Predstavljen izveštaj „Sloboda kretanja u tranziciji“

Istraživanje je obuhvatilo deset opština sa većinski srpskim stanovništvom, a ključne nalaze predstavio je Miloš Timotijević projektni menadžer NVO Akriv.

Istraživanje je pokazalo da 39.8% građana nije upoznato sa odredbama sporazuma o sloobodi kretanja, dok je 38.8% delimično upoznato.

Sa druge strane 15.4% nema nikakve informacije o ovom sporazumu.

Enormna razlika uočljiva je po pitanju posedovanja automobila sa „RKS“ registarskim tablicama, na jugu 58.6%, dok je na severu 0.6%.

Šest odsto ispitanih u istraživanju navelo je da je u jednom trenutku imalo problema prilikom prelaska administrativnih prelaza, dok 12% nije bilo sigurno, ili se ne seća.

Glavni i odgovorni urednik RTV Kim, Goran Avramović, kaže da nas je bliska istorija naučila da rokovi ništa ne znače.

One je, kako navodi, siguran da do preregistracije vozila neće doći u skorije vreme.

„Imamo situaciju da je sad ostavljen rok od dva meseca. Taj rok je nedovoljan u svakom smislu, sve i da trenutna cifra nije dva (meseca), kako je to saopštio Predsednik Srbije pre nekoliko dana, a da li je dva, dvadeset dva ili dvesta dvadeset dva, u ovoj situaciji ne menja ništa. Dakle, ono što bi promenilo situaciju je da, recimo, 60% automobila u tom nekom doglednom periodu bude preregistrovano, onda je jasno gde idemo, i šta to znači i do čega će to dovesti. Međutim, ja sam potpuno siguran da do toga neće doći, iz razno raznih razloga. Bliska istorija nas uči, da će taj rok biti produžavan, nažalost verovatno u nedogled“, rekao je Avramović.

Stefan Veljković potpredsednik građanske inicijative Srpski opstanak kaže da „papir trpi sve“ i da to nije garant implementacije sporazuma na terenu.

„Uvek postoji prostor za neki kompromis, ili neki sporazum, međutim, papir trpi sve. To što će da bude potpisan ovaj ili onaj sporazum nije nikakav garant toga da će to da bude sprovedeno na terenu i da će narod, dakle Srbi, Albanci i ostale zajednice, da to prihvate na odgovarajući način. Imamo brojne sporazume koji su već potpisani, međutim, ni jedan nije sproveden do kraja. Kad pričamo o kompromisu, ili o sporazumu, to ništa samo po sebi ne znači ako mi ne možemo da se sporazumemo sa svojim komšijama Albancima, Bošnjacima itd“, kaže Veljković.

Veljković dodaje da je u srži problema netransparentnost, zatim ultranacionalizam koji dolazi iz Prištine i autokratija u Beogradu.

„Danas na Kosovu imamo jednu etničku histeriju, prevashodno govorim o vladi u Prištini, a sa druge strane, imamo u Beogradu autokratsku vlast. Dakle, ako imate sa jedne strane ultranacionaliste, a sa druge strane autokratu, nema tu mnogo prostora za istinski dogovor i razgovor između zajednica. U korenu, u srži svih naših problema aktuelnih, bivših i budućih jeste ta netransparentnost, jer niko narod ne pita šta hoće i da li je to izvodljivo na terenu. Niko od predstavnika Srpske liste se nije potrudio da otvori u bilo kojoj meri javni prostor za dijalog, da pitaju građane šta žele, jer oni komuniciraju jedino na način ucena, pretnji otvorenih ili skrivenih, u toj meri da ljudi danas znaju da nesmeju ništa da kažu protiv ovog ili onog sporazuma, protiv ovih ili onih dešavanja“, dodao je Veljković.

Goran Avramović smatra da su pregovori o slobodi kretanja politički dijalog.

„Sve u našim životima poslednjih decenija je politika i ovo je najteža politika. Godine 2012. tadašnji ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović tvrdio je da treba odrediti status severa Kosova. Mi smo danas u potpuno istoj situaciji. Ova čitava priča se vezuje za severa Kosova. Mi južno od Ibra smo nemi posmatrači“, zaključuje Avramović.

Izveštaj istraživanja “Sloboda kretanja u tranziciji”, koje je sprovedeno sredinom 2022. godine sadrži preporuke za predstavnike institucija na Kosovu, organizacije civilnog društva i medije.

Ceo izveštaj možete pronaći na linku.

Radio Goraždevac