Radio Kontakt Plus - Radio kojem se veruje
Bisljimi: Vučić u Briselu kaže da shvata da treba da prizna Kosovo, a u Srbiji da nikada to neće uraditi
“Gospodin Vučić na privatnim sastancima kaže pred službenicima u Briselu da on shvata da treba da prizna Kosovo, ali treba da se pripremi teren u Srbiji, treba vremena, a posle u javnosti kaže da nikada neće priznati. Međusobno priznanje bi doprinelo mnogo boljem korišćenju resursa koje imaju i Kosovo i Srbija, koje možemo pružiti i Evropi. Ali, ono na šta smo mi pazili da dokažemo u Briselu jeste da napredak Kosova ne zavisi od samog priznanja. Priznanje za nas jeste bitno, doprinosi miru, ali Kosovo može da se razvija i bez priznanja. U stvari, mi smo dokumentovali tokom poslednjih 18 meseci da u ovom slučaju priznanje i normalizacija više doprinosi Srbiji nego Kosovu”, rekao je Bisljimi.
Kosovo se već demokratizovalo, naglasio je Bisljimi, podećajući na izbore gde je opozicija matematički menjala stanje u Skupštini.
“Imamo najveći ekonomski rast ikada u regionu, imamo velikog napretka u vladavini prava, što ne može da se kaže i za Srbiju”, istakao je šef kosovskog pregovaračkog tima i dodao da, ukoliko recipročno priznanje vidimo kao taoca, onda je Srbija više od Kosova talac ovog međusobnog priznanja.
RTK2: Šta se dešava u procesu dijaloga sa Srbijom? Poslednjih nedelja aktuelan je takozvani francusko-nemački predlog koji suštinski poziva dve strane da brzo i bez odlaganja pronađu rešenje i potpišu sveobuhvatni sporazum.
Bisljimi: U toku su tri procesa. Prvi je ono što je započeto na sastanku gospodina Kurtija i gospodina Vučića, gde se govori o jednom sveobuhvatnom sporazumu, o finalnom sporazumu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, zakonski obavezujućem sporazumu. Drugo, rad na normalizaciji energetske situacije u četiri opštine na severu Kosova, ali i zameni ilegalnih tablica legalnim. I treće, što je paralelno, jeste francusko- nemačka inicijativa koja je doneta u Prištini i Beogradu, na odvojenim sastancima sa gospodiniom Kurtijem i gospodinom Vučićem, kojim se pokušava naći prelazno rešenje pre konačnog rešenja sa uzajamnim priznanjem u centru.
RTK2: Da li je poznato šta je predviđeno tim predlogom i kakav je stav Vlade Kosova u vezi toga?
Bisljimi: Broj osoba koje imaju pristup ovim informacijama o sadržaju francusko-nemačkog predloga je jako ograničen. Mislim da se to podudara sa idejom konstruktivnost dijaloga koji ne sme biti ugrožen obelodanjivanjem detalja, što u ovoj fazi može samo da šteti. Ali ono što je transparentno jeste da postoji jedan predlog, jeste nešto čime se strane bave i o čemu ćemo u dogledno vreme obavestiti pismeno ili na nekom narednom sastanku. Vi ste primetili da su i nakon predloga bile dve posete Lajčaka Prištini i Beogradu, gde se diskutovalo malo više o toku razvoja ovog predloga. Bila je poseta i gospodina Eskobara koji je danas u Beogradu. Dakle, postoje stalni kontakti, sa idejom da se vidi kako možemo dalje sa predlogom koji je donet pre par nedelja od dva glavna politička savetnika, gospodina Šolca i gospodina Makrona.
RTK2: Da li mislite da je došlo vreme da se dijalog sa Srbijom okonča?
Bisljimi: Kada je započet dijalog 2011. bila je ideja strana, ali i posrednika da će biti jedan bolan i dug proces, otprilike dve godine. Bilo je na početku ubeđenje, pošto ima mnogo tema za razmatranje između Kosova i Srbije, međudržavnih tema, da je potrebno oko dve godijne za postizanje konačnog rešenja. Ali mi ulazimo u dvanaestu godinu, bez nekog suštinskog napretka, i mislim da svako odlaganje osim što šteti bezbednosti i miru u regionu, a samim tim i EU, najviše štete nanosi nama – Kosovu i Srbiji, stoga što pre zaključimo ovaj process, utoliko će veća korist biti za građane Kosova i Srbije.
RTK2: Verujete li da će Srbija priznati nezavisnost Kosova i može li se bez tog priznanja postići sporazum?
Bisljimi: Da kažem ovako, recipročno priznanje Kosova i Srbije jeste jedan veoma bitan element za normalizaciju odnosa između dve zemlje, možda i glavni, bez njega je teško normalizpovati odnose. Gospodin Vučić na privatnim sastancima kaže pred službenicima u Briselu da on shvata da treba da prizna Kosovo, ali treba da se pripremi teren u Srbiji, treba vremena, a posle u javnosti kaže da nikada neće priznati. Međusobno priznanje bi doprinelo mnogo boljem korišćenju resursa koje ima i Kosovo i Srbija, koje možemo pružiti i Evropi. Ali, ono na šta smo mi pazili da dokažemo u Briselu jeste da napredak Kosova ne zavisi od samog priznanja. Priznanje za nas jeste bitno, doprinosi miru, ali Kosovo može da se razvija i bez priznanja. U stvari, mi smo dokumentovali tokom poslednjih 18 meseci da u ovom slučaju priznanje i normalizacija više doprinosi Srbiji nego Kosovu. Kosovo se već demokratizovalo, imali smo dva-tri izbora gde je opozicija matematički menjala stanje u skupštini. Imamo najveći ekonomski rast ikada u regionu, imamo velikog napretka u vladavini prava, što ne može da se kaže i za Srbiju. Dakle, ukoliko recipročno priznanje vidimo kao taoca, onda je Srbija više od Kosova talac ovog međusobnog priznanja.
RTK2: Šta se dešava sa sporazumom o Zajednici srpskih opština? Zvaničnici Kosova se često pozivaju na odluku Ustavnog suda u vezi toga. Da li je urađeno nešto po pitanju implementacije ovog sporazuma?
Bisljimi: Međunarodna zajednica poziva da se dogovori sprovode, ne da se ovaj dogovor implementira iz razloga što međunarodna zajednica nije nikada pokušala da postignute dogovore u Briselu rangira na osnovu prioriteta. Dakle, nema dogovora sa prioritetom a, sa prioritetom B, nego sva 33 dogovora postignuta u Briselu, iz ugla zemalja članica, imaju istu mogućnost. Srbija je uspela da udvostruči broj dogovora sa Kosovom koje ne sprovodi. Mislim da ona ima malo argumenata kako bi se obratila međunarodnoj zajednici i kako bi tražila nešto od Kosova. Lista prekršaja ili nepoštovanja dogovora sa Kosovom jeste duplo duža od strane Srbije. Ima i službenika u Briselu koji kažu – za nas ima drugih dogovora koji su važni, npr. ima nemačkih službenika koji kažu za EU ili Nemačku da je važniji dogovor o integrisanom upravljanju granicama iz razloga što je obuhvatilo i finansiranje od strane EU. Za nas na Kosovu je najvažniji dogovor onaj o katastru, iz razloga što se katastar tiče svake osobe na Kosovu, 1,8 miliona građana. Ali Srbija još uvek drži ukradenim katastarska dokumenta u Beogradu. Dakle, dogovori nemaju neki prioritet, šta više mi smo u Briselu dokumentovali da očekivanja koja Srbija ima od Asocijacije nisu u skladu sa idejom koja je bila u momentu kada je uspostavljen dogovor o Asocijaciji, ali i u suprotnosti sa odlukom Ustavnog suda. Iz razloga jer je postojala neka vrsta međunarodnog konsenzusa da je Asocijacija NVO bez izvršnih ovlašćenja. Dok Srbija predstavlja Asocijaciju kao glavni proizvod Brisela, u stvari nesvesno umanjuje značaj dijaloga. Jedan dvanaestogodišnji proces jeste proizvod toliko dogovora, od kojih je najvažniji dogovor o jednoj NVO ili govori Međunarodnoj zajednici da su njeni ciljevi sa ovom NVO potpuno drugačiji, sa početnom idejom o kojoj je diskutovano u Briselu sa osnivanjem ove Asocijacije. Šta više, sa onim što gospodin Vučić manipuliše svojim građanima u Srbiji, ali i u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu, jeste da je za njih da se Asocijacija opština formira sada iz razloga što je gospodin Vučić saglasan u Briselu sa prethodnim pregovaračem, gospodinom Hisenijem, da diskusija o Asocijaciji bude u finalnom rešenju i da se implementira nakon dogovora o konačnom rešenju. Dakle, cela galama jeste neprirodna i napravljena je sa ciljem da se zaustave naredni koraci u dijalogu, a nije stvarna briga za osnivanje Asocijacije. Takođe se videlo tokom diskusija da je Asocijacija bila briga Beograda jer je doživljava kao mehanizam preko kog mogu da postignu dve stvari. Postižu da Srbiju održe živom na Kosovu i postižu da održe Kosovo nefunkcionalnim. Ali ovo nisu interesi koje deli i međunarodna zajednica. Prema prethodnim dogovorima, ukoliko se sećate, stvorena je jedna četvoročlana grupa eksperata koji su bili Srbi, koji su imali zadatak da predlože nacrt statuta Asocijacije koji bi potom predstavili Ministarstvu za administraciju i lokalnu samoupravu Kosova i zatim, ako dobije zeleno svetlo, o tome bi se razgovaralo u Briselu. Imali su jedan vremenski rok za izradu ovog dokumenta, ali ono što je usledilo jeste da umesto izrade jednog dokumenta imamo korumpiranu grupu rukovodilaca, sa pozicijom u Skupštini Srbije. Srbija je uništila izradu ovog nacrta.
RTK2: Već šest godina se ne primenjuje presuda Ustavnog suda o vraćanju 24 h imovine manastiru Visoki Dečani. Zbog čega se ne sprovodi ova odluka?
Bisljimi: Sada u principu jedna vlada koja promoviše vladavinu prava jeste zainteresovana da imamo potpunu implementaciju vladavine prava, ali implementaciju prema osnovnim principima pravila i prava. Postoji mnogo indikacija da je odluka Ustavnog suda bila veoma problematična, zbog nepoštovanja većine predviđenih procedura, jer je bilo fiktivnih učesnika u ovom procesu. Npr. kao oštećena strana nije bila kosovska Agencija za privatizaciju koja je upravljala imovinom, nego je bila prisutna nepostojeća agencija – Kosovska poverilačka agencija koja je ranije izbrisana iz registra. Zatim, nije poštovana činjenica da isti sud koji se u slučaju manastira Dečani poziva na pravo restitucije imovine, nekoliko meseci ranije doneo je odluku o drugom slučaju, „Slučaj Lođa“ gde specifično navodi ili je eksplicitan da na Kosovu ne mogu da se donose odluke o restituciji dok god Kosovo nema Zakon o restituciji. Znači, ukoliko se sprovede ova odluka, bila bi u suprotnosti sa drugom odlukom Ustavnog suda, što znači da nijedna odluka o restituciji ne može biti doneta sve dok Kosovo nema Zakon o restituciji. Mi i dan-danas nemamo Zakon o restituciji. Ali ono što je pogrešno interpretirano u javnosti jeste da nesprovođenje ima političku osnovu. Dakle, da postoje politički interesi u nesprovođenju i da postoji nezainteresovanost vlade. Ima malo tema sa kojima smo se mi suočili sa tolikim intezitetom, koliko sa 24 hektara, samo sa idejom da ne stvorimo utisak da postoji politička ambicija u ovom pravcu. Mi smo pokušali da se sastanemo sa odgovornima iz manastira Visoki Dečani, da im objasnimo sve detalje, da ih ubedimo da nema političke pozadine. Oni su odbili sastanke, odbili su sastanke i sa premijerom, odbili su sastanke sa mnom. Zatim sam zatražio pomoć preko bivšeg grčkog ambasadora na Kosovu, gospodina Moskopulosa, da ode i da se sastane, da kroz ovo posredovanje dobijemo i stav manastira Dečani, ali je ponovo izostala spremnost da dođe do sastanka gde bismo pokušali da nađemo jedno rešenje, bez kršenja vladavine prava. Dakle, volja kosovske strane je postojala, postoji veliko interesovanje da ubedimo građane da ne postoji politička pozadina, da ne postoji interesovanje da se manastir Dečani ošteti, ali postoji i stoprocentna volja da se ne stvore rizični presedani, zatim pozivanja na restituciju, do usvajanja Zakona o restituciji iz razloga što se posle ne zna dokle će ići restitucija.
RTK2: Ko ili šta sprečava implementaciju sporazuma o energetici?
Bisljimi: Situacija sa energijom u četiri opštine na severu Kosova jeste jako čudna. Ima 22 godine kako građani ne plaćaju električnu energiju i to je stvorilo neku normalnu situaciju, koja je bez presedana u Evropi. Druga abnormalnost je stvorena sa idejom da je neplaćanje električne energije politički problem o kom treba da se diskutuje u Briselu. Vi znate da je Brisel proizveo dva dogovora, jedan 2013. i jedan 2015. godine. Polazeći od načela da se o prethodnim dogovorima ne pregovara ponovo, ušli smo u diskusije sa Briselom za pronalaženje rešenja koje nam omogućava sprovođenje ovog sporazuma, što je uslovilo uputstvo za energiju i uputstvo je pokazalo koji koraci treba da se preduzmu do pune normalizacije energetske situacije i koje su sekvence sledećih koraka. Npr. ne može da bude početak intervjua bez postavljanja kamera i koraci treba da se prate. I prvi korak je bilo davanje licence „Elektroseveru“, prema dogovoru i ovo smo uradili u rekordnom roku od tri dana. Drugi korak je bio jako važan, tiče se davanja data baze od strane „Elektrosevera“ za KEDS i KOST, pošto je ova promena jako važna za određivanje tarifa za distribuciju i prenos. Reč je o postojećim podacima. Znači, bilo je dovoljno samo taster „šalji“ kako bi se poslalo na određene adrese, ali je svakako srpska strana tražila sedam dana za to, ali i nakon 110 dana nisu poslali te podatke. Jako je interesantna pozicija koju je zauzela srpska strana u odnosu na Brisel, gde su prvo rekli da nemaju podatke, a kada je Brisel poslao odgovor da znaju da imaju podatke, rekli su da će podatke poslati kada se realizuje i tačka tri i kada se potpišu još četiri ugovora sa KEDS-om i KOSTT-om. Zatim su rekli da ne mogu da pošalju podatke jer mora da se izmeni nekoliko zakona i pravilnika u Srbiji i zatim su poslali podatke. Dakle, četiri puta u roku od četiri nedelje su lagali zajednicu u Briselu netačnim informacijama, ali i u skladu sa tradicijom, kada su poslali podatke poslali su ih polovično. Dakle, ono što je „Elektrosever“ poslao prekjuče jesu podaci za 14.000 potrošača, dok je realan broj negde oko 25.000. Takođe, nije ispunjena tačka tri koja sadrži pet različitih ugovora koje „Elektrosever“ treba da potpiše sa prenosnim i distributivnim operaterima. Pre tri dana su konačno potpisana tri ugovora sa KOSTT-om i ostalo je da se potpišu dva ugovora sa KEDS-om. Sada ostaju još tri koraka kako bi se normalizovalo, treba da se potpišu još dva ugovora sa KEDS-om, treba da se omogući pun pristup KOSTT-u i KEDS-u trafosatinici Valač i kompletnoj infrastrukturi na severu, na način kako KOSTT tako i KEDS analiziraju i planiraju potrebne troškove za investiranje u održavanju mreže. Ovaj plan investiranja i održavanja zatim se koristi od strane Regulatorne kancelarije za energiju kako bi računali tehničke gubitke u mreži i sve se zajedno uključuje u regulisanje tarifa. Kada se završe ova tri procesa možemo reći da se situacija normalizovala. Prema dogovoru, sada smo u nedelji kada Regulatorna kancelarija za energiju treba da donese odluku o suspenziji ili povlačenju licence, ali postoji spremnost prema interpretaciji Regulatorne kancelarije za energiju da se da još malo mogućnosti za normalizaciju situacije. Za nas je jako bitno, da kada se govori o severu, da se ne govori o građanima koji ne koriste energiju, koji su uključeni u nelegalne aktivnosti, već da se kaže da je situacija u Zvečanu ista kao u Štrpcu, Partešu ili Klokotu, ili bilo kojoj drugoj opštini na Kosovu. Ja sam optimista da ćemo, zahvaljujući pomoći Brisela, ali i zemalja Kvinte, brzo uspeti da izvestimo o uspehu normalizacije sa energijom. Mislim da bi to bio veliki korak i snažan signal da su građani na severu zainteresovani da se ponašaju u zakonskom okviru.
RTK2: Da li će Vlada Kosova produžiti rok za preregistraciju vozila na RKS tablice? MUP je saopštio da je tek nešto više od desetak vozila preregistrovano? Na produžetak preregistracije pozvali su predstavnici EU i SAD.
Bisljimi: Sada je 20. Oktobar. Imamo još jedanaest dana za zamenu tablica. Koliko mi je poznato, dvanaest građana je zamenilo tablice. Prvi put kada je g. Hovenijer tražio od Vlade Kosova da se produži rok implementacije zamene tablica za mesec dana, glavni argument međunarodne zajednice bio je da treba još malo vremena za informisanje jer su građani severa Kosova pod jednom jakom kampanjom dezinformisanja od strane Beograda. Pratio sam informacije koje je Beograd upućivao građanima sa severa, da će automobili biti konfiskovani, da će biti sprečeni da se kreću gradom, da će umirati zbog nemogućnosti da dobiju zdravstvene usluge. Bilo je to svesno zastrašivanje, uz pretnje građanima da ne zamenjuju tablice. Za mene je to bio signal da su se građani osvestili i uvideli ko manipuliše, a ko ih informiše, ko ima za cilj da ih drži u ilegalnosti, a ko ima za cilj da im pomogne da se vrate u legalnost, jer im pored mogućnosti legalizacije tablica pružamo i poreske olakšice, a takođe, desila se još jedna dobra stvar – jedan deo građana je zamenio registarske tablice oznakama Niša i Beograda. Srbija je kao argument upotrebila emocionalnu vezu sa tim tablicama. Sem što nema logike, nije ni tačno. Čovek se emocionalno ne vezuje za tablice. I činjenica da je 70 odsto građana srpske nacionalnosti 2017. godine ove tablice zamenilo legalnim pokazuje da tablice nisu nikakav simbol, to je jedan element, jedna barijera koju treba prevazići da bi mogli slobodno da se kreću. Sada, u ovom momentu, kada ne uočavamo izrazitu zainteresovanost građana, ne nalazimo za shodno produžavanje roka. Recimo, kada biste Vi rekli da meni treba više vremena da prikupim potrebna dokumenta, da nam je potrebno više vremena, bilo bi logično, ili kada bi građani tražili dodatne informacije, jer ima previše dezinformacija, to bi imalo logike, ali mislim da sem informacija o ratu u Ukrajini ne postoji tema o kojoj je međunarodna zajednica više informisana. Ako otputujete u Finsku, neće vas pitati da li će tablice na RKS biti preregistrovane do kraja oktobra. Kako je moguće da građani Finske, Irske, Belgije imaju informacije, a građanima Kosova su potrebne dodatne informacije. Za sada ne vidimo nikakvu potrebu da reagujemo, a poruka koju želimo da uputimo je da su tablice povezane sa vladavinom zakona i nemaju nikakve veze sa stavovima protiv manjine. Sama činjenica da građanima govorimo da preregistruju vozila na RKS tablice, mi poručujemo da ste građani Kosova i deo ovog društva i da želimo da se u potpunosti integrišete u ovaj društveni sistem. Nijedna vlada ne poziva na integraciju građane koje želi da napadne. Znači, argument koji je upotrebila Srbija je kontraproduktivan i netačan. Moguće je da smo sa svojim stavovima bili toliko prisutni na terenu da bismo demantovali i demaskirali dezinformacije koje su širene, ali je za mene bilo veoma indikativno da Ii lica koja su znala istinu, da većina lansiranih informacija predstavlja dezinformacije i nisu se puno naprezali ni da objave te informacije. Na primer, dovoljno je da uporedite izjave gospodina Petkovića na njegovom zvaničnom sajtu i dokumente koje je sam objavio na toj stranici, da biste i videli da vas on dezinformiše. Recimo, tu on kaže, ovo nije logično, a na drugoj stranici ćete videti da je upravo on potpisao taj isti dokument u Briselu. Potrebno je samo da uporedite dokumenta dijaloga i da uočite da Petković dezinformiše svoje građane, za koje on u Briselu kaže da zastupa njihove interese. Sada sledi pitanje koje bi kao građanin postavio gospodinu Petkoviću – bilo bi dobro, ukoliko postoje činjenice, zašto me obmanjujete? Argument je sila, kada raspolažeš argumentima nema potrebe za obmanjivanjem. Sama činjenica da Petković širi dezinformacije, pokazatelj je da on ima problema sa argumentima.
RTK2: Šta će biti 1. novembra? Da li će policija oduzimati vozila koja nisu preregistrovana?
Bisljimi: Šta će se desiti 1. novembra, ja ne znam. Mislim da mi je ambasador Slovačke rekao da ima rođendan 1. novembra, a ono što sam primetio je da je vremenska prognoza dobra, očekuje se temperatura od 17 stepeni, a ostalo ostaje da se vidi na terenu, ali nije da mi imamo neku ideju ili plan za juriš ili bilo šta. Građani koji postupaju po zakonu nemaju razloga da brinu. Nije prvi novembarski istorijski datum, to je jednostavno krajnji rok prelaska sa ilegalnih na legalne tablice, a kako će se odnositi prema nelegalnim tablicama 1. novembra, mišljenja sam da o tome odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, jer su oni zaduženi za primenu saobraćajnih propisa, ali vam mogu garantovati da je konfiskovanje automobila dezinformacija.
RTK2: Dosta se govori o dijalogu institucija sa pripadnicima nevećinskih zajednica, pre svega kosovskim Srbima. Da li razgovarate sa njima, koliko ste upoznati sa njihovim problemima i da li ih rešavate?
Bisljimi: Postoje dva mehanizma za uspostavljanje i unapređenje odnosa sa građanima, putem institucija koje su u obavezi da promovišu i zastupaju interese građana srpske nacionalnosti, to je, na primer, parlamentarna grupa i ministar koji u Vladi Kosova zastupa Srpsku listu. Nažalost, ne možemo da kažemo da smo ovde imali dobru komunikaciju, jer nije postojala spremnost. Za 18 meseci ministar Rakić nijednom nije podigao ruku da kaže da je to u interesu srpske zajednice ili da predloži neki zakon ili projekat koji je važan za srpsku zajednicu. Znači, reč je o nultoj zainteresovanosti gospodina Rakića da podrži bilo koje pitanje koje je važno za srpsku zajednicu. Ista je situacija i u Parlamentu Republike Kosova. Ne postoje predlozi poslanika Srpske liste, da amandmanima koji se odnose na budžet podrže projekte koji su od interesa za građane srpske nacionalnosti. Oni su veoma zainteresovani da prime svoje plate, ali ne i da podrže interese građana srpske nacionalnosti. Činjenica je da veruju da će to bolje učiniti Beograd, a tek onda Vlada i civilno društvo, lokalne samouprave itd. Mogu vam reći, još od trenutka kada smo preuzeli obaveze, postoje redovni kontakti sa medijima, civilnim društvom, pojedincima. Recimo, premijer je imao susrete sa organizacijama civilnog društva, koliko mi je poznato poslednji susret je bio u Ambasadi SAD-a. Bilo je susreta sa predstavnicima nevećinskih zajednica u opštinama, kao i sa predstavnicima nevećinskih zajednica u policiji. I zamenica premijera Redžepi imala je brojne sastanke u opštinama, uglavnom sa predstavnicima civilnog društva i predstavnicima opština nastanjenih većinski srpskim stanovništvom. Izvestila je da su sastanci bili izuzetno sadržajni, a i Ministarstvo unutrašnjih poslova je održavalo sastanke o merama reciprociteta, a formirane su i zajedničke radne grupe za preregistraciju vozila. Tu je i savetnik pri Kancelariji premijera za pitanja manjina, Elizabet Goving, koja je održala više od 30 sastanaka sa predstavnicima civilnog društva pri opštinama sa većinski srpskim stanovništvom. Bila je u šest, od deset opština, gde se susrela i sa pojedincima. Kao zamenik premijera i predstavnik Kosova u dijalogu sa Srbijom imao sam četiri ili pet redovnih sastanaka tokom poslednja dva meseca sa organizacijama civilnog društva iz srpske zajedice. Kako ne bi oštetili prisutne, susreti su organizovani i održavani u ambasadi Švedske. Znači, imali smo brojne susrete sa građanima Republike Kosovo. Zbog problema sa kojima se suočavaju, formirane su radne grupe kako bi izneli predloge i pronašli rešenje. Na primer, veliki deo dokumenata koje objavljuju Vladine agencije ostaju bez prevoda i objavljivanja u važnim institucijama. Recimo, ako Poreska uprava Kosova donese jednu odluku, ona ostaje neprevedena i ne objavljuje se blagovremeno na srpskom jeziku na veb-stranici, ili ukoliko su pogranična administracija ili Ministarstvo poljoprivrede objavili poziv za subvencije i grantove, on nije preveden na vreme. Savetnik ministra za zajednice i povratak pokrenuo je projekat kako bi se uposlilo 10 prevodilaca koje bi finansirala Vlada, što bi doprinelo rešavanju ovog problema. Bilo je i građana nezadovoljnih informisanjem o finansijskim sredstvima koje dodeljuje Vlada Kosova, poput studentskih stipendija, grantova i subvencija. Došli smo na ideju da mesečno ili na svaka dva meseca objavljujemo redovni dokument koji će pružati informacije o aktualnim mogućnostima i ostalim problemima koji se odnose na međuopštinsku saradnju, kao i kvote zapošljavanja u nekoliko državnih institucija. Ima nezaposlenih građana, posebno na severu, a ima i onih koji primaju po dve plate, od kosovskog sistema, kao i iz Srbije. Znači, imamo puno problema koje pokušavamo da rešimo. Na narednom sastanku najpre ćemo razmatrati ono što smo postigli do sada, a nakon toga idemo dalje, ali vam mogu garantovati da se radi sa najvećom ozbiljnošću. Dobili smo pomoć i od Centra za humanitarni dijalog, koji finansiraju Kancelarije Švajcarske i Švedske ambasade, kao i centar sa sedištem u Berlinu, koji podržava našu politiku integracije srpske zajednice.
RTK2: Izveštaj EK o napretku Kosova je najbolje ocenjeni do sada, ali građani su ogorčeni zbog odlaganja vizne liberalizacije. Kada očekujete da će građani Kosova moći slobodno da putuju u šengen zonu?
Bisljimi: Izveštaj o napretku objavljen je prošle nedelje i može se reći da je najbolji ikada napravljen izveštaj o Kosovu. To je dobro, doprineće i procesu liberalizacije, jer pokazuje novi nivo zrelosti kosovskih institucija. Dan nakon objavljivanja izveštaja prvi put je organizovana i diskusija o viznoj liberalizaciji Kosova, što smatram popriličnim dostignućem, bez obzira na naše ubeđenje da je liberalizacija trebalo da se desi ranije. Međutim, sama činjenica da se po prvi put diskutuje, veliko je dostignuće. Ono što se desilo tokom ovog susreta i što nam se nije svidelo je jedan od predloga, preko političke posvećenosti da Kosovo dobije viznu liberalizaciju i naglašavanje pojedinih zahteva koje bi trebalo ispuniti, a na koje Kosovo ima vrlo malo uticaja. Evropska unija se suočava sa talasom migracije, u nekoliko zemalja broj azilanata koji dolaze iz trećih zemalja preko Zapadnog Balkana je povećan za 170%, najveći deo njih putuje za Mađarsku, Hrvatsku, Austriju, preko Srbije i Beograda jer Srbija zloupotrebljava svoj sistem viza da bi iskoristila bezvizno putovanje sa nekim od država u zamenu za nepriznavanje Kosova, što ima posledice po čitavu Evropsku uniju. I to je razlog što je u igri i ETIAS i ozbiljno se razmatra i povlačenje bezviznog režima i za Srbiju jer je krajnje zloupotrebila, recimo ima više od 12.000 građana, što je broj stanovnika jednog grada u Tunisu, koji su putovali u Evropu preko Srbije jer imaju bezvizni režim sa Srbijom, iz Burundija, kao i Indije, ali mi pokušavamo da ubedimo naše saveznike da to nije slučaj sa Kosovom, da je Kosovo spremno da sprovede zahteve ETIAS-a, u trenutku kada bude punovažno i mi ne možemo da upotrebimo ETIAS da odbranimo spoljašnje granice jer su naše granice okružene državama koje imaju viznu liberalizaciju sa EU. Graničimo se sa Srbijom koja ima viznu liberalizaciju. Crna Gora takođe ima liberalizaciju. Albanija takođe ima viznu liberalizaciju. Makedonija takođe ima viznu liberalizaciju. Mi nemamo spoljne granice sa EU koje bi trebalo čuvati. Naredni sastanak je predviđen za 9. i 10. novembar, gde se očekuje usaglašavanje načina na koji će se ići dalje. Do sutra je rok za podnošenje primedbi članica na Češko predsedavanje EU. Nakon toga će Evropska komisija da iznese predlog. Verujem da će i sadašnji predlog biti sličan prošlom. Ukoliko ovo dobije epilog, koji mi očekujemo 9. i 10. novembra, postoji mogućnost donošenja konačne odluke o viznoj liberalizaciji tokom 2022. godine. To ne znači da građani automatski mogu da putuju bez viza u januaru, jer će nakon konačne odluke uslediti dve procedure: objavljivanje u zvaničnom listu, od kog do sprovođenja treba da protekne 20 dana, to možemo posmatrati sa pozitivne strane i iskoristiti za bolju informisanost građana.
RTK2: Kosovo će ove godine podneti zahtev za prijem u EU. Da li su institucije spremne za ogroman posao koji ih čeka na putu učlanjenja u EU?
Bisljimi: Činjenice da su zemlje u regionu u procesu integracija više od 10 godina. Ako se sećate, predlog za proširenje EU je iznet još 2003. godine, u Solunu, što potvrđuje težinu ovog puta. Put ka učlanjenju u EU nije lak, ali je u našu korist. Od jačanja institucija na Kosovu najviše koristi ima samo Kosovo. Sprovođenje reda i zakona najviše odgovara nama. Ekonomsko osnaživanje i bezbednost prehrambenih proizvoda elementi su od kojih najveću dobit imamo mi sami. Umesto problema mi u zemlje članice EU izvozimo stabilnost. Važno je naglasiti da smo danas, kada smo odlučili da podnesemo zahtev za učlanjenje, u višestruko boljoj poziciji od svih balkanskih država, u trenutku kada su podnosile zahtev za status članice. Recimo, Srbija je podnela zahtev pre nego što je dobila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Albanija dve ili tri nedelje nakon što je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, dok Kosovo već šest godina sprovodi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Dobilo je od fondova IPA 1, 2 i sada IPA 3 i imamo situaciju da je u izveštaju o napretku navedeno: “Vi ste ove godine mnogo bolji od regiona i mnogo bolji u odnosu na protekle godine.” Znači, svi tehnički argumenti o spremnosti Kosova su prevaziđeni, ali u pitanju je politička odluka.
RTK2: Kosovo je podnelo zahtev za prijem u Savet Evrope. Kakva su Vaša očekivanja po ovom pitanju i sa kakvim izazovima ćete se susresti na putu učlanjenja?
Bisljimi: Savetu Evrope uputili smo zahtev 12. maja. Kao prvo, u prednosti smo jer smo već članovi nekoliko mehanizama u Savetu Evrope. Znači, u trenutku podnošenja zahteva mi smo već uveliko deo mehanizama Saveta Evrope, njegov deo. Kao drugo, postoji zakonsko mišljenje Saveta Evrope koji kaže da Kosovo ima pravo članstva u Savetu Evrope. Kao treće, jedna uticajna članica Evropskog saveta imala je negativan stav prema nama, a sada više nije u Savetu Evrope, što otvara novu mogućnost. I četvrto, postoji jedinstvo članica koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu, što je povoljnost koja povlači učlanjenje u Savet Evrope, na koje pravo ima svaka nezavisna evropska zemlja. Takođe, pet država koje nisu priznale Kosovo, nisu bile u stanju to da urade zbog svojih unutrašnjih problema, ili su to dovodile u vezu sa procesom dijaloga. One su podržale evropske integracije Kosova, to su učinile time što su omogućile potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Naš put ka Savetu Evrope je put ka evropskim integracijama. I na kraju, Srbija i Kosovo su potpisali sporazum u Briselu kojim se obavezuju da neće ometati niti podstrekivati druge države da ometaju napredak jedna drugoj u integracijama.
RTK2
*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.