Abazi: Gde god su bogatstva i podzemne rude Srbija je to kolonizovala, zato i SPC hoće imovinu

Sastoji se od 11 članova, od kojih se srpska zajednica na Kosovu, ali i status Srpske pravoslavne crkve spominju samo u jednom.

U pitanju je sedmi član predloga u kom se navodi da se obe strane obavezuju da će da uspostave posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, kako bi se obezbedio „odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu i sposobnost za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova“.

U istom članu takođe stoji da će strane da formalizuju status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pruže „snažan nivo“ zaštite srpskim mestima verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima.

Iako je to jedini član evropskog predloga, koji se tiče srpske zajednice na Kosovu, ali i statusa SPC, upravo on za kosovsku predsednicu, Vjosu Osmani, „nije lak“ i to je izjavila već sutradan.

„Ovim sporazumom su juče prihvaćeni neki teški predlozi koji se odnose na samoupravljanje srpske manjine na Kosovu i regulisanje pravnog statusa Srpske pravoslavne crkve. Tekst sporazuma ne razjašnjava u potpunosti implikacije ovih i nekih drugih pitanja, koja se nužno moraju razjasniti pre finalizacije Plana implementacije“, kazala je ona za Kohu 28. februara, a na „teške odluke“ požalila se i ambasadorima na Kosovu juče.

Korak dalje u kritikama predloga za poseban status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, otišao je bivši potpredsednik kosovske vlade i bivši pristalica vladajućeg Samoopredeljenja, Haki Abazi, koji smatra da je razlog za eksteritorijalnost imovine pravoslavne crkve zapravo „srpska kolonizacija“ i to još iz vremena Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kako je kazao, u delovima Kosova gde ima prirodnih bogatstava i ruda.

„Na svakom mestu gde ima bogatstava i podzemnih ruda na Kosovu, srpski kralj je postavio srpske kolonizatore. Gračanica, Novo Brdo, Peć, Mitrovica, Štrpce, Klokot, Obilić i druga mesta gde ima zlata, srebra, hroma, boksita, lignita, retkih minerala – to je razlog za eksteritorijalnost imovine pravoslavne crkve“, smatra Abazi.

Dodaje i da je to „forma da se ne dozvoli Kosovu da se razvije i da ga napusti albansko stanovništvo“.

Inače, prisustvo Srbije i Srba na Kosovu, tokom prve polovine 20. veka u istorijskom mejnstrimu na Kosovu podvodi se pod „kolonizaciju“.

Štaviše, o Srbima kao „kolonizatorima“, „okupatorima“ i „srpskoj kolonizaciji“ – redovno se govori i u drugoj polovini 20. veka, kao i u ovom.

Jedan od svežih primera jeste da povratničko naselje Sunčana dolina, kosovski lideri nazivaju „tipičnom srpskom kolonizacijom“.

Istorijski narativ da je prisustvo Srbije na Kosovu „kolonizacija“ široko prihvaćen među albanskom zajednicom, a o tome mladi uče i u školama po kosovskom obrazovnom sistemu.

KoSSev