Više stotina životinja – napuštenih, vlasničkih, voljenih i nevoljenih, otrovano je na Severu Kosova unazad nekoliko godina. Ljubimaca Kosovske Mitrovice – onih sterilisanih, vakcinisanih i očišćenih od parazita, starih poznanika koje smo sretali, gotovo i da nema. Njihovu teritoriju okupirali su novi psi – nesterilisani, nevakcinisani. Oni koji su se odlučili za nehumane metode kontrolisanja populacije, napravili su još veći problem. Ko truje pse?
Za psa se kaže da je njegov najbolji prijatelj. Godinama nakon rata, Kosovska Mitrovica je bila grad prijateljski nastrojen prema psima. Desetine pasa lutalica bi se obrelo u gradu na Ibru – spustili se iz obližnjih sela, ili jednostavno bivali izbačeni na asfalt iz okolnih krajeva, dovoženi čak i iz drugih gradova. Pronašli bi svoje mesto u delu ulice, ulaza, ali i u srcima mnogih Mitrovčana. Umesto pasa lutalica ubrzo bi postali naši zajednički ljubimci o kojima bi kvart brinuo, a neretko i čitav grad: deca i njihovi roditelji, prodavci, konobari, penzioneri…
Nije bilo gradskog ćoška a da nije bilo pitomog psa i njegove družine, čuvara teritorija.
Posebnu brigu o psima vodilo je i još uvek to čini volontersko udruženje Šapa. Uveli su višegodišnji redovan program vakcinacije, sterilizacije, i poveli svaku drugu brigu o njima – od čišćenja parazita, ishrane, postavljanja kućica i udomljavanja.
Saradnja se uskoro proširila i na veterinarsku kliniku „Mitro Vet“ u Južnoj Mitrovici, a dobrovoljne priloge su započeli da daju i građani. U vremenu koje obeležava izostanak međuetničkog poverenja i saradnje, briga o psima ujedinila je dve obale grada, makar za deo njegovih stanovnika.
Međutim, situacija započinje da se menja pre šest godina, kada su naočigled šokiranih građana, iza ponoći i rano letnje jutro osvanula tela ubijenih nesrećnih životnja na ulicama. Od hladnokrvnog ubijanja, u mesecima i godinama koje su usledile, prešlo se na trovanje.
Trovači su koristili pesticide i insekticide prve kategorije otrovnosti. Otrov je bacan na javne površine, uglavnom na igrališta i u malobrojnim parkićima, pored ulaza, baš tamo gde su u harmoniji obitavali psi i igrala se deca.
Za ova krivična dela do sada niko nije odgovarao.
Egzekucija
Prvi slučaj masovnog ubijanja pasa iz vatrenog oružja u Kosovskoj Mitrovici desio se u junu 2017. godine, kada je iz pištolja ubijeno desetine pasa na više lokacija.
Ljubitelja životinja izašli su na ulice kako bi nesrećnim životinjama pružili pomoć i spasili one koji su još uvek bili živi.
Prema njihovim svedočenjima u to vreme, bili su prestrašeni: „Ubice žive među nama“, jednom od novinara ovog teksta rekla je tada devojka koja je te noći spašavala pse.
Kažu, i smrt rodi nešto novo. Dok su ranjene pse nosili u veterinarsku ambulantu, rodila se ideja – osnovano je Udruženje za zaštitu životinja „Šapa“ koje je naredne godine, u decembru i registrovano.
Vatrogasci koji požar gase volonterski
U pitanju je dobrovoljno okupljena grupa građana koja brine o napuštenim psima.
„Udruženje nema formalne članove, niti zaposlene, već funkcioniše kao platforma za samoorganizovanje građana, ljubitelja pasa koji žele da pomognu u razmenjivanju informacija“, kaže jedna od aktivistkinja Marijana Pantić – „duša i srce“ sistema, kako je opisuju građani.
Međutim, ovo udruženje radi mnogo više od onog što je bila njihova početna ideja.
Za šest godina zbrinuli su oko 1000 pasa kroz program sterilizacije i vakcinacije na celom severnom Kosovu; samo u Mitrovici oko 700.
„Zapravo to i nije naš posao. Mi bi trebalo da se bavimo edukacijom, podizanjem svesti, kreiranjem politika, pravnom zaštitom, a ne da idemo da sakupljamo životinje i da ih smeštamo. To radi lokalna samouprava. Oni su ti koji rade to i prema jednom i prema drugom zakonu (zakoni Srbije i Kosova). Lokalna samouprava se brine o napuštenim psima na svojoj teritoriji“, objašnjava Pantić.
Vlasnik čipovanih pasa na ulicama je grad, a samim tim je i odgovoran. Ipak, u gradu, u kojem je i pored dvostrukih administracija godinama o ovom problemu pre svega brinula grupa volontera, oni nisu nikada dobili širu podršku samih institucija.
Sa izuzetkom dva manja projekta za koja je sama Šapa bila nosilac, pored privatnih donacija i ličnog ulaganja, snalazili su se tako što su se informisali o projektima koji su se bavili zbrinjavanjem pasa sa ulica koje su drugi sprovodili – na Kosovu ili u regionu, i javljali se samonicijativno kako bi deo aktivnosti mogli da sprovedu i u svom gradu.
„Od početka radimo bez ikakve podrške donatora i samouprave. To je dosta umorilo ljude, jer radimo nešto što bi lokalna samoopurava trebalo da radi. Preuzeli smo na nas posao lokalne samouprave. Mi smo vatragasci koji rade dobrovoljno“, ukazuje dalje sagovornica KoSSev-a.
I zaista, tokom godina previše se problema svalilo na njihova pleća – kompletna briga o uličnim psima. Građani im se svakodnevno obraćaju kao nadležnoj i jedinoj adresi, ili da reše njihov problem, ili da pomognu psu. Udruženje je pre svega malobrojno. U najboljim danima okupljali su 15-ak aktivnijih volontera, uz povremenu podršku građana i svetle primere dobrovoljnih donatora. To je dodatno pokretalo udruženje – svaki znak brige i ljubavi koji su građani pokazivali prema zajedničkim ljubimcima.
Ali kada je likvidacija pasa uzela maha, opao je i entuzijazam, pa je trenutno broj aktivnih volontera dvostruko opao. Gubitak svakog psa se doživljava posebno emotivno i predstavlja udarac za rad volontera u ovom udruženju.
„Svaki put se naš rad poništava ubistvima. Nije to sređivanje frizure psu, već briga o građanima. Taj pas bezopasan je za građane, jer je socijalizovan, vakcinisan, nema parazite. Navikao je na čoveka. Gledamo da postanu deo zajednice. I svaki put kad takvog psa ubiješ, poništiš naše investicije i rad, i ugroziš bezbednost građana“, navodi Marijana.
Trovanje
Psi su vatrenim oružjem masovno odstreljivani i u martu 2019. godine, a potom i u julu 2021. godine.
Nakon što su mediji, pored same Šape, problem odstrela životinja izneli u javnost, prešlo se na ubijanje trovanjem.
Dugi niz godina ubijani su furadanom, izuzetno opasnim i ilegalnim karbofuranom, otrovom sa najvećom dozom toksičnosti za ljude. U međuvremenu je izolovan i otrov „Metomil“.
Na ovaj način do sada je, od kad Šapa vodi evidenciju, ubijeno preko 700 životinja.
Početkom marta ove godine usledilo je novo masovno trovanje pasa, koje je trajalo zaključno sa junom. Bio je to najveći pomor životinja u Mitrovici, od kojih su najveći deo činili čipovani psi.
Za samo par meseci u gradu na Ibru je prema podacima Udruženja za zaštitu životinja „Šapa“ stradalo više od 100 pasa i drugih životinja.
Tada je na ulicama grada primećen novi otrov – bezbojan, koji je proizvodio nešto drugačije simptome. Bio je to Metomil. Ono što se nije promenilo jeste činjenica da su psi njime ubijani, a životna sredina, ljudi i deca bivali ugroženi.
Sredinom leta trovanja životinja su bila sve ređa. Međutim, posle višemesečne pauze, po starom se nastavilo krajem oktobra.
Prema podacima Šape, od početka godine je otrovano oko 250 životinja, od čega je petina spašena usled brze reakcije članova Udruženja. Ubijeno je više od 200 pasa, uključujući i 32 vlasnička.
U vreme pisanja ovog teksta ‘stalo’ se sa masovnim trovanjem životinja, ali ne i sa pojedinačnim slučajevima.
Masovna trovanja dešavaju se uvek u periodu kada je na ulicama severnog dela Kosovske Mitrovice broj napuštenih pasa uvećan. Ljubitelji pasa se sada boje da bi se novo trovanje moglo ponovo uskoro dogoditi, posle perioda parenja.
Sterilizacija
Institucije se nisu bavile takozvanim humanim metodama kontrolisanja populacije, dok su se pojedinci odlučili za one nehumane.
Humana metoda koja je zakonom propisana je sterilizacija. Ovu metodu je Šapa primenjivala godinama unazad.
Programe sterilizacije pasa su sprovodili upravo kako se psi ne bi dalje razmnožavali i nekontrolisalo povećavali ovu populaciju u gradu.
Krenulo se 2018. i 2019. godine kada je Kosovska agencija za veterinu na nivou Kosova organizovala besplatnu sterilizaciju pasa. Tada je sterilisano i više od 200 pasa na teritoriji mitrovičke opštine.
U periodu 2021-2022 Opština Severna Mitrovica odobrila je Udruženju „Šapa“ dva projekta za sterilizaciju. U ovom periodu sterilisane su 54 napuštene životinje.
Samo Udruženje je takođe prikupljalo donacije od građana kako bi se svaki pas sa ulice u Severnoj Mitrovici sterilisao.
„Mitrovica je mala sredina, ali s obzirom na broj stanovnika, ima jako puno ljubitelja pasa. Ona ima sačuvanu urbanu kulturu donekle, uprkos broju pridošlica i ta urbana kultura nalaze da brineš o smeću i nezaštićenom biću, javnom dobru. Građani se odazivaju simboličnim prilozima, ali se odazivaju. To nam pokriva i dalje oko 10 do 15 posto naših troškova“, navodi dalje Pantić.
Druga aktivistkinja, takođe ključna u udruženju, Jelena Ilić, priseća se perioda kada nisu morali da objavljuje pozive za pomoć za dobrovoljne priloge preko stranice Šapa koju aktivno vode na Fejsbuku i Instagramu.
„Mi imamo građane, koji su svakog meseca znali da odvoje novac za sterilizaciju, makar za po jednog psa, ili prijatelje, ili samo dobre ljude koji se jave i kažu da mogu da doniraju tog meseca za zbrinjavanje dva ili tri psa. Neki su to višestruko radili. Mi i sami učestvujemo. Sigurno smo sveukupno veterinarski zbrinuli oko 1000 pasa na Severu za ovih nekoliko godina,“ i Ilić potvrđuje podatke KoSSev-a.
