grad17:35, 22.08.2021Izvor: Radio Kontakt Plus

Vasilj Adžić - urbana legenda Kosovske Mitrovice, imao se rašta i roditi



Iako on to ne bi voleo, plakali su sinoć svi – članovi porodice, prijatelji, poznanici, saradnici... oživljavajući uspomene na njega - Vasilja Adžića, urbanu legendu Kosovske Mitrovice.

vasilj-adzic-urbana-legenda-kosovske-mitrovice-imao-se-rasta-i-roditi

Radio Kontakt Plus

Uoči godišnjice njegove smrti, u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“, pored suza, bilo je i pesme, anegdota, druženja..., a povodom promocije monografije „Vasilj Adžić (1976-2019): Nadžeziraj mi sliku“, posvećenoj liku i delu preminulog mitrovičkog multimedijalnog umetnika.

Ovo je knjiga o "urbanoj legendi" Kosovske Mitrovice, o čoveku koji je obeležio ne samo svoje, već i vreme koje dolazi. 

U vremenu gde je moralni kompas izgubljen, materijalizam i primitivizam zašli u svaku poru društva, Vasilj je bio deo onih entuzijasta koji su se protiv toga borili. 

Potrudili su se sinoć okupljeni da kažu mnogo o Vasilju, iako svesni da sve što izgovaraju, nije dovoljno da na veran način prikažu njegov lik i delo.

Prisećali su se najboljih trenutaka provedenih sa njim, posebno govoreći o vrlinama koje su ga krasile i njegovim delima koja ne smeju otići u zaborav.

Intelektualac koji je imao moralni refleks na društvene anomalije, kao takvog ga pamti Aleksandar Dunđerin, jedan od priređivača monografije i urednik umetničkog programa PKC „Akvarijus“. 

„Ne znam da li u Mitrovici postoji stavaralac sa kojim sam se lično prepirao, svađao, polemisao o pitanjima umetnosti, ali to me je obogatilo i to mi je dalo jednu novu perspektivu gledanja i na stvarnost i na umetnost. Ako već cenimo, poštujemo i želimo da pamtimo i lik i delo Vasilja Adžića, onda pokušajmo da se malo ugledamo na njega i da imamo hrabrosti i odvažnosti da razgovaramo otvoreno i iskreno i kada se ne slažemo. To nam nedostaje, a Vasilj Adžić se, između ostalog, i te kako borio da tu situaciju promeni, boreći se pre svega, protiv jednoumlja“, ukazuje Dunđerin.

Vasiljev život i njegova prerana smrt, naučili su ga, kaže, da se manje plaši tog „velikog peharnika koji će Vasilju natočiti čašu, a koju će on predati nekom od nas“.

„Zahvaljujući Vasilju Adžiću, spoznao sam da je jako teško živeti na KiM i u Kosovskoj Mitrovici, ali da je u ovom gradu prelepo umreti“, pomalo drhtećim glasom završio je svoje izlaganje Dunđerin.

Gorana Stojčetovića i Vasilja Adžića spojila je ljubav prema likovnoj umetnosti.

Stojčetović za Vasiljeve likovne improvizacije kaže da su često bile povezivane sa muzikom i da je njegov duh uvek radio izvan razumnog. Kao takav, Vasilj je prvi umetnik sa Kosova, a koji je živeo na Kosovu, postao deo Udruženja Art brut Srbija, čiji je osnivač upravo Stojčetović.

Za Vasilja još kaže i da je potencirao slobodu pojedinca.

„Ne samo u ekspresiji, nego više u saznanju šta je u stvari ekspresija, kako da pojedinac dođe do spostvene snage preko svog umeća bez nekih spoljašnjih faktora. Stalno je svoja saznanja širio na ljude, iz srca i duše, ali da ne bude jalovo, nego da dobije neku formu koja će ne samo njemu značiti, nego i ostalima“, emotivno se priseća Stojčetović.

Vasilj Adžić je, između ostalog, imao i dve samostalne izložbe u Akvarijusu – “Buđenje” i “Ćirilica”. Na to su ga podstakli Aleksandar i Miljana Dunđerin.

Umetnica i direktorka PKC “Akvarijus”, Miljana Dunđerin, kaže da je pre svega monografiju kreirala za buduće generacije koje treba da znaju ko je bio Vasilj Adžić.

“Šta je slikao, kako je pevao, šta je pričao, kako je izgledao, kako je svirao gusle sa godinu dana, kako je svirao bas giratu sa 40 i nešto na nekom sešnu u mračnom Krimu… Lično mislim da ima na šta svako od nas da bude ponosan na njega, a najveću zahvalnost dugujemo upravo njemu, jer on jeste najurbanija legenda ovog grada, koja će živeti i pobediti u najvećoj trci sa vremenom i koji će postati vanvremenski.”

Vasilj je bio prisutan i u oblasti muzičke umetnosti, bez obzira na to što je bas gitaru prestao da svira još u prvoj deceniji ovog veka. Jedan je od organizatora mitrovičkog džez i bluz festivala (North City Jazz & Blues Fest), gde je osmislio i organizovao, između ostalog, i likovnu koloniju „Кolektivna slika“.

Energičan, sa fanki potezima, takav je Vasilj bio kada je nastupao, priseća se bubnjar, Miodrag Radović Miško.

“Karakterisala ga je ta njegova energija koju je donosio i gde je na bini bilo vrlo prijatno sa njim svirati. Nije bio on neki virtuoz u muzičkom smislu. Međutim, kad ste svirali sa njim, svi su se smejali, jer nije važno šta ćete da uradite na bini u muzičkom smislu, važno je kako će ljudi da se osećaju kada izađu iz prostorije gde ste vi bili.”

Oprobao se Vasilj i u poeziji. Tokom devedesetih godina, učestvovao je u programima Udruženja umetnika “Mitriks”, koje je okupljalo ljubitelje pisane reči. 

Njegov prijatelj, Nemanja Radovanović, posvetio mu je pesmu “Vasiljevska pesma”, koja je publikovana u pomenutoj monografiji. 

Ipak, neposredno pre smrti, Vasilj je govorio da se najkomfornije osećao kao glumac. Ljubav prema pozorištu razvio je još od gimnazijskih dana. Bio je član nekadašnjeg amaterskog pozorišta u Kosovskoj Mitrovici, a bio je i deo glumačkog ansambla u Narodnom pozorištu Priština, ističu poznavaoci lika i dela Vasilja Adžića.

Promociji monografije, prisustvovala je i Vasiljeva supruga, Miroslava Adžić, izrazivši ogromnu zahvalnost svima onima koji čuvaju uspomenu na njega.

„Dragi ljudi, neću da vam kažem: ‘Hvala što niste zaboravili Vasilja’, jer je to nemoguće, jer bi tako zaboravili sebe svi mi koji smo ovde, jer je on bio deo svih nas. Volimo te Vasilje, sa nama si zauvek”, poručila je vrlo emotivno.

A majka kao majka, neutešna. Bol zbog izgubljenog sina ne prolazi, niti će proći. Ipak, drago joj je to što je monografija potvrda koliko je njen Vasilj bio cenjen i poštovan. 

“Važno je zbog njegove dece da mogu pročitati kad odrastu, o tome koliko je njihov otac bio cenjen i uspešan. Hvala vam svima koji čuvate uspomenu na Vasilja i dok je god tako, imao se rašta i roditi”, poručila je njegova majka, Mirjana Adžić.

Monografija koju su priredili Miljana Dunđerin i Aleksandar Dunđerin, a objavila Unija M, izraz je zahvalnosti PКC „Akvarijus“, Unije M, Narodnog pozorišta Priština, rodbine, prijatelja i kolega za sve što je učinio za kulturu i umetnost Кosovske Mitrovice i Кosova i Metohije. Štampana je isključivo zahvaljujući podršci pojedinaca, poštovalaca umetnosti i dela Vasilja Adžića.

Zainteresovani je mogu kupiti u Akvarijusu, po ceni od 1.200 dinara.

Vasilj Adžić (1976) preminuo je 22. avgusta 2019. godine od posledica srčanog udara. 



Tagovi: KulturaMitrovicaGodišnjica