Bisljimi potvrdio spremnost Kosova da potpiše evropski predlog, implementacija ‘važnija’

„Potpisivanje (evropskog predloga), bi povećalo relevantnost dokumenta kao političku obavezu. Nije bilo spremnosti druge strane da se to potpiše“, rekao je Bisljimi koji je u utorak 28. februara govorio na spoljnopolitčkom komitetu Evropskog parlamenta.

Osvrćući se na susret lidera koji je dan ranije održan u Briselu, Bisljimi je potvrdio da su se strane dogovorile da se više neće fokusirati na evropski predlog već na drugi, prema njemu, „mnogo važniji deo dokumenta koji se odnosi na implementaciju.“

„Treba otkloniti nejasnoće i precizirati sve obaveze za sve tri strane (Kosovo, Srbiju i garancije evropskih posrednika). Trebamo odlučiti o redosledu aktivnosti, navesti rokove i vremenske okvire za svaki korak i koji bi bio mehanizam praćenja kao i potencijalne posledice za nepoštovanje jedne ili obe strane“, naveo je Bisljimi.

Bisljimi, koji je ujedno i glavni kosovski pregovarač u dijalogu sa Srbijom rekao je da evropski predlog ne obuhvata „ključnu tačku“ koja se odnosi na stav pet evropskih zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Radi se o Rumuniji, Španiji, Kipru, Slovačkoj i Grčkoj.

“Čvrsto verujemo da ako je Evropa uspela da postigne jedinstven pristup za Ukrajinu, biće još lakše postiće jedinstven pristup u normizaciji jer se time zaustavlja uticaj Rusije u regionu. Način da se zaustavi ruski uticaj jeste kroz normalizaciju odnosa“, ocenio je potpredsednik kosovske vlade.

Lideri Srbije i Kosova složili su se 27. februara da nastave razgovore o implementaciji evropskog predloga o dijalogu.

Radi se o predlogu koji bi vodio ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji. Evropska služba za spoljne poslove je nakon sastanka objavila predlog kojeg su uključene strane dobile prošle godine.

Plan tačaka predviđa jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritoritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola te otvaranje diplomatskih misija Srbije i Kosova u sedištima vlada tih zemalja.

Ne spominje se u planu mogućnost članstva Kosova u Ujedinjenim nacijma, ali se eksplicitno kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Pitanje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, iako ne pod tim nazivom spominje se u smislu „posebnog aranžamana za srpsku zajednicu na Kosovu“.

Kosovski uslovi za formiranje Zajednice

Na pitanje evropskih zastupnika o spremnosti kosovske strane da sprovede obavezu koja se odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, Bisljimi je naveo da se mora razgovarati o vremenskom okviru za ispunjavanje ovih kriterijuma uzimajući u obzir da Zajednica mora biti u skladu sa kosovskim zakonima kao i pozicijom EU.

Spomenuo je i da je bivša šefica evropske diplomatije Federika Mogerini poslala pismo tadašnjim kosovskim liderima gde je potvrdila da Zajednica ne može imati izvršna ovlašćenja i ne može predstavljati „treći nivo“ vlasti.

Pitanje formiranja Zajednice, što predstavlja obavezu Prištine koja datira od 2013. godine, je glavni kamen spoticanja u procesu dijaloga. Srbija insistira na ovom delu dogovora, dok Kosovo i dalje okleva na primeni. Predstavnici međunarodne zajednice takođe su vršili pritisak na prištinsku stranu tražeći da sprovede ovu obavezu.

Radio slobodna Evropa

Čitajte i ovo:

Eskobar: Ishod dijaloga Kosova i Srbije još daleko

Objavljen tekst evropskog predloga: „Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije“

Kurti: Bio sam spreman da potpišem, ali je druga strana to odbila

Borel: Vučić i Kurti prihvatili predlog

Vučić: Dogovoreno da nastavimo razgovore