„Ulična umetnost – često odbacivana, ali uvek sa sobom nosila neku svrhu“

Predavači su bili umetnici Aleksandar Glibetić Pibo i Milan Dobrić.

Učesnici kursa bili su ovdašnji stvaraoci, zainteresovani da čuju nešto više o istoriji i vrstama ulične umetnosti.

Tokom ovog događaja održana je i kreativna radionica.

Cilj današnjeg okupljanja u Evropskoj kući jeste predstavljanje ulične umetnosti i njenih karakteristika, rekao je Milan Dobrić za Radio Kontakt Plus.

„Hteli smo da pokažemo ljudima šta je ulična umetnost, kako je nastala, kako se deli i kakva ulična umetnost postoji ovde kod nas. Iza sebe imamo više nekih festivala i akcija, različitih murala i grafita koje smo radili u gradu, a dobri smo prijatelji sa mnogim uličnim umetnicima koji stvaraju u Srbiji i organizatori su nekih dešavanja koja se tiču ove teme“, naveo je on.

Dobrić je prisutne upoznao sa istorijatom ulične umetnosti, prvim uličnim stvaraocima itd.

„Ulična umetnost jeste nešto što se stvara na ulici, tako je nastala. U praistoriji su crtali u onim pećinama, u Egiptu na zidovima, na ulicama su ljudi svuda nešto žvrljali i pisali… Možda se nekada na to nije gledalo kao na nešto što će sutra postati umetnost“, kazao je on.

Grafiti su prvi zvanični oblik ulične umetnosti, koji je kasnije prihvaćen od strane društva.

Ova vrsta umetnosti ima za cilj da izazove reakciju publike i nastala je iz ljudske potrebe, objasnio je Dobrić.

Ulična umetnost je, prema njegovim rečima, često odbacivana od strane društva, ali uvek je sa sobom nosila neku svrhu.

Glibetić je naveo da su prvi grafiti predstavljali vid bunta i potrebu ljudi da izraze svoj stav prema vlasti, policiji ili bilo kojoj društvenoj temi.

„Samim tim to je bilo ilegalno. Prvo se pisalo na javnim površinama, kako bi što više ljudi videlo poruku zajedno sa ciljnom grupom“, dodao je Glibetić.

Kako su se grafiti razvijali, tako su i ulični umetnici imali potrebu da na fasadama kroz različite načine interpretiraju svoje poruke. 

„To je krenulo kao neka stilizacija slova, bilo je potpisa i tagova. Prvo su pisali nekim četkicama, čime god su stigli, a kasnije sa pojavom auto-laka bilo je lakše umetnicima, pa su krenuli da ispisuju vozove“, pojasnio je Glibetić.

Moderna umetnost grafita nastala je u Njujorku tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a nastavila je da se širi po čitavoj Americi.

Kada je reč o grafitima – rade se karakteri, slova, stensili, stikeri i tagiranje, naveo je Glibetić.

Razvoj ulične umetnosti kroz vreme prikazan je evolucijom od tekstualnih grafita pa sve do današnjih oblika.

„Krenuli su sa grafitima, ispisivanjem uglavnom tekstualnih stvari i onda tek negde osamdesetih godina su prelazili na likove i drugačije oblike“, naglasili su predavači.

Grafiti su na naše prostore stigli devedestih godina prošlog veka, otkrio je Glibetić i dodao da je jedan od prvih koji su se bavili ovom umetnošću Ivan Ivanović poznatiji kao „Juice“.

Hip-hop i pank muzika imali su svoju ulogu u razvoju ulične umetnosti, a stvaraoci su uglavnom bili mladi ljudi.

Neki od značajnih uličnih umetnika su Kit Hering, Žan-Mišel Baskiat, Benksi i Franko de Grejt.

Evropska kuća od danas do 19. maja organizuje niz aktivnosti povodom obeležavanja „Evropske nedelje“. 

Planirano je da danas na istom mestu u 17 sati bude otvorena izložba „Youth art for good energy“.