16:04 | 31.12.2022 Izvor: Radio Kontakt Plus

Barikade i (ne)poverenje: Istorija koja se ponavlja



Duže od deceniju, na severu Kosova predstavljaju simbol srpskog otpora. Gotovo svaka veća kriza u odnosima srpske i albanske strane, rezultira postavljanjem barikada.

barikade-i-nepoverenje

Foto: Dejan Simićević

Beograd i Priština od 2011. godine vode dijalog o normalizaciji odnosa, kojim posreduje Evropska unija. Zvanični Beograd, u ime Srba sa Kosova i Metohije, preuzima ulogu glavnog pregovarača u tom procesu. Iako je ušla u briselske pregovore, Srbija formalno ne želi da se odrekne svog dela teritorije. Priština, sa druge strane, insistira na sporazumima koji treba da dovedu do međusobnog priznanja. Pored značajnih poteškoća u pregovorima i njihovoj netransparentnosti, veći problemi nastaju u samoj implementaciji dogovorenog. Gotovo svaki sporazum između zvaničnog Beograda i Prištine, na terenu je za rezultat imao revolt jedne ili druge strane.

Tako za srpsku stranu, barikade postaju jedan od načina na koji iskazuje svoje nezadovoljstvo.

2011 – neprihvatanje kosovskih carinskih pečata

Prvi pregovori Beograda i Prištine 2011. godine, dovode do najduže krize na Kosovu u okviru briselskog dijaloga.

Do toga dolazi usled neuspelih pregovora o carinskim pečatima, jer Beograd odbija da prihvati kosovska obeležja, a Priština na tome insistira. Kosovska vlada se ipak odlučuje na reciprocitet. Odgovara uvođenjem embarga na robu iz centralne Srbije.

Nedugo potom, zbog nepoštovanja ove odluke, kosovska vlada 25. jula, šalje pripadnike Specijalne jedinice Rosu na prelaze Jarinje i Brnjak. Nastojanje kosovskih vlasti je bilo da pripadnici Rosu policije preuzmu kontrolu nad ova dva prelaza, a kako bi se sprovodila upravo odluka o zabrani ulaska robe iz centralne Srbije.

Nezadovoljni ovom odlukom, Srbi postavljaju barikade na severu Kosova, uključujući i oba prelaza.

Tada je, u Zubinom Potoku, u oružanom sukobu, smrtno stradao pripadnik Specijalne jedinice Kosovske policije, Enver Zumberi, nakon čega se ove jedinice povlače iz četiri opštine na severu Kosova.

Nakon vesti da KFOR, iako je to demantovao, preko alternativnih puteva prebacuje kosovske carinike i policajce na Jarinje i Brnjak, 27. jula je zapaljen punkt Jarinje. KFOR potom zatvara sve alternativne pravce.

U međuvremenu, na ukupno 19 lokacija na severu Kosova postavljene su barikade, uključujući i oba prelaza.

Situacija se mesecima potom nije smirivala, a preslikala se i na sredine južno od Ibra, gde se beleži veći broj međuetničkih incidenata. Tokom oktobra, ubijena su i trojica Srba, Aleksandar Putnik iz Velike Hoče, Savo Mojsić iz Kosovske Mitrovice i Miodrag Komatina iz Dobruše kod Peći.

Tek u prvoj polovini decembra usledio je početak sprovođenja dogovora Beograda i Prištine o slobodi kretanja iako njime nije bila zadovoljna ni srpska, ni albanska strana.

Međutim, barikade tada nisu uklonjene. 

Tokom 2012. i početkom 2013. godine KFOR je postepeno uklanjao barikade, a Srbi su u nekoliko navrata ponovo postavljali nove. Neretko je dolazilo do incidenata, u kojima je bilo povređenih.

Kriza je formalno okončana Briselskim sporazumom potpisanim tek aprila 2013. godine.

Ipak, u Kosovskoj Mitrovici ostale su još dve barikade, postavljene 2011. godine.

Za razliku od onih koje je u međuvremenu uklanjao KFOR, dve preostale uklanja srpska strana. 

Tako su 2014. godine, umesto šljunka i betonskih ploča, na glavnom gradskom mostu osvanule žardinjere sa tujama, a ibarski most je proglašen Parkom mira. Ta barikada je slovila za simbol srpskog otpora kosovskim institucijama na severu Kosova. Park mira uklonjen je sredinom avgusta 2016. godine, kada počinje revitalizacija glavnog mosta. 

Najzad, poslednja barikada, koja se nalazila u neposrednoj blizini raskrsnice kod Tehničke škole, na putu ka Bošnjačkoj mahali, uklonjena je krajem oktobra 2016. godine.

Ovim se praktično završava petogodišnja kriza na severu Kosova.

2018 – hapšenje Marka Đurića

Novi povod za postavljanje barikada usledio je krajem marta 2018. godine, nakon poslednje runde briselskog dijaloga o normalizaciji.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavljuje da će grupa srpskih funkcionera, uključujući i tadašnjeg glavnog pregovarača i direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića, doći u Kosovsku Mitrovicu bez dozvole prištinskih vlasti.

Kao odgovor na najavu srpskog predsednika, duž administrativne linije sa Srbijom i u Kosovskoj Mitrovici, raspoređuju se jedinice Kosovske policije.

Marko Đurić i tadašnji šef kabineta predsednika Srbije, Nikola Selaković, 26. marta, ipak dolaze u severni deo Mitrovice, kako bi učestvovali na skupu u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu.

Tim povodom, pripadnici Specijalne jedinice Kosovske policije uz šok-bombe i suzavac upadaju u zgradu Mitrovačkog dvora i hapse Marka Đurića, a povređeno je i nekoliko građana koji pružaju otpor akciji Kosovske policije.

Nakon saslušanja u Prištini, Đurić je deportovan u Srbiju.

Kao odgovor na ovu akciju Kosovske policije, Srbi postavljaju barikadu na magistralnom putu Priština - Raška, u mestu Rudare u opštini Zvečan, koja je uklonjena sutradan.

2019 – hapšenje policajaca u vezi sa korupcijom

Posle nešto više od godinu dana, Srbi su 28. maja 2019. godine, ponovo pribegli barikadama, protiveći se akciji Kosovske policije usmerenoj na hapšenje njenih pripadnika zbog sumnje na korupciju. 

Nakon početka policijske akcije, u severnom delu Mitrovice i drugim gradovima na severu Kosova, u ranim jutarnjim satima, oglasile su se sirene za vazdušnu opasnost. 

Na pojedinim putevima na severu postavljene su barikade, koje je policija probijala. 

Situacija je bila najteža u Zubinom Potoku. Korišćena je bojeva municija, suzavac, šok-bombe. U ovom incidentu povređeno je nekoliko policajaca i civila, dok je automobil TV Prve potpuno oštećen u pucnjavi Kosovske policije. 

U Kosovskoj Mitrovici, na raskrsnici u blizini Tehničke škole, na putu ka istočnom mostu, takođe je postavljena barikada, ali je ubrzo uklonjena da bi se KFOR-u omogućio nesmetani prolaz ka severu, a od koga su Srbi prethodno zatražili zaštitu.

2021 – uspostavljanje reciprociteta za registarske tablice sa Srbijom

Odluka kosovske vlade o ukidanju srpskih tablica sa oznakama kosovskih gradova i uvođenju probnih tablica za vozila iz Srbije, bio je još jedan povod da Srbi svoje neslaganje iskažu blokiranjem za saobraćaj prelaze Jarinje i Brnjak. 

Blokade traju od 20. septembra, a prelaze mogu da koriste samo pešaci.

Saobraćaj na ovim prelazima uspostavljen je dve nedelje kasnije, odnosno 4. oktobra. 

Tada počinje da se primenjuje režim nalepnica, odnosno prelepljivanja simbola belim stikerima. To predviđa druga tačka Sporazuma o registarskim tablicama koji je u Briselu potpisan 30. septembra, uz posredovanje EU.

Jul 2022 – reciprocitet sa Srbijom za lične karte i preregistracija

Zvanična Priština i tokom 2022. godine insistira na reciprocitetu, što dovodi do novih tenzija.

Najava izdavanja takozvanih ulazno-izlaznih dokumenata za sve građane Srbije koji ulaze na Kosovo i primene odluke o preregistraciji automobila s akronimima gradova Kosova koje izdaje Srbija na “RKS”, inicirala je nove barikade na severu Kosova.

Blokade su uspotavljene 31. jula 2022. godine, dan pre stupanja na snagu ove odluke. 

Povučene su odmah nakon intervencije američkog ambasadora u Prištini, Džefrija Hovenijera. 

Tada se kosovska vlada obavezala da će odložiti primenu ovih odluka do 1. septembra. 

Krajem avgusta, Beograd i Priština uz podršku EU, postižu dogovor o ličnim dokumentima, po kome je Beograd pristao da ukine dokumenta za ulazak/izlaz za one koji imaju kosovska dokumenta, dok je Priština pristala da ih ne uvodi za nosioce srpskih ličnih karata.

Dogovor o registarskim tablicama, tada, međutim, nije postignut.

Decembar 2022 – hapšenje bivšeg službenika Kosovske policije

Uprkos svim tenzijama i revoltu koje kod Srba svojim odlukama izaziva, zvanična Priština ne odustaje od njihovog sprovođenja. 

Odluku o preregistraciji vozila, kosovske vlasti ipak su počele da primenjuju od 1. septembra do 31. oktobra. Za to vreme na severu Kosova raste broj zapaljenih automobila sa RKS tablicama.

I dok SAD i EU u međuvremenu traže odlaganje roka za preregistraciju vozila na deset meseci, kosovska vlada odlučuje da od 1. novembra fazno sprovodi plan. 

Već u prvoj fazi, Srbi iskazuju revolt.

Pripadnici Kosovske policije iz redova srpske zajednice, zaduženi za region sever, odbijaju da dele opomene vozačima. Usledila je suspenzija komandira Regionalne direkcije Sever, Nenada Ðurića, zbog “neostvarivanja zakonskih ovlašćenja i sprovođenja službenih odluka”.

Srbi na severu Kosova, 5. novembra donose odluku o napuštanju svih kosovskih institucija.

Sutradan je u Kosovskoj Mitrovici održan i protest Srba zbog odluke Prištine o preregistraciji vozila i smene Nenada Đurića. 

Budući da su i gradonačelnici četiri severne opštine dali ostavke, kosovska predsednica, Vjosa Osmani, 14. novembra raspisuje vanredne lokalne izbore za 16. decembar.

Međunarodna zajednica u međuvremenu insistira na rešavanju problema u vezi sa registarskim tablicama, te je dogovor postignut 23. novembra u Briselu, uz posredstvo EU. Srbija prestaje da izdaje nove registarske tablice sa nazivima gradova na Kosovu, a Priština obustavlja dalje radnje u vezi sa preregistracijom vozila.

Ipak, Srbi se nisu vratili u kosovske institucije na severu.

Bezbednosnu situaciju na severu Kosova dodatno narušavaju incidenti u opštinama Zubin Potok i Severna Mitrovica, 6. decembra, kada novi članovi Opštinske izborne komisije, uz asistenciju policije, pokušavaju da uđu u svoje prostorije. Srbi su ih sprečili u tome, a incidenti su propraćeni šok-bombama.

Dodatne tenzije su nastale raspoređivanjem pripadnika Kosovske policije u multietničkim naseljima u severnom delu Mitrovice 8. decembra.

Dva dana nakon toga, na Međunarodni dan ljudskih prava, nove barikade na severu Kosova.

Razlog, hapšenje bivšeg službenika Kosovske policije Dejana Pantića, iz severnog dela Mitrovice, koga kosovske vlasti terete za učestvovanje u napadu na prostorije Opštinske izborne komisije.

Iste večeri, 10. decembra, Kosovska policija zatvara prelaze Jarinje i Brnjak, a kosovska predsednica, Vjosa Osmani, donosi odluku o odlaganju izbora za april naredne godine.

Broj barikada u međuvremenu raste, a sa njima i zahtevi Srba za njihovo uklanjanje. 

Pored uslova da se Dejan Pantić oslobodi, traže i oslobađanje Miljana Adžića i Slađana Trajkovića, zatim povlačenje specijalnih jedinica Kosovske policije sa severa Kosova, te uklanjanje tajnih spiskova za hapšenje Srba. 

Na jednoj od centralnih barikada, kod Krsta u Rudaru, održan je “najveći protest ikada” sa kog su ponovljeni zahtevi za njihovo uklanjanje.

U međuvremenu nove barikade blokiraju puteve na severu Kosova, prve i u Kosovskoj Mitrovici. 

A zbog blokade putnog pravca Kuršumlija - Podujevo, 27. decembra, kosovska policija zatvara i prelaz Merdare.

Sve vreme trajanja barikada, međunarodna zajednica i zvanična Priština insistiraju na njihovom ukljanjanju. 

Posle tri nedelje blokiranja puteva, a nakon razgovora predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, sa političkim predstavnicima Srba sa severa Kosova, odlučeno je da se barikade povuku. Njih uklanjaju ponovo Srbi.

Politički predstavnici Srba sa Kosova, još jednom ukazuju poverenje srpskom predsedniku, poštujući njegovu odluku, iako nisu ispunjeni svi zahtevi koji su postavljeni. 

Da rezerva prema predsednikovoj sugestiji o uklanjanju barikada postoji, govori jedan od zaključaka, koji ne isključuje ponovne barikade na severu Kosova.

“Mi nikakvu veru u Kurtija nemamo i ne možemo imati. Ukoliko se i nadalje nastave hapšenja, nastavi kontinuirani teror nad srpskim narodom, mi ćemo zatvoriti sever Kosova za prištinske diskriminatorske institucije zauvek. Tada ćemo da postavimo barikade koje nikada neće biti sklonjene i koje će za Prištinu biti granica koju nikada neće preći”, poručili su na sastanku u Raški.




Tagovi: DijalogSever KosovaBarikade

Povezane vesti


Najčitanije



Najnovije