grad10:11 | 26.03.2021Izvor: Radio Kontakt Plus

Napušteni psi u Kosovskoj Mitrovici - šta je rešenje?



Više od 20.000 evra je tokom prethodne godine izdvojeno iz budžeta Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica za naknadu štete građanima zbog ujeda napuštenih pasa. Opština Severna Mitrovica ima u planu izgradnju azila za pse, međutim postoji problem sa pronalaženjem odgovarajuće parcele na kojoj bi objekat bio urađen. Da li je rešenje problema izgradnja azila, pozivanje na odgovornost vlasnika pasa ili nešto treće? O tome smo razgovarali sa predstavnicima lokalne samouprave, Udruženja “Šapa” i sa građanima.

napusteni-psi-u-kosovskoj-mitrovici-sta-je-resenje-2

Radio Kontakt Plus

Predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, ističe da napušteni psi predstavljaju jedan od većih problema u gradu, a iz budžeta se izdvajaju velika sredstva za naknadu štete građanima zbog ujeda pasa. 

„Gotovo da nema dana, da nemamo isplate zbog posledica ujeda pasa, u iznosu od 15.000 dinara. Na neki način zbog toga imamo i štetu u budžetu. Skoro 2,5 miliona dinara je 2020. godine izdvojeno iz budžeta kada je u pitanju odšteta“, precizira Spirić. 

Kada je u pitanju izgradnja azila za napuštene pse, Spirić nas je uputio na opštinu Severna Mitrovica.

„Što se tiče dugoročnog rešenja, a sa čim smo upoznati, jeste da je opština Severna Mitrovica kroz skupštinske odluke pokrenula inicijativu za gradnju azila, koji će pomoći ne samo u zbrinjavanju napuštenih pasa, već i kroz angažovanje ljudi koji će na taj način doći do posla. Imajući u vidu da smo na početku godine, siguran sam da je 2021. odlučujuća da se ovaj problem reši, da Mitrovica konačno dobije azil, da se psi lutalice zbrinu i da više ne dolazi do povređivanja naših sugrađana“, poručio je Spirić. 

Zamenica gradonačelnika Severne Mitrovice, Adrijana Hodžić, kaže da lokalna samouprava ima urađen projekat kako bi trebao da izgleda azil, ali je problem pronalaženje parcele tj. prostora gde bi on mogao biti izgrađen. 

„Smatramo da ovaj projekat treba biti regionalnog tipa, jer koliko sam upoznata i lokalna samouprava u Zvečanu ima isti problem“, napominje Hodžić. 

Ističe da je od predstavnika nevladinih i međunarodnih organizacija, sa kojima je razgovarala u više navrata, tražila da pokažu interesovanje i izađu na teren, ne bi li možda našli adekvatan prostor za izgradnju azila.

„Imala sam brojne sastanke i sa potencijalnim donatorima, koji su procenili da je realizacija ovakvog jednog projekta neophodna, međutim, ništa nije konkretizovano. Mi smo praktično na samom početku što se tiče rešavanja ovog problema“, objašnjava Hodžić. 

Udruženje za zaštitu životinja “Šapa”, osnovano je 2017. godine. 

Iako trenutno nema svoje prostorije, ovo udruženje nije prestajalo sa radom nijednog momenta. 

„Imali smo ih (prostorije, prim. aut.) jedno kratko vreme, plaćali smo kiriju. Međutim, ljudima je smetao lavež pasa, iako u istom tom komšiluku ima pasa koji i dalje laju, ali njihovim vlasnicima ne možete ništa, ali zato možete da pišete peticije, možete ’Šapu’ da oterate iz tih prostorija… Udruženje i dalje postoji, odazivamo se kada nas ljudi pozovu“, kaže Dajana Gočmanac iz Udruženja “Šapa”.

Veliki problem predstavljaju vlasnici pasa iz okoline grada, koji prema njenim rečima, vole da imaju rasne pse, ali ne žele da odvoje novac za njihovu sterilizaciju.

“Onda kada ženka donese na svet 10 štenaca, njima oni ne trebaju… Dođu subotom, izjutra obično, po ćoškovima grada osvanu novi štenci, odvojeni od majke, sisanci i zato broj pasa raste“, objašnjava Gočmanac.

Upozorava da se, uprkos opasnosti po zdravlje ljudi, nije prestalo sa trovanjem napuštenih pasa, jer je to, kako kaže, za mnoge jedini način njihove eliminacije sa ulice. 

„Najsvežije je bacanje otrova za pacove iza OŠ ’Branko Radičević’, gde deca mogu da potrče za loptom, a otrov je tu, totalna neodgovornost… Nije to rešenje, ovo je 21. vek i svest ljudi treba da je na višem nivou… Na ovoj planeti ne živimo samo mi ljudi, čovek je psa izvukao iz šume i napravio od njega svog vernog pratioca“. 

U “Šapi” smatraju da ovaj problem treba da reši lokalna samouprava. Kažu da bi novac, koji se isplaćuje građanima kao odšteta u slučajevima ujeda pasa lutalica, mogao biti uložen u trajno rešenje ovog problema.

„Ljudi imaju loša iskustva, razumemo da se plaše i svesni smo svih problema u gradu zbog velikog broja odbačenih pasa. To je problem opštine, koji do sada rešava samo ’Šapa’ i pojedinci kojima je žao tih bića, koja nisu kriva što su gladna na ulicama. Azil je nužno zlo, jedno od rešenja… Mi, pravi ljubitelji pasa, ne volimo to, jer od svakog lepo napravljenog azila kasnije nastane zatvor za pse, gde su oni ograničeni u svom kretanju, nemaju dobru negu, nema struje, nema hrane, tako da je to mač sa dve oštrice.“ 

U Udruženju smatraju da policija treba savesnije da radi svoj posao i da patrole posebno obrate pažnju tokom noći ili rano ujutro, kada se novi psi najčešće ostavljaju u severnom delu grada.

„Svedoci smo toga koliko je Šarplaninaca godinama unazad bilo na našim ulicama. Da li je njima mesto na pločniku? Naravno da ne. Jesmo li mi odgovorni za to, ’Šapa’, ljubitelji pasa - ne, a policija je tu na mostu... Ako nas možete da zaustavite i pitate zašto ne nosimo zaštitnu masku, onda tog nekog sprečite, pitajte ga zašto to radi“, poručuju iz “Šape”. 

U severnom delu Mitrovice, nakon odlaska Milice Elezović u inostranstvo, ne postoji veterinarska ordinacija koja bi ljubiteljima životinja non-stop bila na raspolaganju, kaže Gočmanac i dodaje da sada drugi veterinar dolazi u grad jednom nedeljno.

Udruženje “Šapa”, veterinarska ordinacija “Mitro Vet” u južnom delu grada i švajcarska organizacija “Stray CoCo”, rade sve što je u njihovoj moći da se broj napuštenih pasa u Mitrovici ne uvećava.

„Uspevamo da veliki broj pasa besplatno sterilišemo, kako bismo smanjili njihov broj na ulicama. Svaka kastracija znači i vakcinisanje protiv besnila. Tako da se podrazumeva da je vakcinisan protiv besnila svaki pas koji ima minđušu na uhu, bez obzira na njenu boju“, objašnjava naša sagovornica. 

Da naši čupavi drugari, koji dane i noći provode na ulici, ne budu gladni, hranu za njih obezbeđuju anonimni i humani sugrađani, kao i članovi Udruženja, trošeći isključivo sopstvena sredstva.

„Viđam ljude, vidi se da nemaju ni za sebe, a svoj zalogaj pruže psu. Taj pas nikada neće pojuriti niti ujesti tog čoveka. Iako je u gradu veliki broj napuštenih pasa, malo je onih koji su agresivni“, dodaje Gočmanac. 

Mogućnosti Udruženja “Šapa” jesu vrlo ograničene, ali mnogo teže im pada i veći je problem to što sa svešću ljudi ne može da se izađe na kraj.

A evo šta neki od naših sugrađana kažu o napuštenim psima i gde vide rešenje ovog problema. 

„Mislim da ih je ranije bilo mnogo više. Nikada zaista nisam imao nikakav problem sa njima. Azil za pse bio bi možda pravo rešenje, samo treba naći adekvatan kutak i da neko pomogne da se zbrinu psi lutalice, koje su nekada ipak bili nečiji ljubimci.“

„Ima ih dosta, pun ih je grad. Nisam imala do sada problem sa njima. Kod mene dolaze ispred vrata, hranimo ih, ima ih dva-tri, uglavnom budu umiljati. Mada, nije prijatno kada padne noć, pa kad u mračnoj ulici naiđe čopor pasa, još ako ste plašljivi, može da se završi sa posledicama, da neko bude izujedan, posebno ako ne zna da se ponaša prema psima i ako postoji neki strah od njih. Bilo bi lepo da ljudi usvoje te pse, ukoliko imaju mogućnosti za tako nešto. Da se ne kupuju brendirani psi, posebne rase, već da se udome napušteni psi. Trebalo bi sistemski neko da povede računa o njima, da se napravi neko sklonište za njih… Mada, koliko znam, u svetu, a i kod nas to ne funkcioniše najbolje, jer malo malo pa se čuje da se psi zlostavljaju, da nemaju prave uslove…“ 

„Ima dosta pasa lutalica. Ja konkretno nisam imala problema sa njima, volim pse, ali znam ljude koji su imali ujede… Često pominjano rešenje tog problema jeste azil. Čula sam priče da dovoze pse lutalice iz južnog u severni deo. Lokalna samouprava možda treba nešto da uradi po tom pitanju.“

„Nisam imao nikakav problem sa njima. Treba ih zaštiti na određeni način, društvo treba da vodi računa o njima, da se obezbedi prostor za njih, azil ili tako nešto...“ 




Tagovi: ŠapaMitrovica

Povezane vesti