelo da ponudi pravičan proces. Sa nedostacima u odgovornostima pravosudnih zvaničnika, pravosudne strukture su bile pogođene političkim mešanjem, kontroverznim imenovanjima i nejasnim mandatima.

„Zakon je predviđao krivične kazne za korupciju zvaničnika, ali vlada nije efikasno sprovodila zakon. Bilo je brojnih prijava o korupciji u vladi. Zvaničnici su se ponekad nekažnjeno bavili koruptivnim radnjama. Nedostatak delotvornog sudskog nadzora i opšta slabost u vladavini prava doprineli su ovom problemu. Slučajevi korupcije su redovno bili predmet ponovljenih žalbi, a pravosudni sistem je često dozvoljavao da istekne rok zastarelosti“, navodi se u izveštaju.

Istovremeno, civilno društvo je kritikovalo vladu zbog mešanja u nezavisnost i nepristrasnost pravosudnih institucija, posebno u slučajevima istrage o korupciji zvaničnika.

„Mediji su preneli da su Specijalno tužilaštvo i Jedinica za specijalne istrage Kosovske policije pokrenuli krivične istrage protiv najmanje pet ministara i dva zamenika ministra po optužbama za krivična dela srodna korupciji. U odvojenim slučajevima Osnovni sud u Prištini proglasio je ministarku industrije, preduzetništva i trgovine Rozetu Hajdari i zamenicu ministra spoljnih poslova i dijaspore Lizu Gaši krivim za neprijavljivanje imovine i kaznio ih sa 700 odnosno 500 evra“, ističe se u izveštaju.

U delu gde se govori o slobodi izražavanja i medija se ocenjuje da iako kosovski ustav i zakoni garantuju slobodu izražavanja, uključujući i članove štampe i drugih medija, postojali su verodostojni izveštaji da su neki javni zvaničnici, političari, preduzeća i elementi podzemlja, pa čak i verske grupe pokušali da zastraše predstavnike medija i primene nasilje ili prete novinarima.

Asocijacija novinara Kosova (ANK) saopštila je da je postala meta napada kada je u pitanju odbrana novinara i medija. ANK je izvestila da su vladini zvaničnici, uključujući premijera i lidere vladajuće stranke, učestvovali u kampanjama za podrivanje poverenja javnosti u medije.

Sa skoro 60 prijavljenih slučajeva napada tokom godine, novinari su rekli da su zbog pritiska političara i kriminalnih grupa često pribegli autocenzuri. U napadima na novinare tokom tenzija na severu Kosova u maju i junu oštećena je oprema, zapaljena vozila i fizički povređeni zaposleni u medijskoj grupi na terenu.

Novinari su rekli da su neke od ovih napada režirali i odobrili politički lideri na severu Kosova, iako su oni negirali bilo kakvu moguću umešanost u to i navodni uticaj srpskih vlasti preko „nelegalnih paralelnih struktura“.

Rodno zasnovano nasilje je u zakonodavstvu prepoznato kao oblik diskriminacije, ali nedostaje definicija koja bi se mogla koristiti u krivičnim i građanskim procesima, konstatuje se u izveštaju i dodaje da su silovanje i nasilje u porodici prepoznati kao krivična dela, ali vlada nije efikasno sprovodila zakon.

EULEKS je primetio da sudovi često izriču manje kazne od minimalnih, a agencije za sprovođenje zakona retko preduzimaju mere da zaštite preživele i svedoke. I dalje ima malo žena na rukovodećim pozicijama u preduzećima, policiji ili vladi, a generalno se samo jedna od pet žena nalazi na rukovodećim pozicijama.

Iako je rasna ili etnička diskriminacija zabranjena kosovskim ustavom, i dalje ima izveštaja o nasilju i diskriminaciji etničkih manjinskih grupa. Prema rečima ombudsmana, bilo je problema u punoj i efektivnoj primeni zakona, kao i nedostataka u institucionalnim kapacitetima.

„Socijalno nasilje, posebno diskriminacija pri zapošljavanju, nastavljeno je nad kosovskim Srbima i drugim etničkim manjinskim grupama. Manjinske grupe su se suočavale sa različitim nivoima diskriminacije u obrazovanju, socijalnim uslugama, upotrebi jezika, slobodi kretanja i drugim pravima zagarantovanim zakonom“, konstatuje se u izveštaju Stejt departmenta.

Beta/N1