Visoki Dečani: Nasleđe SPC na Kosovu – svetionik kroz vekove, zahteva dugoročnu zaštitu

Bratstvo Manastira Visoki Dečani saopštilo je da je nasleđe Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu – svetionik kroz vekove i da zahteva dugoročnu zaštitu.
Image
Foto: Kontakt Plus

Ujedno ocenjuju da su to „vitalni delovi u mozaiku različitih kulturnih i verskih tradicija na Balkanu“.

„Nasleđe SPC na Kosovu nije samo poglavlje istorije; to je hronika vere, otpornosti i nepopustljivog duha naroda. Vekovima je ovo nasleđe svedočilo o nepokolebljivoj privrženosti srpskog naroda, obeležavajući Kosovo kao svetinju duhovnog i kulturnog identiteta. Uprkos plimama i osekama imperija, ratova i istorijskih izazova, ovo versko nasleđe je napredovalo, i pored vremenskih oluja“, navodi se u objavi manastira Visoki Dečani na društvenoj mreži „X“.

Dodaju da srpske pravoslavne svetinje na Kosovu nisu samo kulturna i civilizacijska obeležja, već su i živahni liturgijski prostori u kojima monasi SPC, monahinje, lokalni kosovski Srbi, hodočasnici iz inostranstva i brojni turisti iz celog sveta nalaze utehu za molitvu i duhovna razmišljanja.

Ukazuju da se među brojnim verskim objektima rasutim širom Kosova izdvajaju četiri spomenika SPC, kako kažu, ne samo po verskom značaju za Srbe, već kao značajni spomenici regiona i univerzalni simboli kulturnog nasleđa. Reč je o Pećkoj patrijaršiji, Visokim Dečanima, Gračanici i Crkvi Bogorodice Ljeviške.

„Ova četiri lokaliteta, sada upisana na Uneskovu listu svetske baštine, nisu samo srpsko blago, već pripadaju celom čovečanstvu, označavajući ih kao međunarodne svetionike umetnosti, arhitekture i duhovnosti“, ističu.

Pozivajući se na Vikipediju, ukazuju da je Pećka patrijaršija, sa četiri crkve iz 13. i 14. veka, spoj vizantijske i srpske srednjovekovne umetnosti.

„Kao istorijsko sedište Srpske pravoslavne crkve od 13. veka, ona je nemi svedok značajnih crkvenih sabora i u njoj se nalaze grobovi srednjovekovnih arhijereja i patrijaraha, što predstavlja ključne momente srpske verske istorije.“

Za Manastir Visoki Dečani, iz 14. veka ističu da predstavlja oličenje srednjovekovne srpske arhitekture i umetnosti.

„Njegove freske, živopisni prikazi biblijskih priča, spadaju među najvrednije u evropskoj srednjovekovnoj umetnosti. Svojim romaničkim i gotičkim arhitektonskim stilovima koje je odabrao osnivač, ktitor Sveti kralj Stefan Dečanski, i tradicionalnim srpsko-vizantijskim freskama, manastir spaja istočnu i zapadnu tradiciju u jedinstvenom skladu“, navodi se citat sa Vikipedije.

Manastir Gračanica, dodaju, predstavlja dragulj kasnovizantijske umetnosti, a poznat je po svojim freskama koje odišu elegancijom i živahnošću.

„Svojom elegancijom i freskama koje je Sveti kralj Stefan Milutin naručio od najboljih solunskih umetnika, predstavlja dragulj u kruni srpske srednjovekovne hrišćanske tradicije“, dodaju, pozivajući se na Vikipediju.

Najzad, za Crkvu Bogorodice Ljeviške (Panagia Eleousa), kažu da je iz 14. veka kažu da je iz 14. veka i da je bila drevni centar prizrenskih pravoslavnih episkopa.

„Sveti kralj Milutin u 14. veku je u potpunosti rekonstruisao i proširio prethodnu crkvu iz vizantijskog doba, čineći je jednom od najlepših gradskih katedrala srednjovekovnog Balkana“, podsećaju, ponovo se pozivajući na Vikipediju.

Iz Manastira naglašavaju da su ove lokacije više od obične cigle i maltera i da su – sama duša srpskog pravoslavnog naroda, riznice priča, molitava, vekovnih predanja.

„One su takođe ponos za sve ljude na Kosovu koji neguju umetnost i lepotu i poštuju različite tradicije. Ova sveta mesta pozivaju nas ka miru, pozivajući nas u sveti prostor gde čovečanstvo može bolje da razume jedni druge, približavajući se božanskim i onim univerzalnim vrednostima koje prožimaju našu zajedničku civilizaciju“, navode.

Poručuju da nasleđe SPC na Kosovu služi kao svetionik „koji nas podseća na trajnu snagu vere, svetost kulture i vanvremenske mostove koji mogu da ujedine različite narode“.

„Ovo neprocenjivo nasleđe zahteva dugoročnu zaštitu, jer predstavlja vitalni deo u mozaiku različitih kulturnih i verskih tradicija na Balkanu“, zaključuju iz Manastira Visoki Dečani.


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.