Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Dan primirja, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat, obeležava se danas.
Image

U francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša 11. novembra 1918. godine u 11.00 potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Dan primirja se obeležava u isto vreme u svim glavnim gradovima država pobednica, poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda i Belgije.

U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.

Natalijina ramonda simbol vaskrsa

 Kao zvaničan simbol, pored motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka, je i stilizovan ljubičasti cvet – Natalijina ramonda, poznata kao i biljka feniks. O tome je prošle godine za Radio Kontakt Plus govorio istoričar Jovan Aleksić.

Amblem se nosi sedam dana uoči Dana primirja u Prvom svetskom ratu, kao i na sam dan praznika u Srbiji. 

Likovno rešenje ovog amblema sastoji se od crno-zelene lente i cveta koji je otkrio dr Sava Petrović, lični lekar kralja Milana Obrenovića.

„Crno-zelena lenta podseća na Albansku spomenicu, odnosno spomenicu za vernost otadžbini 1915. koja je ustanovljena ličnim ukazom regenta Aleksandra Karađorđevića 5. aprila 1920. godine, koji je svim svojim ratnim drugovima, koji su sa njim prešli Albaniju, dodelio ovo visoko vojno odlikovanje koje se uzelo kao ponos i čast svim ljudima koji su prošli taj teški krstonosni, ali pokazalo se na kraju, pobedonosni put“, objašnjava Aleksić.

Kreatori ovog likovnog rešenja su se odlučili za Natalijinu ramondu, jer pre svega, ima simbol vaskrsa, precizira Aleksić. 

„Simbol onih retkih ugroženih endemičnih biljaka Evrope, kao neku vrstu prirodne retkosti, a istovremeno simbolizuje svu muku, bol i patnju kroz koju je Srbija prošla u Prvom svetskom ratu, ali i njen vaskrs na Kajmakčalanu. Dakle, Natalijina ramonda ima tu sposobnost da opstane u jako teškim okolnostima i onda kada maltene svi izgube nadu da može preživeti teške okolnosti, na kraju vaskrsne i raširi svoje latice i postane prelep cvet.“

To je upravo bio slučaj sa Srbijom u Prvom svetskom ratu, koja je od leta 1914. godine do kasne jeseni 1918. prošla jedan retko trnovit put, podseća Aleksić.

„Od Cera, Kolubare, Drine, Mačkovog kamena, preko odbrane Beograda, pre toga epidemije pegavog tifusa, povlačenja preko Kosova i Metohije, kliničke smrti celog jednog naroda u ledenom paklu Albanije, do umiranja na ostrvu Vido i čudesnog vaskrsa na Kajmakčalanu, Krfu, kasnije probijanju Solunskog fronta polovinom septembra 1918. i na kraju oslobađanjem ne samo Kraljevine Srbije, nego i čitavog južnoslovenskog prostora.“

Kapitulacija Nemačke u Prvom svetskom ratu desila se 11. novembra 1918. godine, kada je u železničkom vagonu u Kompijenu, potpisano primirje sa silama Antante, čime je okončana ratna epopeja celoga sveta tokom te četiri strašne godine, ukazuje Aleksić. 

Ovaj državni praznik u Srbiji se proslavlja od 2012. godine, a pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama od 2005. godine.


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.