Kurti je optužio Srbiju da je primorala Srbe na severu da se povuku iz prištinskih institucija, uz pomoć „manjine koja radi u ime Beograda, maltretirajući srpsko stanovništvo na Kosovu“.
„Nekoliko automobila Srba sa Kosova je spaljeno od strane te grupe, jer su preregistrovali kola na 'RKS' tablice, a Beograd je to podržao. Dakle, Beograd ima destruktivan stav. A imajući u vidu rusku invaziju na Ukrajinu i tamošnju vojnu agresiju, a i to da je Beograd na strani Kremlja, oni su prilična pretnja našoj zemlji“, rekao je Kurti.
Prema njegovim rečima, do sada izdato oko 1.100 upozorenja vlasnicima vozila sa registarskim oznakama gradova na Kosovu koje izdaje MUP Srbije.
Kurti tvrdi da policija ni u jednom slučaju nije naišla na pritužbe građana, te da je to dokaz da srpsko stanovništvo na Kosovu sarađuje sa kosovskim institucijama.
„U srpskoj manjini postoji mala ekstremistička grupa koja odbija da preregistruje automobile, radi se o nekoliko hiljada njih. A nekoliko desetina hiljada njih je već preregistrovalo automobile“, rekao je Kurti.
Dodao je da su opasni, jer imaju podršku Beograda – finansijsku i političku.
„To su ilegalne strukture, koje su kriminalizovane poslednjih godina. Njima se bavi pravna država, a ne ja“, naglasio je.
Kurti je najavio da će na severu biti regrutovano još policajaca, kako građani ne bi trpeli zbog ostavki kosovskih Srba u policijskim redovima.
„Gde god su gradonačelnici podneli ostavke, nema drugog načina nego da idemo na nove izbore u tim opštinama i da biramo nove, jer to je naša ustavna obaveza“, dodao je Kurti.
Kriza na Severu nije rezultat odluke vezane za registarske tablice, smatra Kurti.
On tvrdi da je Beograd izazvao krizu, kako bi skrenuo pažnju sa odluke da ne prihvati francusko-nemački predlog za rešenje kosovskog pitanja.
Stav Prištine, sa druge strane, jeste da je predlog dobra osnova za nastavak razgovora, ali Kurti insistira na tome da međusobno priznanje mora biti u centru potencijalnog sporazuma.
„Ovaj predlog predviđa i razgovore o pravima manjina, a to je prostor u okviru kog Beograd može da izrazi zahtev za onim što oni nazivaju Zajednicom opština sa većinskim srpskim stanovništvom, kao način da se reši to pitanje“, kaže kosovski premijer.
Zajednica srpskih opština u formatu koji traži Beograd za njega ostaje neprihvatljiva.
„Ne mogu da prihvatim udruživanje na osnovu etničkog identiteta. Ako se formiraju asocijacije opština na Kosovu koje se udružuju u razvojne svrhe, to bi bilo prihvatljivo. Ali da se asocijacije stvaraju prema etničkom identitetu, to naš Ustav ne dozvoljava“, poručio je Kurti.
Kurti je dodao i da u Evropskoj uniji ne postoji država koja manjinama daje više prava od Kosova.
„Problem su pojedini političari, lideri koji žele da Srbija dobije obeštećenje za gubitak rata na Kosovu pre 23 godine. Ali ne mogu da nadoknadim Srbiji to što je izgubila rat, jer je NATO intervenisao da zaustavi genocid Srbije na Kosovu“, rekao je Kurti.
Dodao je da će do pomirenja doći kada se Beograd konačno distancira od Miloševića i Putina.
