„Indigo kristal“ u Kosovskoj Mitrovici: Nije sloboda da radiš sve što hoćeš, već da ne radiš ono što nećeš

Film, u crno-belom formatu, govori o generacijama „indigo“, rođenim od 1988. do 1998. godine i „kristal“ rođenim od 1998. do 2008. godine.

Ono što im je zajedničko je teško vreme u kom su odrastali i isti problemi koji ih prate…

Film nosi i važnu poruku upućenu svim mladim ljudima: „Nije sloboda da radiš sve što hoćeš, sloboda je da ne radiš ono što nećeš“.

Nakon projekcije, publici u punom Mitrovačkom dvoru, pored reditelja, poklonila se sjajna glumačka ekipa predvođena Denisom Murićem, a koji nije krio zadovoljstvo zbog dočeka koji im je priređen.

Upravo na Denisovu inicijativu, sinoć su Kosovsku Mitrovicu posetili glumci Miodrag Radonjić, Pavle Mensur, Miloš Petrović Trojpec, Milan Pelivanović i Iva Jovanović, koje je publika nagradila gromoglasnim aplauzom i ovacijama.

Glumac Miodrag Radonjić pozvao se na reči župana Stefana Nemanje, koji je ostavio zaveštanje svom sinu – Svetom Savi, ukazujući na važnost očuvanja maternjeg jezika i kulture.

„Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?

Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najnenznačajniju reč svoga jezika.

Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potrao i svojih poturio.

Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod.

Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu miriti. Dva jezika nikada se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kad god se dva jezika susretnu i izmešaju, oni su kao dve vojske u bici na život i smrt. Dok se god u toj bici čuje jedan i drugi jezik, borba je ravnopravna, a kad počinje da se bolje i više čuje jedan od njih, taj će prevladati. Najposle se čuje samo jedan. Bitka je završena.

Nestao je jedan jezik, nestao je jedan narod.

Znaj, čedo moje, da ta bitka između jezika ne traje dan-dva, kao bitka među vojskama, niti godinu-dve, kao rat među narodima, nego vek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mera kao za čoveka tren ili dva.

Zato je, čedo moje bolje izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Posle izgubljene bitke i ratova ostaje narod. Posle izgubljenog jezika nema naroda.

Jezik je, čedo moje, tvrđi od svakog bedema kada ti neprijatelj provali sve tvrđave ili bedeme, ne očajavaj, nego gledaj i slušaj šta je sa jezikom. Ako jezik ostane nedirnut, ne boj se.

Zapamti, čedo moje da svako osvajanje nije toliko opasno za narod koliko je štetno za naraštaj. To može štetiti samo naraštaju, a ne narodu. Narod je, čedo moje trajnije od naraštaja i od svake države. Kad-tad, narod će se spojiti kao voda čim puknu brane koje ga razdvajaju. A  jezik, čedo moje, jezik je ta voda, uvek ista sa obe strane brane, koja će kao tiha i moćna sila, koja bregove roni, opet spojiti u jedno otačastvo i u jednu državu.“

Ove reči Radonjić je izgovorio, kako bi ukazao na važnost ovakvih susreta.

„Mislim da je za nas jako važno i bitno što smo ovde, jer upravo što negujemo našu kulturu, to je nešto što nas spaja i drži zajedno“, poručio je srpski glumac.

Film „Indigo kristal“ danas će u Mitrovačkom dvoru biti prikazan u još dva termina – u 18.00 i 20.00, a u sredu 5. aprila, u Domu kulture „Stari Kolašin“, takođe u dva termina – u 17.00 i 19.00 časova.