grad14:56, 08.02.2020Izvor: Radio Kontakt Plus

“Društvo u kome je humor način da se ljudi informišu, nije baš slobodno”



Društvo u kome su karikatura i humor način da se ljudi informišu, nije baš puno slobodno, ocenjuje Marko Somborac, jedan od najpopularnijih autora stripa i političkih komentatora u Srbiji.

drustvo-u-kome-je-humor-nacin-da-se-ljudi-informisu-nije-bas-slobodno

Radio Kontakt Plus

Somborčev dnevno-politički „Blic strip“ predstavlja neku vrstu društvenog fenomena i trenutno je najpopularniji domaći strip u Srbiji.

Tome je, u prvom redu, doprineo način na koji je Somborac predstavio srpske i svetske političare i drugu elitu.

Satira je odličan odraz stanja u jednom društvu. U tom pravcu, Somborac ocenjuje da društvo u kome je humor način da se ljudi informišu, nije baš slobodno.

“Govore ljudi vidite kako je sloboda, je l’ ovaj karikaturista uhapšen ili tako nešto. Zapravo, to su samo najveći diktatori govorili, jer sve ostalo ne postoji, a samo karikatura postoji kao neki primer, kao da ima nečega. Tako da, društvo u kom su humor, karikature, humorističke emisije i humor uopšte, mesto gde se ljudi informišu, da nemaju drugde, nije baš puno slobodno. Ako je to glavno, onda nije slobodno.”

Da se napravi jedan strip, potrebno je, kaže, nekoliko sati, što nije problem, ali je težak sam dnevni tempo koji mora da se postigne. 

Nije mi teško da pronađem inspiraciju, teško mi je da to obradim iz nekog još luđeg ugla, kaže Somborac.

“Neverovatan je pritisak da ti svaki dan nešto smislis i izbaciš, bez obzira što se svašta dešava, možda da smisliš neki drugi ugao itd. Ali, šta je tu je, to sam hteo i eto me, dobio sam. Teško je, a i lepo je. Ljudi me čitaju, volim da ljudima i nešto kažem, a i da ih zasmejem” – naglašava Somborac. 

Inspiracije za stripove ima mnogo, na čemu je političkim činiocima sa jedne strane zahvalan, dok sa druge, kako kaže, sada predstavljaju i konkurenciju.  

“Zadovoljan sam, ne žalim se i svaki put kad dobijem nagradu izrazim zahvalnost predsedniku, vladi, ministrima, a i opoziciji, na njihovom nesebičnom doprinosu mom radu. Inspirativna situacija na ovim prostorima, a i uglavnom, uvek je bila. Odmalena kad sam gledao i stare humorističke časopise, pa preko perioda devedesetih… uvek je bilo inspirativno. Nije sad nešto posebno inspirativnije nego ranije, možda imamo tu neku novinu da ne treba samo da nešto uhvatiš, neku glupost ili ismeješ, nego su oni već toliko smešni da ne znaš šta da radiš. Recimo, sa čime se mi satiričari susrećemo – da li ste čuli za najozbiljniju vest 'tetka iz Kanade mi je dala pare za stan', i ne samo to, 'nego sam 23 puta nosio po 9 hiljada evra' ili 'natalitet je mnogo bolji u niskospratnicama', ili 'perači prozora ginu u Americi na svakih 10 sekundi' … pa sad ti probaj smešnije od toga. Tako da, em što su inspiracija, sad su i  konkurencija.”

Ocenjuje da je glavna razlika u njegovim stripovima danas i nekad, odnosno za vreme prethodne i sadašnje vlasti, broj likova. Ranije ih je, kaže, bilo mnogo više, a sada je samo jedan. 
 
“Generalno, ja sam stariji, pa kao malo zreliji, ozbiljniji, pa dolaze neke malo ozbiljnije teme, ali neka fenomenološka razlika je da su pre bile koalicione vlade sa puno zanimljivih, šarolikih likova. Sad imate samo jednog lika, konstantno, svaki dan, u svim kutkovima vesti, frižidera, stripa... tako da nekad na silu moram da ubacujem druge, da ne bi bilo dosadno. To je neka glavna razlika, pre je bilo više likova, sad ima samo jedan.”

Uvek ga, kaže, više “voli” opozicija, ali napominje da je u javnosti uvek pozitivna reakcija, dok mimo toga, bude sasvim suprotno. 

“Ne može da se dokaže, neće oni da priznaju da su zvali, da su se bunili, ali svi su zvali, i političari i tajkuni itd. ali niko to neće da potvrdi, tako da to ne može da se dokaže. Poenta je u tome da je javno kao super, kao tolerantni smo, a ne tako javno, skroz suprotno.”

Somborčev dnevni strip u listu „Blic“ počeo je da izlazi krajem 2005. godine.

Tokom rada jeste bilo pritisaka, ali su se, prema njegovim rečima, sa tim uglavnom nosili njegovi urednici koji su, nekad izabrali pre njega, nego novac, i ublažavali udarce koji bi išli ka njemu, iako se trude i da održe kompaniju, da se radi i zarađuje. 

“Ali, kad pogledam šta je sve izlazilo, a drugde nije moglo, generalno sam zadovoljan. Naravno, to ima veze i kad novina nije državna, ili nije tajkuna, onda je manji pritisak.” 

Vidom pritiska smatra i to što ljudi nisu upoznati sa nekim temama koje obrađuje kroz strip, jer ih nije bilo u mejnstrim medijima. 

“Recimo, kad se neka tema pojavi, ali samo u manjim, kritičkim medijima i uopšte je nema u mejnstrim medijima. I ja je radim, a znam da je nema nigde. I ljudi gledaju šta je ovo, o čemu se radi, to nismo videli itd. To je, recimo, nešto sa čime se susrećem. Mislim, prođe to, ali totalno je nenormalna atmosfera da ti jednu vest proturiš, koje ima samo u nekim manjim, kritičnim medijima, a u mejnstrim medijima uopšte nema.”

Smatra da se različiti umetnički vidovi danas zadovoljavajuće koriste u kritici društva, da ima dosta dobrih humorista koji rade, a ima i publike za njihov rad.

Može, kaže, da bude toga i više, ali to je i do ekonomske situacije itd.

“Možemo da se žalimo, ali opet i na nama je da probamo da radimo bolje, tako je kako je. Mislim da je generalno problem, ako mislite na neki veći aktivizam, ili na tako nešto, pa sva ta nesloboda, ipak je stanje više tavorenja, nego neko skroz propadanje. Mnogo je lako otići odavde, i to je lakše da se uradi, nego da se nešto bori, animira...”

A što se tiče načina animiranja, Somborac ističe da se bori za to da neke osnovne stvari od javnog interesa, mogu i javno da se kažu. 

“Ja radim kako najbolje znam, čak i ne insistiram da tu moram da menjam, ne insistiram na nekim stvarima tipa za koga ljudi da glasaju ili tako nešto. Ja se samo borim za slobodu, da neke bazične stvari da mogu da se kažu, koje su u javnom interesu i to je to, pa ti glasaj posle za koga hoćeš. A ako ne mogu da kažem, onda nismo slobodni” – naglašava Somborac. 

Neverovatno mu je, kaže, odsustvo reakcije medija, odnosno iznošenje činjenica, u odnosu na neke stvari izrečene u javnosti od strane vlasti.

“Recimo kad iz vlasti izađu i kažu najbolji smo u regionu u nečemu, a u stvari smo najgori. Kako to može da prođe bez reakcije svih medija, da kažu evo ovako je? Ne moraš da kažeš ni lažov je, ni glasajte protiv njega, ali moraš da kažeš kako je - da li smo najbolji ili najgori u regionu po tom nekom ekonomskom rastu, da li je šeik doneo obećane pare za Beograd na vodi ili nije doneo, da li je Air Srbija profitabilna ili nije, da li si bio protiv Jeremićevog pitanja Međunarodnom sudu pravde ili si bio za. Kako to može da se ne zna? – pita Somborac. 

Privatno različito lično doživljava teme koje obrađuje kroz stripove, ali, važno mu je da to što uradi, na kraju ima neku poentu.

“Pošto ja to radim na nekom dnevnom nivou, imam neku dozu, da sam, ne oglugao, ali ne mogu toliko da se unesem, da se nerviram svaki dan, pročitam sve medije svakog dana, moram da imam neki otklon, nekad mi je strašno, nekad smešno, nekad svejedno, ali bitno je da uspem svakog dana da uradim nešto što ima, nadam se, neku poentu, i to je to. A kako se ja osećam, ne znam koliko je to važno. Ali izgleda da je sad važno da čovek, mnogo mu je teško i da on pati, da se žrtvuje, to je sad moderno.”

U moru dnevno-političkih tema, ne ostaje mnogo vremena za one lokalne, životne, i to mu je, kaže, najviše žao. 

“Mnogo ima dnevno-političkih tema, ono što žalim su te neke bitnije stvari, neke lokalne, životne teme, zagađenje ili tako nešto. Dobro, toga je i bilo, ali recimo, odlazak mladih, toga nema, oni toliko sipaju toliko tih bisera, da ne može da se stigne. Više žalim za takvim temama, što ne mogu da ih ubacim. Nekad se baš zainatim, pa ide akcija nedelju dana bez političara, i onda radim samo neke takve teme. To mi, recimo, fali.”

Stanje u našem društvu, ocenjuje, nije baš najbolje, ali smatra da ga možemo popraviti većim ekonomskim boljitkom, ekonomskim osnaživanjem, većim ličnim aktivizmom, spremnošću na neki minimum žrtve.

Na pitanje da li u budućnosti vidi manje materijala za svoje stripove, odgovara vrlo kratko – ne. 

Pa ipak, optimista jeste. Jer, tu je. 

Marko Somborac bio je gost “Mitrovačkog društvenog kluba”, nevladine organizacije Aktiv, pod nazivom  “Karikatura kao simbolički vid društvene kritike”.  

Posetioci Centra građanske energije imali  su juče priliku da, pored razgovora sa Somborcem, pogledaju i izložbu njegovih radova. 

Projektni  menadžer u Aktivu Tijana Obradović, kaže da su ovu projektnu aktvinost, u zajednici poznatu po debatama, od prošle godine proširili i na organizovanje kulturnih aktivnosti, pa su tako do sada ugostili i muzičara Milana Stankovića, poznatijeg pod imenom Sevdah Baby, kao i muzičara, glumca i pisca Neleta Karajlića.

“Nastavili smo tradiciju koju je Aktiv ranije imao, a to je organizovanje kulturnih aktivnosti koje nedostaju zajednici, ali sa druge strane, želimo da podstaknemo mlade ljude da na takav način izražavaju svoje, da kažemo, nezadovoljstvo i kako mi to negde okvirno nazivamo, društvenu kritiku” – kaže Obradović i najavljuje brojne aktivnosti, debate i druge, u toku ovog meseca. 



Tagovi: