grad14:14, 13.07.2021Izvor: Radio Kontakt Plus

Različite generacije, različiti planovi



Period godine kada mladi završavaju osnovnu i srednju školu, ujedno je i vreme kada se donose važne odluke, barem kada je dalje usavršavanje i obrazovanje u pitanju.

razlicite-generacije-razliciti-planovi

Privatna arhiva

Više mogućnosti koje nude veće univerzitetske sredine i bogatiji društveni život, uglavnom su razlozi zbog kojih se mladi inače odlučuju da odu iz manjih sredina.

Kakve planove imaju tri mlade devojke, predstavnice tri različite generacije sa severa Kosova, imaju li više razloga za ostanak ili odlazak, otkrivaju za Kontakt Plus, Ksenija, Anastasija i Danijela.

Trinaestogodišnja Ksenija, od septembra će biti osmakinja. Ako joj se želje ostvare, srednju školu će upisati u inostranstvu.

 „S obzirom na to da sam osmi razred, srednju skolu bih volela da upišem u inostranstvu, zbog boljeg i naprednijeg učenja.“

Kseniji, u Zvečanu gde živi, nedostaju mnoge stvari koje su potrebne i većini mladih ljudi.

„Najviše nam nedostaju školski izleti, ekskurzije, bioskopi, tržni centri, uređeniji grad i saobraćaj. Volela bih da nam je grad čistiji i da su nam parkovi uređeniji zbog naše sigurnosti“, ukazuje ona.

Muzička škola, koju pohađa u Kosovskoj Mitrovici, za Kseniju predstavlja najbolji vid vannastavnih aktivnosti, i razvijanje talenta.

Anastasija Jevtić, ima 16 godina, treća je godina Gimnazije i odličan je đak. Voli grad u kojem se rodila i odrasla, ali fakultet planira da upiše u Beogradu.

„Pošto sam treća godina Gimnazije prirodno-matematičkog smera, svoju budućnost u Mitrovici vidim još naredne dve godine, posle čega želim da upišem medicinski fakultet u Beogradu, jer smatram da su mi mogućnosti za napredovanje i usavršavanje tamo mnogo veće. Volim Mitrovicu i ne mogu da kažem da mi je nešto preterano falilo”, iskrena je Anastasija.

Ono što je Anastasija navela kao nešto što joj nedostaje u Kosovskoj Mitrovici, potvrđuje da mladi nemaju preterane i nemoguće zahteve. To su uglavnom stvari koje bi im društveni život učinile bogatijim, a svakodnevicu lepšom.

“Volela bih da sam imala veći izbor prilikom upisivanja srednje škole kao što su imali moji vršnjaci u većim gradovima, više društvenih aktivnosti kao što su koncerti, projekcije filmova, pozorište i više mesta za izlaske. To je upravo ono što bih najviše volela da promenim ovde”, navodi ona.

Da je ipak moguće graditi uspešnu karijeru i profesionalno se ostvarivati u maloj sredini, govori primer Danijele Vićentijević.

Ova mlada devojka osnovnu školu završila je u rodnom Zubinom Potoku, Srednju medicinsku školu i Medicinski fakultet u Mitrovici, gde je trenutno na doktorskim studijama.

Svoju profesionalnu karijeru započela je u KBC u Kosovskoj Mitrovici odmah po završetku studija, zbog čega je izuzetno zadovoljna.

“Zaposlenje sam našla upravo u gradu odakle sam - Kosovskoj Mitrovici. Pri kraju studija moram priznati da je postojala želja za odlaskom. Misli su bile usmerene u pravcu odlaska u drugi grad, pa čak i u drugu državu. Međutim, uslovi koji su mi bili omogućeni prilikom zaposlenja, odnosno konkursa za posao koji smo imali su bili izvanredni. Jako sam zadovoljna i srećna što su mi obezbeđeni takvi uslovi za izgradnju karijere, kao i budućnosti u Kosovskoj Mitrovici.”

Pandemija virusa korona, pored velikih izazova, umnogome je uticala na Danijeline odluke.

“Ja sam to sve videla kao prednost zato što sam nekim kontinuitetom nastavila, tako da nisam osetila neki nedostatak. Jeste Kovid doprineo tome da ja budem zaposlena što pre, ali možda bih u većem gradu osetila neki veći vremenski period da budem bez zaposlenja”, priznaje Danijela.

Anesteziologija je grana medicine za koju se Danijela odlučila. Usavršavaće se najpre u Kosovskoj Mitrovici, a potom u nekoj tercijarnoj ustanovi, koja nedostaje našem gradu.

“Specijalizacija koju sam odabrala je anesteziologija. Deo te specijalizacije ću obaviti u svom gradu, ali ću na dalje usavršavanje otići u našu prestonicu. Trenutne mogućnosti našeg zdravstvenog centra su takve, da je neophodan nastavak specijalizacije u nekoj terciralnoj ustanovi. Nakon toga, s obzirom da sam u stalnom radnom odnosu, vraćam se u svoj rodni grad i u svoju matičnu kuću gde ću raditi kao specijalista.”

Danijela u maloj sredini vidi mnoge prednosti za život, a pre svega više vremena za posao i druge obaveze, ali i za druženje i prijatelje.

Ipak, postoji birokratska prepreka, koja njoj, kao i većini mladih, uskraćuje željena putovanja. To je ono što ističe kao veliki problem, i što bi odmah promenila da je u takvoj poziciji.

“Ono što nam najviše nedostaje i što bih volela da se jednog dana ostvari jeste da se prekine vizni režim i putujemo kao svi mladi širom zemlje”, zaključuje mlada doktorandkinja medicine.

Vizni pasoši odavno su zaboravljeni u ostatku naše zemlje i većem delu Evrope. Mladi putuju na srednjoškolske i studentske ekskurzije. Preko različitih turističkih agencija obilaze zanimljiva mesta u inostranstvu za mali novac. Sve to za ovdašnje mlade ljude, značajno je otežano, zbog pasoša za koje je potrebna viza.

Ako budućnost pripada mladima, svaki pojedinac, organizacija, institucija u svom domenu trebalo bi da se potrudi i da svoj doprinos za bolji, kvalitetniji, sadržajniji i sigurniji život mladih na severu. Jer ako nam budućnost ode, šta će nam ostati?


Tagovi: ZvečanZubin PotokMladiSever KosovaMitrovica