Tajm: Bela kuća sa namerom deli američke obaveštajne tajne, primer Banjske

Kako navodi Tajm, 27. septembra prošle godine stručnjak za Balkan u Beloj kući dobio je uznemirujući poziv iz američke obaveštajne agencije.

Rečeno je da su srpske snage gomilale duž granice, kako pišu, „njihove zemlje sa Kosovom“, gde NATO održava nestabilni mir od „krvavog rata za otcepljenje 1999. godine“.

Tri dana ranije, navode oni, „više od dvadesetak naoružanih Srba ubilo je kosovskog policajca“.

Sada je Srbija raspoređivala teško naoružanje i trupe.

„Bili smo veoma zabrinuti da bi Srbija mogla da se sprema za vojnu invaziju“, kaže jedan zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost (NSC).

Pitanje je bilo šta da se radi po tom pitanju.

Rastuće tenzije u udaljenom uglu jugoistočne Evrope nisu dobili veliku pažnju u medijima.

Diplomatski napori Ujedinjenog Kraljevstva, Italije i drugih zemalja čije su trupe na terenu na Kosovu nisu doveli do smirivanja situacije.

U Vašingtonu je pažnja bila usmerena na haos u Kongresu; u većem delu Evrope, glavni prioritet je bila kontinuirana podrška Ukrajini.

Dakle, kao deo napora da se izvrši pritisak na Srbiju da odstupi, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan odobrio je da se situacija u Srbiji iznese u javnosti, piše Tajm.

Dana 29. septembra, nakon dvodnevne borbe da se skine tajnost sa ovih podataka, portparol NSC Džon Kirbi sazvao je neplanirani zum poziv sa svim novinarima Bele kuće.

Kirbi je dao nove informacije o napadu 24. septembra na kosovsku policiju i objavio vest o najnovijem rasporedu snaga Srbije, koja je, prema njegovim tvrdnjama, podrazumevala naprednu artiljeriju, tenkove i mehanizovane pešadijske jedinice, navodi Tajm.

Kako su se izveštaji množili, evropske zemlje pridružile su se SAD u primeni novog diplomatskog pritiska na Srbiju, a Velika Britanija je najavila dodatno raspoređivanje trupa na Kosovu. Za nekoliko dana, srpske trupe su se povukle, tvrdi američki magazin.

Sve počelo od Ukrajine

Ovo skidanje oznake tajnosti i objavljivanje podataka je primer pristupa koji je Bela kuća počela da koristi neposredno pre početka rata u Ukrajini, navodi Tajm, prenosi N1.

Od jeseni 2021. godine, kada su američki špijuni postali sigurni da se Rusija sprema za invaziju, Salivan je radio sa direktorkom Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns i direktorom CIA Vilijamom Bernsom na „smanjivanju“ broja poverljivih detalja o potezima Moskve.

„Imali smo zabrinjavajuće informacije i morali smo da kažemo šta Rusija planira da uradi“, kaže Maher Bitar, koordinator NSC za obaveštajnu i odbrambenu politiku.

Više od dve godine kasnije, Bela kuća je izgradila program za objavljivanje tajni kada to služi strateškim ciljevima. Otprilike jednom nedeljno, zvaničnici Bele kuće pregledaju obaveštajne podatke koje žele da objave i dobiju odobrenje od Salivana, kaže za Tajm više desetina sadašnjih i bivših zvaničnika Bele kuće i nacionalne bezbednosti.

Obaveštajni zvaničnici u NSC šalju zahteve ODNI-u, koji ih obrađuje i sa kojim se dogovoraju o jasnom jeziku.

„Konačna odluka o tome da li će dati zeleno ili crveno svetlo zavisi od profesionalaca u obaveštajnoj zajednici“, kaže Salivan.

Cilj ovog pristupa, kažu zvaničnici, jeste da funkcioniše.

Strateška deklasifikacija je onemogućila ruskog predsednika Vladimira Putina da širi „lažne priče“, rekao je Berns prošlog leta, „što ga je dovelo u neugodnu poziciju na koji nije navikao“.

Podaci o Kini, Hutima, Hamasu…

Osim Rusije, SAD su skinule oznaku tajnosti sa obaveštajnih podataka da bi otupile kinesko zveckanje sabljama u Tajvanskom moreuzu, da bi izvršile pritisak na Iran da prestane da isporučuje oružje Hutima koji napadaju brodove u Crvenom moru i da se suprotstave lažnim tvrdnjama Hamasa o izraelskim napadima.

„Ovo će promeniti igru. Nadam se da se nikad nećemo vratit na staro“, rekao je Kirbi.

SAD su selektivno deklasirale i odavale obaveštajne podatke i ranije, ali program Bajdenove administracije je nov na nekoliko načina, kažu sadašnji i bivši obaveštajni zvaničnici.

Tamo gde je nekada ODNI dobijao jedan ili dva zahteva za deklasiranje mesečno, sada ponekad stiže i nekoliko u jednom danu.

Novina je i da su agencije preuzele veći deo posla od Bele kuće. Umesto da puštaju kratke podatke, zvaničnici NSC kombinuju više tajni sa komericijalnim satelitskim snimcima, podacima blogera sa bojnog polja i medijskim izveštajima, distribuirajući skoro pa celovite obaveštajne izveštaje koje dobijaju svakog jutra.

Podeljena mišljenja

No, piše Tajm ne misle svi da je to dobra stvar.

Skeptici ukazuju da je američka vlada prikupljala obaveštajne podatke i ranije da obmane strance, ali i Amerikance tokom Hladnog rata i da opravda invaziju na Irak 2003. godine.

Članovi američke obaveštajne zajednice, koji uvek čuvaju svoje tajne, žele da ograniče program na sukob u Ukrajini.

Pojedine i demokrate, i republikanci brinu da bi propagandni napori Bele kuće mogli biti iskorišćeni za ličnu ili političku korist.

„Program za deklasifikaciju je oružje koje je, stavljeno u pogrešne ruke, može biti veoma opasno“, kaže bivši zvaničnik CIA.

Ali svet tajni se menja, a Amerika se trudi da se prilagodi, navodi Tajm.

„Samo procenat ruskih botova otkriven na društvenim mrežama“

Rusija je usavršila svoju propagandnu operaciju na društvenim mrežama i sprovodi je toliko agresivno od 2016. da se veruje da je samo jedan procenat njene armije botova otkriven na platformama kao što su Xi TikTok, navodi se u dokumentu američke obaveštajne službe koji je prošle godine objavio Vašington post.

Kina koristi naprednu veštačku inteligenciju u svojim propagandnim operacijama, navodi Rand Corp. u nedavnom izveštaju.

Deljenje američkih tajni sa svetom, pre nego što „američki neprijatelji pokušaju da utiču i potkopaju demokratiju“, kažu zagovornici ovog programa, jedan je od najboljih načina da se uzvrati.

„Naučili smo da možete pobediti laž ako znate da ona dolazi. Sada smo korak ispred“, rekao je Kirbi.

U isto vreme, širenje poverljivih informacija znači da američke tajne vrede manje nego ranije – i da ih je teže čuvati.

Američka obaveštajna zajednica svakog dana „usisava“ informacije u vrednosti od 29 petabajta ili 500 milijardi stranica, klasifikuje desetine miliona dokumenata godišnje i proizvodi oko 50.000 poverljivih izveštaja godišnje, prema podacima Nacionalne agencije za bezbednost, Nacionalnom arhivu i medijskim izveštajima.

Bivši službenik Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) i uzbunjivač Edvard Snouden, kao i vazduhoplovac prve klase Džek Tešera bili su IT radnici angažovani da upravljaju tim okeanom informacija.

Predsednici Džo Bajden i Donald Tramp suočili su se sa istragom specijalnih tužilaca zbog neodgovornog rukovanja poverljivim informacijama.

Pokušaju Amerike da bezbedno skladišti te milijarde podataka propada od vrha do dna lanca, piše Tajm.

Kao što je sudija Poter Stjuart rekao u predmetu Pentagon papiri:

„Kada je sve klasifikovano, onda ništa nije klasifikovano i sistem postaje takav da ga zanemaruju cinični ili nemarni i da njime manipulišu oni koji žele samozaštitu ili unapređenje.“

Sve manje Amerikanaca veruje da se njihova privatnost poštuje

Rezultat je toksična mešavina javnog skepticizma i umanjene bezbednosti.

Procenat Amerikanaca koji veruju da obaveštajne službe poštuju njihovu privatnost i građanske slobode pao je sa 52 u 2020. na 44 odsto u 2022. godini, prema istraživanju Univerziteta u Teksasu.

Bajdenova administracija najavila je da će od suda tražiti produženje kontroverznog programa masovne špijunaže, poznatog kao Odeljak 702, koji bi trebalo da istekne u aprilu, a koji dozvoljava agencijama da špijuniraju ne-američke državljane van SAD-a.

Vlada kaže da je Odeljak 702 ključan za sveobuhvatnu borbu – od trgovine fentanilom preko terorizma do kineskih špijuna, piše Tajm.

U programu deklasifikacije, Bela kuća misli da ima odgovore na sva tri problema: dezinformacije, preveliku klasifikaciju podataka i nepoverenje javnosti.

„To je prilično dobar pristup iz moje perspektive… Očigledno, ovaj pristup će morati da se razvija tokom vremena kako budemo saznali više. Priča o tome kako je Bajdenova administracija razvila svoj program za deljenje tajni i potraga za bezbednim korišćenjem tih tajni pokazuje koliko mnogo američka vlada još ima da uradi“, rekao je Salivan za Tajm.

Prva meta – Vladimir Putin

Prva meta ovog deljenja tajni bio je Vladimir Putin, navodi američki časopis.

Sredinom oktobra 2021, visoki zvaničnici nacionalne bezbednosti obavestili su Bajdena, Salivana i druge predstavnike Bele kuće da se Rusija sprema da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Salivan je bio iznenađen. Onda je smatrao da treba smisliti kako da se Rusija odvrati.

Bajden je odlučio da pošalje Bernsa, iskusnog diplomatu i bivšeg ambasadora u Rusiji, da se suoči sa Putinom.

„Želeli smo da pokažemo Rusima da smo svesni njihovih planova i da im oduzmemo element iznenađenja“, kaže Erik Grin, tada viši direktor za Rusiju i Centralnu Aziju u NSC.

Takođe su, navodi Tajm, želeli da zaštite svoje izvore i metode saznavanja tajni. Stoga su sa podataka delimično skinute oznake tajnosti, seća se Grin.

Berns se na kraju suprotstavio Putinu početkom novembra, pozvavši ga telefonom u odmaralištu Soči. Napustio je Moskvu, uveren da nije uspeo.

Sledeći korak je bio pokušaj da se ujedine saveznici Amerike u naporima da se Rusija odvrati od invazije.

Evropljani sumnjali da će Rusija napasti Ukrajinu

Po povratku iz Rusije, američki tim je obavestio E.U. i NATO partnere o onom što su znali.

Evropljani su, piše Tajm, bili skeptični.

„Francuzi i Nemci i drugi su bili kao: ‘Uvek preterujete sa ovim stvarima. Rusija ima previše da izgubi’“, kaže visoki zvaničnik američke obaveštajne službe.

Nakon što je čuo za sumnje Evropljana, Bajden je rekao: „U redu, moramo da počnemo da delimo obaveštajne podatke“, prisetila se u intervjuu za Politiko 2023. godine Avril Hajns.

Kako je svet upozoren

Na čelu napora bili su Saliven i njegov zamenik u NSC, Džon Fajner. Kao bivši novinari, znali su koliko je nekada važno da stvari objavite prvi.

„Osećali smo da ćemo, ako to radimo pravovremeno, imati veći uticaj na narativ. Ovo je bila monumentalna mogućnost da obavestimo javnost. Ako bismo to držali u tajnosti, a otkrilo se da smo znali, nastala bi vrlo neodrživa situacija“, kaže Grin, koji je takođe video moralnu komponentu odluke.

Grupa je odlučila da skine tajnost sa dokaza da su se ruske trupe gomilale u blizini ukrajinskih granica.

Pronašli su komercijalne satelitske fotografije koje su pokazale gomilanje trupa kakvo su videli na američkim špijunskim platformama.

Oni su kombinovali te slike sa nekim detaljima sa brifinga, kao i sa novinskim izveštajima i drugim javnim informacijama, i radili sa obaveštajnom zajednicom na izradi verzije sa koje je skinuta oznaka tajnosti.

Zatim su dali paket Šejnu Harisu, istraživačkom novinaru Vašington posta.

Dana 3. decembra, Post je objavio priču. Druge novinske kuće su skočile da izveštavaju o gomilanju trupa. Iako su Rusi negirali da se spremaju za rat, javni razgovori o mogućnosti invazije su počeli. Prema ocenama NSC-a, potez je bio uspešan.

„Propagadni ruski film“

Odlučili su da urade više, piše Tajm.

U januaru su američke obaveštajne službe dobile podatke da Moskva namerava da snimi film o lažnim žrtavama i iskoristi ga kao opravdanje za invaziju.

NSC je pripremio detaljniji izveštaj i odobrio ga za objavljivanje. Dana 3. februara, tadašnja sekretarica za štampu Bele kuće Džen Psaki, a potom portparol Stejt departmenta Ned Prajs obavestili su novinare o planiranoj zaveri, navodi Tajm.

Nisu svi bili ubeđeni.

„Koje dokaze imate da potkrepite ideju da se pravi neki propagandni film?“ pitao je Met Li, dopisnik Stejt departmenta AP.

Prajs je ponovio tvrdnju bez pružanja dodatnih dokaza. Razmena je postala viralna i Amerikanci su uvideli da ovaj metod ima svoje izazove.

Deklasifikacija bi funkcionisala, zaključio je NSC, samo ako bi imala dovoljno kredibiliteta, što je sa američkom istorijom loše propagandne i obaveštajne zloupotrebe bilo teško.

Kako se ispostavilo, Rusi su ipak radili na izgovoru.

Eksplozija je 18. februara potresla proruski separatistički region Donjeck, a tamošnji lokalni lideri pozvali su Moskvu da vojno interveniše.

No, zbog brifinga Bele kuće, to im nije pružilo diplomatsko pokriće, navodi Tajm. Prema nekim izveštajima, ovaj brifing je odložio rusku invaziju.

„Znamo da je kupio najmanje nedelju dana“, kaže Kirbi.

Ali je nije i sprečilo. Ruski tenkovi prešli su granice Ukrajine krajem februara 2022. godine, zauzevši delove teritorije na istoku zemlje i približivši se na nekoliko kilometara od predsedničke palate u Kijevu.

Šta je još objavljeno?

Od marta 2022. godine, SAD su objavile obaveštajne podatke o potencijalnoj kineskoj podršci Rusiji, ruskim napadima na ukrajinska skladišta, ruskoj pomorskoj blokadi u Crnom moru i podršci Irana i Severne Koreje ratu.

NSC je takođe počeo da širi upotrebu deklasifikovanog materijala.

Uoči posete tadašnje predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu u avgustu 2022. godine, Kirbi je obavestio obaveštajnu zajednicu o koracima koje bi Kina mogla preduzeti kao odgovor, uključujući vojne provokacije poput ispaljivanja projektila u Tajvanskom moreuzu.

SAD su oznaku tajnosti skidale i u ratu između Izraela i Hamasa.

Bela kuća je dva puta objavila do tada poverljive podatke kada su rekli da je Hamas koristio bolnicu al-Šifa u Gazi kao vojni komandni centar „kako bi objasnio ljudima da su se borci Hamasa duboko ugradili među civilno stanovništvo“, kaže NSC zvaničnik upoznat sa odlukom.

Krajem decembra, Bela kuća je objavila da je Iran dao dronove i krstareće rakete Hutima u Jemenu, koji su korišćeni za napad na brodove u Crvenom moru, piše Tajm.

Neuspesi metode

Čak i oni koji snažno podržavaju program, priznaju da su rezultati i dobri, i ne.

Fajner, Salivanov zamenik, rekao je na konferenciji u julu da su SAD uspele da spreče ruske sporazume o naoružanju sa Kinom i Iranom i da učvrste optužbe za ratne zločine u Hagu.

Ipak, višemesečno odavanje podataka sa namerom da se spreči transfer oružja iz Severne Koreje u Rusiju su propali, kao i pokušaji da se izvrši pritisak na Iran da prekine vojnu podršku Hutima.

U potpisu, Jevgenij Prigožin

Krajem januara 2023, Kirbi je preko kurira primio pismo sa poštanskim žigom Peterburga. Pošto je odrastao u Sankt Peterburgu, Florida, mislio je da bi pismo možda imalo veze sa kućom koju tamo još uvek poseduje.

Unutar koverte je bila otkucana beleška. „Dragi gospodine Kirbi, možete li, molim vas, pojasniti koji je zločin počinio PMC Vagner? U potpisu, Jevgenij Prigožin“.

Trenutak je bio prekretnica u propagandnoj borbi između SAD i Rusije: direktna razmena između protivnika u informacionom prostoru.

Prigožin je bio šef Vagnerove grupe, koja je vodila ključne borbe na terenu u Ukrajini. Samo nekoliko dana pre nego što je primio Prigožinovo pismo, Kirbi je na brifingu za medije u Beloj kući objavio da SAD vide Vagner kao transnacionalnu zločinačku organizaciju i uvode sankcije toj grupi.

Pre nego što je počeo da vodi grupu plaćenika, Prigožin se proslavio kao globalni distributer dezinformacija.

Godine 2016. organizovao je ruske troleove koje su se infiltrirali na američke društvene mreže tokom predsedničkih izbora, i širili propagandu na Fejsbuku, navodi kompanija.

Ministarstvo pravde optužilo je Prigožina zbog njegove uloge u ovoj šemi. Kada je Prigožin lično odgovorio na kritike Vagnera, SAD je bila sigurna da je deklasifikacija podataka novo oružje u borbi protiv ruskih propagandista.

„To je pokazalo da mu ulazimo u glavu“, kaže Kirbi.

U igru ulazi i veštačka inteligencija

Sa druge strane, bilo je i jasno da SAD zaostaje u propagandnim ratovima, smatra Tajm.

Moskva je od 2016. proširila i poboljšala kontrolu „informacionog okruženja“ putem automatizovane propagande.

Krajem 2022. godine, ruski „Glavni naučno-istraživački računarski centar“ je poboljšao svoju mrežu od stotina hiljada botova na društvenim mrežama do te mere da je samo procenat njih otkriven na X, Jutjubu i TikTok-u, prema podacima koje je objavio Tešer.

Autokratije poput Irana, Severne Koreje i Kine, kako to piše Tajm, takođe su ušle u igru.

Kineski lider Si Đinping pozvao je na proširenu upotrebu tehnologije u kontroli međunarodnog javnog mnjenja, a kineska vojska je istraživala upotrebu veštačke inteligencije za automatizaciju propagande, prema Randovom istraživanju objavljenom u septembru.

Rezultat, pišu istraživači, može biti „ogromna mreža robota koja izgleda i ponaša se kao ljudi“.

Niko ne zna koliko je efikasna ova propaganda poboljšana veštačkom inteligencijom.

„Mislim da to ne menja stavove mnogih ljudi, već samo pojačava ono što ljudi već misle“, kaže Džejms Stajnberg, bivši zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost i dekan Škole za napredne međunarodne studije Džons Hopkins.

Drugi su zabrinutiji.

„Kako uloga veštačke inteligencije u definisanju i oblikovanju informacionog prostora raste, izgledi za slobodno društvo, čak i slobodnu volju mogu biti dovedeni u pitanje“, napisali su bivši izvršni direktor Gugla Erik Šmit, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Henri Kisindžer i dekan MIT-a Danijel Hatenloher.

Ceo tekst pročitajte na Tajmu.