Dragan Daci Nedeljković radio je na Fakultetu umetnosti od 1995. godine kao majstor u ateljeu. Nikada nije studirao umetnost, ali je radom u ateljeu neposredno sticao znanja i veštine. Njegovo iskustvo svakako je vidljivo na skulpturama koje su, kako je profesor Peko Nikčević na otvaranju izložbe ocenio, savršeno tehnički izvedene.
“Naše prijateljstvo je počelo davne 1996. godine kada sam došao na fakultet u Prištini, tada je počelo i nije se prekidalo do danas. Kada sam došao da radim, tada sam sreo Dacija koji je radio kao portir, ali je uvek je bio tu, uvek se motao po klasi, i kada sam shvatio da zna pet-šet zanata, a da je apsolutno neiskorišten, otišao sam kod našeg dekana Zorana Karalejića i pitao da li Daci može sa svog posla da pređe kod nas da radi kao majstor. On me je pitao da li zna da radi materijale, da li zna da radi kamen. Ja sam rekao – ne zna puno ali naučiće uz nas, jer je znao mnogo drugih zanata… Daci je uvek bio tu i bio mi je najvredniji student, bio je na svim predavanjima”, kazao je profesor Nikčević, prepričavajući kako se Nedeljković našao u ateljeu.
Nedeljković skulpturom počinje da se bavi odmah po zaposlenju na vajarskoj klasi, a njegov rad rezultirao je desetinama skulptura.
“Akademija je nekako postala prepoznatljiva po njemu, studenti su se oslanjali na njega. Vreme je prolazilo, Daci je stvarao, vidite šta je uradio. Deo je tu. Neke skulpture se sada na nekim drugim izložbama”, dodao je Nikčević.
“Jedina zamerka je bila što je pomagao malo više studentima nego što sam ja hteo. Trebalo je malo više da rade. Ali Daci je uvek bio tu da pomogne, i da uradi ono što ne znaju. To je jedina zamerka za ovih 30-ak godina koliko zajedno radimo”, kazao je.
Ističe da mu je žao što Nedeljković nije završio studije, jer je siguran da bi ti uspeo.
Kako je izložba organizovana povodom Nedeljkovićevog odlaska u penziju, Nikčević kaže da “atelje neće biti onakav kakav je do sada bio.”
“Dacija znam mnogo godina, još dok sam studirala na ovom fakultetu. Veliki trag je ostavio svima nama i mnogim generacijama koje su prošle kroz ovaj fakultet. Hvala ti Daci za sve što si uradio za nas”, kazala je dekanica Fakulteta umetnosti Ester Zajmi.
Nedeljkovićeve sculpture osim što su minijature, rađene su uglavnom u mermeru. Nastajale su od delova mermera koji su ostajali neiskorišćeni posle radova studenata.
“Da iskoristim materijal” – kazao je Nedeljković novinarima.
“Možete da vidite minijature, koje sam odradio, ima tu i figuaracija, apstrektne figure, ima portreta, sve u mermeru, peščaru, radio sam stvarao iz glave, ono što sam osećao u materijalu da to može da se izvuče”, dodao je.
Objašnjava da ima i skulpture koje su rađene u drvetu, ali i da mu je mermer ipak omiljeni materijal.
“To je sve iz moje glave, to mi dođe preko noći, razmišljam šta mogu da uradim. Uzmem mermer, pogledam, vidim da li nešto može i počnem. Minijature su malo teže za rad, jer mora mermer da se drži u ruci”, objašnjava.
Kaže i da će mu nedostajati rad sa studentima.
