Preminuo Silvio Berluskoni

Izvor: Rojters, Korejere de la Sera

Silvio Berluskoni je rođen 29. septembra 1936. godine u Milanu.

Živeo je sa roditeljima – ocem Luiđijem koji je bio zaposlen u banci i majkom Rozom koja je radila kao sekretarica u Pireliju, pre nego što je napustila posao ne bi li se posvetila porodici.

Detinjstvo je proveo prvo u Saronu (mestu pored Milana) a zatim u Lomacu.

Najstariji je od troje dece – imao je brata Paola i sestru Antonelu koja je preminula 2009. godine.

Nakon klasične gimnazije „Sant Ambrođo“ koju je pohađao u Milanu, Berluskoni je završio pravni fakultet sa najvišim ocenama.

Godine 1991. godine dobio je i diplomu iz menadžmenta inženjeringa na Univerzitetu u Kalabriji.

„Nos za biznis“

Okušao se u raznim poslovima poput konobara, fotografa, prodavca usisivača, pevača i zabavljača na kruzerima, da bi potom 1961. godine osnovao prvu građevinsku kompaniju pod nazivom “Cantieri Riuniti Milanezi Srl”.

Nakon toga je otvorio još nekoliko kompanija, a sedamdesetih godina prošlog veka realizovao je jedan od najvažnijih projekata – rezidencijalni kvart „Milano Due“ u okviru dela grada koji se zove Segrate.

Nakon građevine, Berluskoni je uplovio u medijske vode.

Krajem sedamdesetih godina kupio je „Telemilano“ koja je nekoliko godina kasnije postao „Kanal 5“.

Godine 1982. otvoren je kanal „Italija 1“, a 1984. kanal „Rete kvatro“.

„Fininvest“ osnovan 1978. godine, jeste holding koji koordinira svim njegovim aktivnostima.

Godine 1993. godine Berluskoni osniva kompaniju za multimedijalnu produkciju „Medijaset“, čiji je danas generalni direktor njegov sin Pjersilvio.

Berluskoni je još osamdesetih godina počeo da investira novac u novine, a 1990. je kupio većinski deo akcija „Mondadorija“, „Einaudija“ i drugih izdavačkih kuća.

„Meduza film“ je takođe deo njegovog „Medijaseta“.

Njegova kompanija „Fininvest“ prisutna je u sektoru osiguranja i prodaje finansijskih proizvoda, a lanac supermarketa „Standa“ prodao je 1998. godine.

Ljubav prema sportu

Zaljubljenik u sport, Berluskoni je kupio fudbalski klub Milan 1986. godine.

Dok je bio čelnik, klub je osvojio osam šampionata Italije i pet Lige šampiona – ukupno 28 trofeja tokom 30 godina.

Postao je prvi čovek FK Monca 2018. godine.

Politički život

Godine 1994. Berluskoni je osnovao političku partiju „Forca Italia“.

„Forca Italia“ je zajedno sa „Legom“ na severu i Italijanskim socijalnim pokretom (MSI) u ostatku zemlje, pobedila na izborima u martu iste godine.

Prvi Berluskonijev mandat je bio kratkog veka, jer mu je Umberto Bosi uskratio podršku.

Godine 2001. počinje period „Berluskoni 2“, kada on u direktnom televizijskom prenosu potpisuje “Ugovor sa Italijanima”.

Četiri godine kasnije dolazi do krize, pa perioda „Berluskoni 3“.

Period „Berluskoni 4“ trajao je od 2008. do 2011. godine.

Prvi put je ušao u parlament u martu 1994. godine.

U maru 2014. godine Berluskoni se povukao sa pozicije Kavaljera rada (Viteza rada), koja mu je dodeljena 1977. od strane tadašnjeg predsednika Istalije Đovanija Leonea za njegove zasluge u građevinarstvu.

Berluskoni je 1994. ugostio G7 u Napulju, kao i G8 2001. u Đenovi i u Akvili 2009. godine.

Od jula do septembra 2003. godine bio je predsednik Evropskog saveta.

Više od 30 sudskih postupaka

Protiv Berluskonija se vodi(lo) preko 30 sudskih postupaka. Neki su i dalje u toku dok su neki završeni. Samo u jednom slučaju je bio osuđen, kada je 1. avgusta 2013. Kasacioni sud potvrdio četiri godine zatvora za poresku utaju u procesu Medijaset.

Berluskoni je odslužio kaznu podvrgavši se socijalnom radu od godinu dana u domu za stara lica. No ni nakon osude nije odustao od politike.

U maju 2019. godine izabran je u Evropski parlament. Forca Italija je 2022. godine postala deo koalicije desnog centra koji pobeđuje na političkim izborima 25. septembra.

Berluskoni se kandidovao za Senat i pobedio na izborima u jednočlanoj izbornoj jedinici Lombardija 06 (Monca). Potom je izabran i vraćen u “Palaco Madama“, devet godina nakon što je izgubio mesto senatora 2013.
Kritike, podrška, podela javnog mnjenja, simpatije i skandali

Tokom svih ovih godina, Berluskoni je delio italijansko javno mnjenje. Među optužbama koje se na njegov račun najčešće upućuju, pored sukoba interesa, su i te da je odobravao zakone „ad personam“. Druge kritike se tiču finansiranja projekata novcem nepoznatog porekla na početku njegove građevinske karijere, a neki su tvrdili i da ima veze sa mafijom.

Berluskoni je 2009. prisustvovao rođendanskoj zabavi Noemi Leticije, 18-godišnjakinje iz Kasorije. Kasnije je El Pais objavio fotografije nekoliko devojaka iz 2008. u „Vili Certosa“ (Noemi, u to vreme maloletna, takođe je prisustvovala žurkama).

Eskort dama Patricija D’Adario rekla je da je provela noći za koje je bila plaćena u „Palaco Grazioli“. Godine 2010. u javnost izlazi slučaj Rubi i „bunga bunga“. Spisak mladih ljudi koji su učestvovali na zabavama je dugačak, a Berluskoni je uvek negirao optužbe.

Kuće i imanja

Berluskoni, jedan od najbogatijih ljudi u Italiji, poseduje nekoliko imanja i kuća. Od sedamdesetih do 2013. njegova zvanična rezidencija bila je „Vila San Martino“ u mestu Arkore u Lombardiji. Zatim se preselio u „Palaco Grazioli“ u Rimu.

Godine 2020. doneo je odluku da se preseli u „Apia Antika“, u veliku kuću koju je kupio 2001. godine i potom dao na besplatno korišćenje svom prijatelju Zefireliju. Vrednost Berluskonijeve imovine je oko 9,13 milijardi dolara i nalazi se na 288. poziciji svetske liste Blumbergovog indeksa milijardera.

Ljubavni i porodični život

Berluskoni je bio oženjen dva puta. Prvi put 1965. godine sa Karlom Elvirom Lućijom dal Oljio sa kojom je imao dvoje dece: Marinu i Pjersilvija. Osamdesetih godina u Pozorištu Manconi u Milanu upoznao je glumicu Veroniku Lario zbog koje se 1985. razvodi od prve žene. Sa Veronikom se venčao 1990. i imaju troje dece: Barbaru, Eleonoru i Luiđija.

Godine 2012. Berluskoni se razvodi i od druge žene kojoj plaća mesečnu alimentaciju od 300.000 evra.

Od 2020. godine u ljubavnoj je vezi sa Martom Antoniom Fašinom. U septembru te godine su oboje bili pozitivni na koronavirus, a Berluskoni je proveo deset dana u bolnici San Rafaele u Milanu.

Petoro Berluskonijeve dece mu je podarilo 14 unuka i jednog praunuka.

Napadi

Berluskoni je tokom svoje političke karijere bio napadnut dva puta. Prvi put 31. decembra 2004. na Pjaca Navoni u Rimu. Jedan radnik iz Mantove ga je udario stalkom od fotografskog aparata.

Drugi put je bio napadnut 13. decembra 2009. na Pjaca Duomo u Milanu kada ga je teškom statuom milanske katedrale muškarac udario posred lica, a fotografije krvi koja mu curi iz rane obišle su svet. Tom prilikom su mu slomljeni nos i dva zuba.

Učestali problemi sa zdravljem

Život Silvija Berluskonija bio je dinamičan u svakom pogledu pa i kada se tiče zdravlja. Naime nekoliko puta je bio ozbiljno bolestan, operisan, da bi svaki put izašao kao pobednik uz veliki broj ljudi koji su navijali za njegov oporavak.

U maju 1997. godine Berluskoni je operisan od tumora na prostati u bolnici San Rafaele koja je izgrađena zahvaljujući njemu, te ju je smatrao na neki način “svojom bolnicom”. O tumoru na prostati Berluskoni je govorio tek nekoliko godina kasnije.

Godine 2006. mu je pozlilo u direktnom TV prenosu kada je pao u nesvest na bini. Kako se osvestio nakon nekoliko sekundi odbio je da bude prevezen u bolnicu kolima hitne pomoći, već je otišao za Milano, ponovo u bolnicu San Rafaele gde je ostao na posmatranju 24 sata. U D paviljonu bolnice San Rafaele Berluskoni ima svoj apartman.

Berluskoni je dva puta ležao u bolnici zbog upale očiju, 2013. i 2014. godine. Godina 2016. je predstavlja vrlo komplikovan momenat za zdravlje Silvija Berluskonija jer je bio podvrgnut operaciji na otvorenom srcu. Operacija je trajala četiri sata i Berluskoni je izašao iz bolnice nakon mesec dana.

“Bilo je to bolno i teško iskustvo” – izjavio je tom prilikom. U novembru 2018. bio je primljen u bolnicu La Madonina nakon što je pao u Zagrebu i mada se sumnjalo da je slomio kuk ipak je mnogo lakše prošao.

U aprilu 2019. Berluskoni je ponovo podvrgnut novoj operaciji zbog opstrukcije creva i nakon što je proveo neko vreme na odeljenju intenzivne nege pušten je kući.

U septembru 2020. Bio je zaražen koronavirusom dok je boravio na Sardiniji, sa koje je prebačen u bolnicu San Rafaele. “I ovoga puta sam se izvukao” – izjavio je po izlasku iz bolnice bivši premijer, ali je dodao i da je to bilo jedno od njegovih težih iskustava.

Nakon izlaska iz bolnice dugo se borio sa posledicama kovida zbog kojih je često boravio u bolnici. U januaru 2021. bio je primljen u bolnicu u Montekarlu u centru za kardiovaskularne bolesti.

Pre tri meseca Berluskoni je proveo u bolnici San Rafaele četiri dana. Uz Berluskonija je uvek njegov lični lekar i dobar prijatelj doktor Alberto Zangrilo, primarijus Odeljenja za reanimaciju bolnice San Rafaele i predsednik fudbalskog kluba Đenova.