Damjanović je, osim knjige „Dobro je“, autorka „Ne bih ovo mogla bez tebe“, „Rukopis moga brata“, „Setilo se majke“, „Rekla mi je – volim te“. Poreklom je sa Kosova i Metohije. Ipak, nije to bio ključan razlog zašto je u Mitrovičkom dvoru bilo popunjeno svako mesto.
Priznaje da joj znači što joj je publika poklonila deo svog vremena. „To znači i deo svog života“ – kazala je.
Nije joj bilo ugodno da dođe na KiM i da „ljudima koji su toliko napaćeni“ i „pod tolikim pritiskom“ govori „dobro je“ – dodaje.
Potrebno je hrabrosti, navodi, ali i prepričava šta je to što joj je dalo hrabrost.
„Ohrabrila sam se kad sam se setila šta se desilo prošlog leta. Pred moje književno veče u Bačkoj Topoli, dobijem informaciju od jedne svoje prijateljice kako će se tamo pojaviti jedna naša zajednička prijateljica iz Subotice, žena kojoj je pet dana pre moje književne večeri umrla jedina kćer. Da zlo bude veće, samo osam meseci ranije, toj mojoj prijateljici umrla je jedina unuka – jedina kćer njene jedine kćeri. Moja Nada je ostala bez ikoga“ – kazala je Damjanović.
Užasnula ju je informacija da će upravo njena prijateljica biti na književnoj večeri.
„I kažem – pa kako ja sad mogu da stanem ispred nje i da govorim da je dobro, šta njoj više u životu može da bude dobro? Ja sam došla i videla sve te divne duše, kao večeras ovde i moju Nadu u prvom redu i kako sam je pogledala u oči i videla te krupne suze kako su počele da padaju, sve mi je odjednom postalo jasno. Nisam morala više da branim ništa, ni to dobro je, ni svoj lik, ni svoje delo. Moja Nada je time što se pojavila tu, te večeri, odbranila sve ono o čemu ja pišem“ – objasnila je Damjanović.
„Koliko god da je teško, uvek postoji to nešto u čoveku, ta vera, nada, ljubav i to poverenje u život da sve ima smisla i da sve ma koliko bolelo – dobro je“ – dodala je.
Priznaje i da kada dobije poziv iz zavičaja – „onda srce malo jače zaigra“.
Nikada niotkuda nije dobila prethodnih dana toliko poruka kao sa Kosova i Metohije, ali i poruka iz centralne Srbije i čitavog regiona.
Ipak, posebno ju je ganula poruka mati Marije – starešine manastira Rođenja Presvete Bogorodice u Pranjanima, koju je citirala:
„Dušo, putuje srce moje sa tobom, na sveto Kosovo, sa željom za novo duhovno proleće, a ti svojim srcem poruči da je Bog sa nama i u nama. Voli te mati. Srbija je hram, a Kosovo i Metohija je oltar. Bez oltara, hram gubi svoju svrhu i svoj smisao postojanja. Srbija je telo, a Kosovo je srce u tom telu. Isčupa li se srce iz tog tela, ostaje leš koji se raspada“.
U nastavku večeri Damjanović je čitala tekstove iz svojih knjiga o jednostavnim životnim radostima i otkrivanju svela i u teškim i životno tamnim trenucima.
