Razvojni put Mitrovčanke Milice Dobrić – od Cvrkuta sa Ibra do džez scene

Svoje prve muzičke korake napravila je u mitrovičkoj muzičkoj školi „Miodrag Vasiljević“ pohađajući časove klavira i solo pevanja. Sada je uspešan izvođač etno-džez muzike. Mitrovčanka Milica Dobrić, članica je već poznatog benda „EJO“ Etno Jazz Orchestra i kvarteta „MING“. Može se pohvaliti i prestižnom nagradom, ali i nastupima na brojnim takmičenjima i festivalima.
O svojim prvim muzičkim koracima, ljubavi prema ovoj umetnosti, nagradama, nastupima, ljudima koji su uticali na njen razvoj, govorila je za Radio Kontakt Plus.

Ljubav prema muzici, Milica gaji još od detinjstva, budući da se u njenom domu uvek slušala raznorazna muzika. A onda, i ona sama odlučuje da se muzički obrazuje.

„U mom okruženju je tada dosta dece upisivalo muzičku školu u Mitrovici. Takođe, i iz mog odeljenja, tako sam i ja dobila želju da upišem“, započinje svoju priču Milica.

Može se reći da je festival „Cvrkuti sa Ibra“ koji je organizvala upravo muzička škola „Miodrag Vasiljević“ bio presudan da Milica počne ozbiljnije da se bavi pevanjem.

„Tada sam počela više da obraćam pažnju na pevanje i 2007. godine, sam prvi put nastupala na tom festivalu. To je i bukvalno bio moj prvi veći nastup, tako da je od tada samo krenulo dalje da se razvija.“

Miličin talenat, tada je otkrio čuveni Petar Rakić, doajen mitrovičke muzičke scene. Ubrzo je postala redovni član Crkvenog hora “Branislav Nušić” čiji je osnivač i dirigent upravo Pera Rakić. Međutim, tu se priča ne završava:

„On je video da se stvarno zanimam za muziku, da sam muzikalna i onda mi je puštao džez, pošto je on veliki zaljubljenik u džez, i soul i tako neku drugu vrstu muzike. Počeli smo da radimo na tim pesmama“, priseća se ova Mitrovčanka, koja je nedugo potom i sama počela da istažuje ovaj muzički žanr.

Nekoliko godina kasnije, njen trud se isplatio – 2011. godine Milici se ukazala prilika da prvi put nastupi i otvori nadaleko poznat mitrovički North City džez i bluz festival, zajedno sa Perom Rakićem.

Kao što smo i pomenuli, osnovno muzičko obrazovanje, ali i prvu godinu srednjeg stekla je u školi „Miodrag Vasiljević“, da bi potom preostala tri razreda srednje škole završila u beogradskoj Muzičkoj školi „Stanković“. Od džeza nije odustala.

Osnovne i master studije završava na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i to na Odseku za džez i popularnu muziku, smer džez pevanje u klasi Vesne Petković.

U međuvremenu postaje član ansambla EJO i vokalnog kvarteta MING, gde je najviše uspeha i značajnih nastupa ostvarila sa upravo ova dva benda.

Sa bendom MING nastupa na Belgrade choir festivalu u Beogradu, Pančevačkom jazz festivalu u Pančevu, North city jazz & blues festivalu u Kosovskoj Mitrovici, Jazz in The park festivalu u Rumuniji, Metropolis jazz festivalu u Beogradu, Šumadijskom jazz & blues festivalu u Kragujevcu…

Sa uveliko poznatim bendom “EJO”, na čijem repertoaru se nalaze obrade tradicionalnih pesama i autorske numere, koje su inspirisane fusion jazz i afričkom muzikom, bila je u prilici da nastupa na Nišville jazz festivalu, Karusel festivalu u Čačku, Etno festu u Subotici, Tivat World music festivalu, Whitefield festivalu u Bijelom Polju. 

Bend se 2019. godine nalazio među dvanaest finalista za nagradu „Milan Mladenović“ sa autorskom pesmom „Deset dana“. Ista pesma je krajem 2019. godine, nominovana na MAC festivalu za najbolju World Music numeru. 

Potom dolazi solistički koncert u Čačku, a 2020. godine nastupaju na Beoviziji sa pesmom „Trag“. Naredne, 2021. godine bend je izdao svoj prvi album pod nazivom „Ptica“ u izdanju PGP RTS-a.

I to nije sve. Miličin bend „EJO“ dobitnik je ovogodišnje prestižne GODUM nagrade za mlade nade. Ovaj sastav nagrađen je i priznanjem za najslušaniju džez numeru na listi „Deset dana“. 

Priznanje je značajno kako za sam bend, tako i za nju.

„Svima nama u bendu dosta znači, zato što se ta nagrada stvarno razlikuje od drugih. To je nagrada koju dodeljuje Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike, što znači da je ta nagrada od kolega muzičara. Jako nam znači i trudićemo se da ne budemo samo mlade nade, nego i da opstanemo u ovome što radimo duže“, obećava Milica.

Za Petra Rakića, Miličin uspeh sa bendom “EJO” nije iznenađenje, rekao nam je u jednom od ranijih intervjua.

“Meni se mnogo sviđa, ne samo Milica Dobrić, nego i Nataša Pejčić i uopšte taj etno džez orkestar. Oni su toliko lepo osvežili našu narodnu muziku, a opet sa nekim finim i lepim harmonijama, sa lepim ritmovima, sa nekim narodnim instrumentima, i meni baš odgovara to.” 

Sama činjenica da se Milica posvetila džez muzici, za Petra Rakića je i lični uspeh. 

“Naš je uspeh onog trenutka kada je ona pevala na dečjem festivalu 'Cvrkuti sa Ibra'. Za mene lično je uspeh kada je ona došla i rekla da bi volela da peva džez, ja volim tu muziku, gde smo mi posle toga radili jedan fin repertoar skoro dve godine. Ja se osećam ponosnim, i delimično je to i moj uspeh.

Ipak, najveći uspeh je njeno angažovanje, jer ona stvarno to voli i stvarno se žrtvovala.”

Kada je u pitanju interesovanje mladih za džez muziku, Milica je mišljenja da je uvek postojala publika koja sluša i voli kvalitetnu muziku.

„Znam da je džez sigurno u Srbiji malo poznatiji jer su se otvorili odseci za džez u srednjim školama i na Fakultetu muzičkih umetnosti. Ima mnogo više festivala nego ranije za ovu vrstu muzike, tako da mlađe generacije upisuju džez odsek, što je super. Ranije se isto slušala ta muzika, neću reći da sad postoji publika koja sluša kvalitetniju muziku, toga je uvek bilo“, kaže Milica i dodaje da mlađe generacije dolaze na koncerte i pokazuju interesovanje za mešavinu etno i džez muzike.

Motiviše je zajedničko stvaranje muzike, stvaranje nečeg novog, autorskog i drugačijeg. Njena inspiracija je svaki novi nastup, jer kako kaže, energija koja se dešava na nastupima nije nešto što se svakodnevno doživljava. Nastupi i pevanje pred publikom u rodnom gradu su joj posebno dragi.

Milica se trenutno bavi marketingom, a slobodno vreme posvećuje probama i muzici.

Kaže da je najveći izazov koji prati autorske muzičke umetnike, istovremeno bavljenje drugim poslom.

A kroz muziku Milica se bavi sobom i unutrašnjom slobodom, koju, kako kaže, ne pronalazi u drugim stvarima.

„To meni bukvalno znači bavljenje sobom, tako da ukoliko budem prestala da se bavim muzikom, verovatno ću prestati da se bavim sobom. To mi je podjednako bitno i na istom mestu“, iskrena je Milica.

Rad na sebi, po njenom mišljenju, jeste važan faktor u ostvarenju sebe u muzičkom smislu, a u njenom slučaju kada je u pitanju funkcionisnje u grupi važno je biti otvoren za druge.

Milica kaže da je „sve pomalo bitno, bitan je rad na sebi i u stvari biti normalan u svemu tome. 

„Jako je teško opstati u bendu gde ima mnogo više ljudi, tako da treba imati obzira za sve – biti otvoren za drugačije karaktere, za bilo kakve izazove, biti spreman za to zarad muzike, da muzika ne ispašta“, savetuje.

Muzika i džez su ostvarenje njenog dečjeg sna, a njena prva iskustva stoje kao podsećanje na taj san koji je i dalje prisutan i ljubav prema muzici.

„Kada sam na nekoj raskrsnici, kada u nekim trenucima pomislim da ne treba da se bavim muzikom kao što svako u bilo kom poslu ima nekad neke nedoumice, samo se setim toga koliko u stvari volim to, koliko sam i ranije volela. To mi je u stvari jedno podsećanje na moj neki san koji imam odmalena i koji je i dalje tu“, kaže ona.

Miličina poruka za mlade takođe, ima veze sa snovima, a to je „da prate svoje snove, da probaju da se izbore za njih koliko god to bilo teško, jer će se na kraju sigurno isplatiti.“ 

„Svrha svakog od nas je u nečemu što volimo ili što smo odmalena voleli da radimo“, uverena je Milica Dobrić.