Promovisana knjiga Miloša Damjanovića: Biografija dr Nehemija Šenfajna otvara vrata neistraženih priča

Knjiga „Dr Nehemije Šenfajn (1886-1942). Biografija Švajcarca u Jugoslaviji“, doktora istorijskih nauka Miloša Damjanovića, promovisana je po prvi put, simbolično ...
Image

Knjiga govori o Nehemiju Šenfajnu, švajcarskom građaninu rusko-jevrejskog porekla koji se nastanio u Kosovskoj Mitrovici i postao vodeća ličnost u zdravstvu, ali i pionir modernog rudarstva na ovim prostorima. Knjiga, zasnovana na opsežnom istraživanju, osvetljava život ovog altruiste i humaniste koji je tragično preminuo u koncentracionom logoru Staro sajmište. 

O svojoj knjizi, Damjanović je prethodno govorio za Radio Kontakt Plus. Više o tome u posebnoj vesti.

Miloš Damjanović se pokazao kao vrstan istoričar i majstor svog zanata, jer je izvukao maksimum iz građe koju je iskoristio za rekonstrukciju života lekara Nehemija Šenfajna, kazao je na promociji, etnolog dr Aleksandar Pavlović.

Iako je fokusirana na pojedinca, ova biografija, prema rečima dr Pavlovića, otvara vrata neistraženih priča jevrejske zajednice u Kosovskoj Mitrovici.

„Mislim da se preko štiva koje nam Miloš iznosi, mogu čitati i drugi problemi, što znači da Miloš ovom monografijom otvara mnoga pitanja, dotiče mnoge probleme, otvara vrata mnogih delova istorije koji čekaju da budu istraženi. Problematizovanjem položaja pojedinca, čini se da se problematizuje i položaj celokupne jevrejske zajednice u Kosovskoj Mitrovici“, navodi dr Pavlović. 

Iz perspektive suživota, autor o Nehemiju Šenfajnu govori kao o čoveku koji se veoma lako prilagodio Kosovskoj Mitrovici i veoma brzo prihvatio način žviota, običaje, sistem vrednosti, u toj meri da je i svojim ćerkama dao imena Ljiljana i Suzana, iako se oženio etničkom Nemicom u Švajcarskoj, ukazuje dr Pavlović.

„Ovo sigurno nije bila samo karakteristika Nehemija Šenfajna kao čoveka, o kojem Miloš govori, koji je bio jedna od najuglednijih ličnosti u Kosovskoj Mitrovici. Njegov život je odraz njegovih, ali i vrlina Kosovske Mitrovice koja oberučke prihvata sve koji dođu u grad. Priča o Šenfajnu romantizuje upravo taj jedan momenat o samoj Kosovskoj Mitrovici, o multietničnosti jednog grada, o jednom bogatstvu koje traje do dana današnjeg.“

Ocenjuje da ova monografija predstavlja podsticaj za istraživanje i otkrivanje svih onih životnih priča ljudi iz prošlosti, koji čekaju da o njima više saznamo.

„Nadam se da će Miloš nastaviti tim putem i u budućnosti pred nas izvede na svetlost dana još nekog znamenitog pojedinca“, zaključuje dr Aleksandar Pavlović.

Nema razloga da se današnji Mitrovčani ne ponose čovekom o kome je Miloš Damjanović napisao studiju koja je klasičan primer kako istorijska studija treba da izgleda, ističe istoričar prof. dr Milenko Pekić.

„U nauci nije sve u broju stranica. Tako da ovih nepunih 100 stranica je primer kako treba da izgleda jedna knjiga, jedna studija. Koliko god da je ograničena stranicama, ona je pokazala da je i na ovako malom broju stranica moguće pokazati svoj talenat, upornost, sklonost i ljubav. To sve satkano je u ovoj knjizi“, kaže prof. dr Milenko Pekić, čiji je student bio upravo Miloš Damjanović.

Pored toga, Miloš je pokazao i da je vrhunski stilista, dodaje prof. dr Pekić. 

„Uživaćete čitajući ovu knjigu, gledajući samo stilsku stranu. Da ne govorim da ćete se diviti kako je i na koji način uspeo da dođe do niza podataka. On je bio majstor i kao student, tako je pokazao i u ovoj knjizi.“

Miloš Damjanović nije samo istoričar srpske istorijske nauke, svoje Kosovske Mitrovice, već jednako spada u red svetske istorijske misli, smatra prof. dr Pekić. S tim u vezi, ujedno je izrazio žaljenje što promociji nisu prisustvovali predstavnici ovdašnjeg Univerziteta.

„Miloš je dobio mnoštvo nagrada jevrejskih organizacija koje nijedan profesor Univerziteta u Prištini nije dobio. Miloš Damjanović istrajava i dan-danas, a zadivljuje i braću Jevreje. Nemojte biti iznenađeni sutra ako doznate da je Milošu objavljena knjiga na engleskom jeziku i to u Jerusalimu. Miloš je u najboljim godinama i njemu tek predstoji valjan rad. Budite sretni da imate u svom najbližem okruženju čoveka koji je zaljubljen prvo u Kosovsku Mitrovicu, a onda u jedan zadivljujuć narod – Jevreje, koji su umnogome slični našem narodu“, poručuje istoričar prof. dr Milenko Pekić.

Govoreći o poteškoćama i iskušenjima u vezi sa istraživanjem, autor Miloš Damjanović, navodi da nimalo nije bilo lako prikupiti podatke o doktoru Šenfajnu, jer se lokalna istoriografija nikada nije pozabavila „običnim ljudima“. 

„U socijalističkom periodu posle Drugog svetskog rata smo imali taj krug istoriopisaca koji su vršili otklon od pisanja istorije koja je prethodila njihovom dolasku na vlast. Na istoriju između dva svetska rata, gledali su jako loše.“ 

Sa druge strane, dodaje, treba imati na umu da naša lokalna sredina u decenijama posle Drugog svetskog rata nije ni imala profesionalne istoričare koji bi se bavili nekom zvaničnom istorijom i na adekvatan način je obrađivali. 

„Tako da je od samog starta bilo teško, naporno, neizvesno da se bilo šta otkrije u vezi sa životom doktora Šenfajna.“

Damjanović je prvi put saznao za dr Šenfajna u knjizi koja obrađuje prošlost Kosovske Mitrovice, autora Pribilovića i Bogavca. 

„U njoj se nalazi jedan skroman pasus o biografiji dr Nehemija Šenfajna u najkraćim crtama. Ta knjiga nije imala referencu i pozivanje na građu odakle su se sakupljale informacije. Na kraju te knjige autori su dodali i spisak osoba koje su intervjuisale. Zapazio sam da se među njima nalazi i Ljiljana Đorđević, jedna od ćerki Nehemija Šenfajna. Tako da mi je bilo jasno da su te informacije bile prikupljene iz intervjua sa njom.“ 

Ipak, polazište je bilo prazno, morao je da krene od nule. 

Godinama potom istražujući sistematski brojnu građu, dolazio je do skromnih, retkih momenata i informacija u kojima se provlačila i ličnost Nehemija Šenfajna. 

Građa je prikupljena u izvornom, neobjavljenom materijalu, pohranjenom u Arhivu Jugoslavije i u više različitih fondova – Ministarstva zdravlja, socijalne politike, prosvete i slično. 

„Zatim je prikupljana u Arhivu Srbije, Vojnom arhivu. Tu su školski izveštaji o školovanju njegovih ćerki, gde nema samo ovih, već i podataka o njegovom humanitarnom radu, gde je on bio jedan od priložnika za fond siromašnih đaka gimnazije, gde se vidi i novac koji je donirao.“ 

Takođe, koristio je i, kako kaže, oskudnu literaturu u kojoj se uzgredno pominje Nehemije Šenfajn, otkriva dalje autor.

„Pored knjige Bogavca i Vukadinovića, tu su bili i neki drugi skromni naučni radovi objavljeni u stručnim časopisima koji su takođe neki lokalni zavičajni istoričari pisali.“

Podatke je prikupljao i iz brojne periodične štampe za vreme života dr Nehemija Šenfajna između dva svetska rata.

„To je štampa koja je izlazila ne samo u Beogradu ili Kosovskoj Mitrovici, nego na prostoru čitave Jugoslavije. Tu je i stručna periodična štampa koja je izlazila u Švajcarskoj, pošto je za života u Švajcarskoj Šenfajn započeo stručnu medicinsku zdravstvenu karijeru, objavljivao neke svoje radove, gde je bio i radno angažovan.“ 

Kada je u pitanju naša periodika, to su uglavnom bile vesti o situacijama, pacijentima sa kojima je dr Šenfajn dolazio u dodir.

Tako je Miloševo dugogodišnje istraživanje rezultiralo time da se prikupila prilično, za ovakve uslove, obimna građa, preko koje se mogao rekonstruisati životopis ove ličnosti.

„Dakle, jedna integralna priča, biografija od početka rađanja, pa do tragičnog stradanja doktora Šenfajna na Starom sajmištu“, podvlači autor Miloš Damjanović.

Izdavač ove istoriografske monografije je Arhiv Vojvodine, a recenzent je istoričar prof. dr Vladan Virijević.

Promocija prvenca dr Miloša Damjanovića održana je preksinoć, 27. aprila, u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“.


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.