Na pitanje da li je bilo na nju pritisaka povodom dešavanja u Banjskoj, Brnabić je rekla da toga nije bilo, te da je u Tirani danas bilo reči i o nastavku dijaloga u Briselu, postignutim dogovorima, Zajednici srpskih opština itd.
Premijerka je naglasila da je podsetila sagovornike na sve ono što je prethodilo oružanom sukobu u Banjskoj kod Zvečana.
Podvukla je da ne postoje osnovni uslovi za normalan život Srba na Kosovu i Metohiji, te dodala da o tome ne treba govoriti kao o politčkom već o humanitarnom pitanju.
„Da li neko može da računa na to da se na njih ne puca, da neće završiti u zatvoru, da ih neće tući i matretirati“, upitala je Brnabićeva.
Kazala je da Srbi na Kosovu u pritvoru provode u proseku više od 20 meseci, kao i da je od maja ove godine oko 2.000 srpskih porodica napustilo svoja vekovna ognjišta na KiM.
Navela je i to da je pravo pitanje šta treba Evropska unija da uradi kako bi se to promenilo.
Svi zvaničnici EU na samitu u Tirani podržali osnivanje ZSO
Predsednica Vlade Srbije rekla je da su svi evropski zvaničnici podržali osnivanje Zajednice srpskih opština tokom današnjeg Samita Berlinskog procesa u Tirani.
„Pojedinačno od predstavnika država članica EU koji su ovde prisutni i ostalih, Aljbin Kurti je mogao da čuje kako pričaju o neophodnosti formiranja ZSO. To je predviđeno Briselskim sporazumom i Ohridskim aneksom. Kako god da okrenete, Briselski sporazum i ZSO su stalno na dnevnom redu različitih sastanaka“, dodala je.
Brnabićeva je mišljenja da je katastrofalno to što je kosovski premijer odbio sve predloge evropskih zvaničnika u vezi sa eksproprijacijom zemljišta na severu.
„Možete da oduzimate privatnu imovinu kako želite, da je koristite za dodatno gomilanje naoružanih snaga na severu Kosova, što je u suprotnosti sa Briselskim sporazumom. To da nemate pravo na ličnu imovinu i da nemate nikakvu bezbednost, pokazuje kako se živi na Kosovu i Metohiji, odnosno kako tamo žive Srbi i nealbanci“, navela je.
Istakla je da su romskoj deci na Kosovu oduzete stipendije jer idu u srpske škole.
„To vam pokazuje kako ljudi moraju da žive na tom prostoru. Nnastavićemo da razgovaramo sa predstavnicima EU oko pitanja eksproprijacije. Očigledno je da će se sa takvom praksom nastaviti, bez obzira na to što je EU jasno rekla da je to suprotno bilo kakvim pravilima i principima, da je to nedopustivo na evropskom kontinentu“, kazala je premijerka.
„Ne mogu srdačnije da se pozdravim sa nekim ko traži sankcije“
Novinari u Tirani su primetili da je Ana Brnabić imala hladan i protokolaran pozdrav sa Ramom, a Brnabićeva je odgovorila da se tako oseća i da ne može srdačnije da se pozdravi sa čovekom koji je, kako je rekla, pozvao da se uvedu sankcije Srbiji.
„Nadam se da ćemo i danas tokom dana razgovarati još o tome, a razgovarali smo malo da ćemo to razjasniti. Sa Albanijom želimo najbolje moguće odnose kao i sa svima u reigonu. Nikad niste samo političar, nekad ste i čovek. I tako se osećam. Nije mi drago, ne znam zašto je to uradio, nema baš nikakvog smisla, nije u skladu sa dobrosusedskim odnosima ni u skladu sa onim šsto radimo u okviru inicijative Otvoreni Balkan“, rekla je premijerka.
Ona je istakla da Srbija nije uradila ništa da bilo ko poziva i traži da se uvedu sankcije.
„Nije mi jasan taj njegov gest, tako se osećam, ne mogu drugačije. Ne treba da se uzima lično. Ja sam tu, mi smo ragzovarali razgovaraćemo dalje. Uvek sam otvorena za najbolje moguće odnose sa albasnim institucijama i da nastavimo da implementiramo projekte koje smo krenuli da implemetiramo“, poručila je Brnabićeva.
„Ne očekujem lake razgovore na sastanku velike petorke u Beogradu“
Predsednica Vlade Srbije je rekla da ne očekuje lake razgovore na predstojećem sastanku „velike petorke“ u Beogradu 21. oktobra, ali da očekuje pomoć kako bi Srbima na KiM bila omogućena osnovna ljudska prava.
„Ne očekujem lake razgovore, ali ja očekujem možda suviše naivno da zaista vide kako ljudi na KiM žive i koliko je to van standarda koji treba da postoje bilo gde na svetu, a najmanje na teritoriji evropskog kontinenta. Da vide to i da nam pomognu i rade sa nama da dobiju ljudska prava pa onda sve ostalo“, rekla je Brnabićeva odgovarajući na pitanje novinara Tanjuga na samitu Berlinskog procesa u Tirani o očekivanjima uoči posete predstavnika velike petorke Beogradu.
Na pitanje sa kojim se državnicima tokom samita sastala, premijerka je rekla da je bilo dosta bilateralnih susreta, među kojima je istakla sastanak sa predsednicom Mađarske Katalin Novak, sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Džejmsom Kleverlijem, predsednikom Vlade Španije Pedrom Sančezom, predsednikom Vlade Holandije Markom Ruteom, kao i kratak razgovor sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
„Razgovarali smo o svim tekućim stvarima, očekujemo uskoro posetu Ursule fon der Lajen Beogradu. Nadam se da će proći dobro i da ćemo imati prilike da objavimo još neke dobre vesti koje se tiču projekata i saradnje EU i Srbije“, navela je Brnabićeveva.
Predsednica Vlade Srbije je navela da je na samitu bilo reči i o dijalogu o normalizaciji između Beograda i Prištine.
„Što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, bilo je poziva na nastavak, na deeskalaciju. Ali kao što smo videli i u Granadi, nije tu problem u Beogradu. Predsednik Aleksandar Vučić je u Granadi želeo da se vidi sa svakim, kako bi došlo do deeskalacije, do smirivanja tenzija, do dijaloga na kome bi razgovarali. I kako bi uticali da Srbi i drugi nealbanci na KiM imaju bazična ljudska prava. Govorimo o bazičnim ljudskim pravima ni o čemu sofisticiranijem“, naglasila je Brnabićeva.
Posebno je istakla da su se na samitu čuli i pozivi za formiranje Zajednice srpskih opština na KiM.
„I čula sam da su svi pričali o tome da je zaista krajnje vreme za osnivanje ZSO. Da je prošlo više od 10 godina i da je potpis EU na tom dokumentu – Briselskom sporazumu i da treba da dođe do formiranja zajednice. Tako da je to najupečatljivije u odnosu na sve sastanke do sada“, rekla je premijerka.
„Srbija će biti spremna za proširenje EU do 2030, ali to više zavisi od EU“
Upitana o proširenju EU, Ana Brnabić izjavila je da će Srbija svakako biti spremna za proširenje EU do 2030. godine, ali da to da li će do proširenja i doći više zavisi više od EU i evropskih internih reformi.
Na pitanje kako je razumela to što je Šarl Mišle ponovo spomenuo 2030. kao datum za proširenje i da li je posle današnjeg samita optmističnija nego pre ili ne, ona je zahvalila Mišelu što na svakom regionalnom skupu govori o tom datumu i neophodnosti jačeg i jasnijeg signala o proširenju EU.
„Da li će to biti do 2030. godine, zavisi od EU i njihovih internih reformi, a mi ćemo biti spremni i nemamo nikakvu dilemu da li ćemo biti spremni ili ne“, navela je premijerka.
