O profesiji, odnosu sa đacima i svim ostalim izazovima sa kojima se susreće jedan prosvetni radnik, ekipa KoSSev portala razgovarala je sa dugogodišnjim nastavnikom engleskog jezika u Osnovnoj školi „Branko Radičević“ iz Kosovske Mitrovice, Dejanom Pavićevićem.
Pavićević u ovoj školi, čiji je takođe bio učenik, predaje već 26 godina. Ispratio je brojne generacije, a kao najlepši deo svoje profesije i dokaz da posao nastavnika obavlja uspešno, izdvojio je upravo to – kada sretne bivše učenike i vidi da su sada fakultetski obrazovani, srećni i zadovoljni ljudi.
„To doživljam kao svoj veliki uspeh, ali i uspeh ostalih kolega iz škole. Takođe i kada mi neko od njih kaže da sam direktno zaslužan što odlično govore engleski jezik, pa čak i kada nisu upisali studije engleskog. Svakako imponuje svaki put kada vidim da je učenik usvojio gradivo“, kazao je Pavićević za KoSSev.
Za zanimanje nastavnika odlučio se jer, kako je kazao, više voli rad sa decom, nego sa odraslima.
„Odlučio sam se za profesiju i zbog toga da bih imao raspust kao i ta deca, da bih imao malo veće odmore i zbog nešto kraćeg radnog vremena, gde bih imao više vremena za hobije“, dodao je u šaljivom tonu Pavićević.
Smisao za humor sagovornika KoSSev-a, prema svedočenju više učenika kojima je predavao, upravo je jedan od razloga koji je doprineo tome da im bude omiljeni nastavnik.
„Mogu da se pohvalim da za 26 godina koliko radim u ovoj školi nikada nisam dobio neku kritiku od roditelja dece kojoj predajem. Trudim se da na njih prenesem ono što znam, naravno kada su i oni zainteresovani za to“, poručuje.
Pavićević, sa druge strane, priznaje da je nestašluka u školama uvek bilo, ali i slabe zainteresovanosti pojedinih đaka za učenje engleskog ili sam boravak u školi.
Kaže da nezainteresovanost pojedinih đaka doživljava kao svoj poraz, ali smatra i da je slaba disciplina trenutno najveći problem.
„Đaci koji nisu zainteresovani ponekad dobacuju i šapuću gde mi moramo da ih opominjemo i gde se malo gubi vreme i gde su ostali đaci malo nervozni zbog ometanja, a takođe i mi nastavnici. Gubi se cela koncepcija časa. Doživljavam kao svoj poraz kada ne mogu da ih zainteresujem, ali srećom to nisu tako česte situacije.“
Đacima je posvećen i u svoje slobodno vreme, preko vannastavnih aktivnosti i uključivanjem dece u umetnost.
Kako se u slobodno vreme bavi muzikom, što je jedan od njegovih najvećih hobija, decu pokušava i time da zainteresuje.
„Komponujemo školsku himnu zajedno sa horom i profesorkom muzičkog vaspitanja, učestvujemo zajedno u predstavama i priredbama. Učenike muzičke škole učim da sviraju pop muziku“, kaže Pavićević.
Decu savetuje da budu druželjubiva, da se međusobno pomažu i budu tu jedni za druge.
Imao je savet i za roditelje. Njima poručuje da je osim stabilne podrške nastavnika, učenicima potrebna i njihova podrška.
Pavićević za KoSSev ocenjuje da su nastavnici jedan od stubova celokupnog društva.
„Od nastavnika i samog osnovnog obrazovanja kreće se u stvaranje budućih arhitekata, lekara, inženjera, pa i političkih lidera“, naglasio je.
Precizira da misija nastavnika zavisi i od timskog rada prosvetnih radnika.
„Kada dođe do timskog rada onda se vidi da je sve mnogo lakše i da smo svi uspešniji kada poštujemo i pomažemo jedni drugima, a na kraju cilj nam je isti“, dodaje Pavićević.
Povodom Svetskog dana nastavnika imao je poruku za sve svoje kolege – „budite i dalje najbolji u svom poslu i vidimo se na narednom Svetosavskom balu“.
KoSSev
