Nenad Zeljić svoje radove radi u najzahtevnijoj tehnici. Umetnik je i profesor, učesnik svih prestižnih likovnih grafičkih izložbi i na većini je bio prepoznat, zbog čega je dobijao i nagrade za svoj rad. Dobitnik je prestižne nagrade Zlatna igla za 2021. godinu.
„Svako od nas će imati nove asocijacije. Vidimo prizore gde nema ljudi, ali se i te kako oseća njihovo prisustvo ili tragovi čovekovog prisustva“, kazala je predsednica Saveta Galerije Fakulteta umetnosti, Nevena Popović.
Ona je istakla da je važno pričati o motivima, ali i samom procesu rada umetnika, zbog čega će Zeljić sutra, u 10.30, u Galeriji fakulteta umenosti i održati razgovor sa studentiam o svom radu, motivima, procesu rada.
O svom procesu rada, odnosno motivima govorio je ukratko i večeras.
Kaže da se najvećim delom svoje karijere bavio apstraktnim slikarstvom, a upravo su njegove slike predlošci za grafike.
„Najvažniji deo mog grafičkog stvaralaštva se odnosi na transpoziciju slike u grafički medijum što je u mom slučaju bilo vrlo, vrlo mukotrpno, jer kao što znate, grafika mora da ima neki predložak, neku postupnost, strategiju kako da se razreši. Tako da su to bili radovi koji su mukotrpno korigovani, vrlo često i u nekom magnovenju pred zakazane termine izložbi. I vrlo često se dešavalo da odstupe od onog što sam prvo zamislio“, kazao je.
Principe rada je menjao, pa je nakon ove faze radio grafike za koje se trudio da budu zanimljive na nadrealan način.
„I one imaju u sebi prizvuk metafizike – neki predmeti koji su statično poređani. Sada sam zaobišao to i isključivi princip u mom radu je da sam se bavio samo onim što mi je pred očima. Staze po kojima gazim sada su meni vrlo interesantne. U mom stanu biblioteka knjiga na kojima mi se zaustavlja pogled – to su sve bili motivi mojih radova. Trudio sam se da ih izolujem“, objasnio je.
Tako se na grafikama može videti samo lift, samo zvono, svetlo, jedna strana solitera…
„Na taj način kada su prizori izolovani – shvatio sam da oni emitiju priču koja je van samog prizora“.
Na jednoj od grafika se nalazi i takozvana „raketa“ od metalnih rešetki koje su postavljane na igralištima krajem šezdesetih godina, a koja je u parku u blizini Zeljićevog stana prošle godine i isičena. Artefakt cilizacije koji nestaje – opisala ju je Popovićeva.
„Tu su stepenice kojima se penjem u svoj soliter. U ovom soliteru sam proveo 35 godina svog života, praktično mogu da ga nazovem mojim zavičajem mojim selom… Znam sudbinu svih ti porodica koje se kriju iza tih prozora. I jedna od prvih grafika u ovoj seriji koju sam realizovao“, kazao je.
Postavka će biti izložena do 11. oktobra.
