Tatarević na svojim fotografijama prikazuje savremenu ženu “nove senzualnosti, energičnog gesta, sugestivnog pogleda koji zrači samosvešću o sopstvenoj lepoti fizičkoj i psihičkoj superiornosti”.
Na njegovim fotografijama očigledno je ko je inspiracija. Autor podseća da je istorija umetnosti pokazala, da je žena često bila inspiracija umetnicima, te navodi da je pokušao da kroz radove prikaže žene današnjice, a kroz vrstu klasične akademske postavke.
Na pitanje odakle naziv izložbe, Tatarević odgovara da ostavlja posmatraču da odluči ko su anđeli, a ko demoni.
“Naziv je otud što su određene fotografije na svetloj površini, pa simbolizuju jednu stvar, a druge fotografije su na drugoj pozadini, pa simbolizuju neku drugu stvar”, kazao je.
“Posebno uživam u tome što ja kreiram ono što želim da kažem. Ja nisam fotograf koji traži nešto što će se desiti oko mene da bih to zabeležio ili što se sasvim slučajno desilo. Ja kreiram slučajnosti, ja kreiram budućnosti svoje, ja kreiram svoje planove. Dakle, svaka od ovih fotografija je dobro promišljena, skicirana, uvežbana, pa tek onda snimljena”, objasnio je Tatarević.
Govoreći o tome šta je dobra fotografija, kaže da je to “splet mnogo stvari u jednom trenutku”.
“Fotografija treba da bude dobra, ne treba da bude lepa. Ponekad je dobra fotografija – fotografija koja ne prikazuje tako lepe stvari. To su uglavnom dokumentarne fotografije. Stvarati dobru fotografiju – treba da promišljate mnogo, morate da se skoncentrišete na ono što radite, da budete podstaknuti emocijom da stvorite fotografiju, ali dok je stvarate, morate da budete isključivo hladan profesionalac koji ne uključuje emociju u stvaranje same fotografije” – kazao je.
O analognoj i digitalnoj fotografiji
“Fotografišem i analogno i digitalno i smatram da je ovo samo nova tehnologija koja nas je ophrvala i da je to samo sredstvo rada. Da li je zabeleženo na ovaj ili onaj način, to potpuno nema veze. Ono što znam je da u svetu analogna fotografija, koja je snimljena na crno-belom filmu i zatim povećana na crno-beli film, ima malo veću vrednost iz jednog prostog razloga – zato što je istorija pokazala da takve fotografije mogu da traju bar 190 i plus godina, nadam se i više će trajati, a za digitalnu fotografiju nismo sigurni. Imali smo eru kompakt diskova i proizvođača koji su nam obećavali da su to mediji koji će nositi zapis hiljadama godina. Međutim, posle par godina se desilo da ne možemo više da izvučemo podatke. Dakle, samo je pitanje koliko će biti fotografija u stanju da opstane u takvom medijumu”.
Tatarević je i redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu gde predaje fotografiju. Na Univerzitetu zauzima funkciju prorektora za međunarodnu saradnju. Do sada je imao devetnaest samostalnih izložbi i učestvovao je na nekoliko internacionalnih izložbi. Njegovi radovi objavljivani su u prestižnim časopisima. Zajedno sa dr Dubravkom Lazić, autor je udžbenika „Fotografija“ za nastavu fotografije u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Sinoć je bio više nego iznenađen velikim odzivom studenata koji su bili na otvaranju izložbe, jer je, podseća, za svoj poziv izabrao edukaciju studenata, pa ističe da mu je drago da može da podeli svoje znanje sa njima.
Govoreći o saradnji sa mitrovičkim fakultetom najavljuje nove zajedničke događaje, podsećajući da fakulteti već razmenjuju iskustva, kontakte, te da je saradnja stalna i da će biti još veća.
Tatarevićeve fotografije biće izložene u Galeriji Fakulteta u Kosovskoj Mitrovici do 25. oktobra.
