Godišnjica martovskog pogroma obeležena u Kosovskoj Mitrovici

Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Borislav Tajić, kazao je da današnji dan budi sećanja na nastradale, napuštena ognjišta, uništene i oskrnavljene srpske svetinje.

„Istina je da je 17. mart jednoj strani podario aboliciju od svake odgovornosti, dozvolu da nekažnjeno pale, ubijaju i proteruju, a drugoj samo patnju i bol. Najviše boli činjenica da je martovski pogrom ostao samo datum bez posledica, bez kažnjenih i procesuiranih za taj zločin“, rekao je Tajić.

Naglasio je da se i dan danas na Kosovu i Metohiji dešavaju etnički motivisani incidenti, hapšenja Srba i uzurpiranje njihove imovine.

„Nastavak progona i proterivanje srpskog življa sa ovog prostora drugim sredstvima dešava se i 19 godina nakon martovskog pogroma. Ovde smo kako bismo pokazali da smo uprkos svemu preživeli i da sveću našeg postojanja i opstanka na KiM čak ni ti krvavi, besramni zločini nisu ugasili“, poručio je Tajić.

Predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, rekao je da se još uvek postavlja pitanje – ko je i kako organizovao pogrom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji?

„Mart je mesec bola, sećanja i tuge za srpski narod na ovom prostoru. Nećemo dozvoliti da se takve stvari u budućnosti dešavaju. Moramo da budemo složniji, jer to ovo vreme traži od nas. Težićemo da o porodicama stradalih vodimo veću brigu u narednom periodu, naravno u saradnji sa Kancelarijom za KiM“, istakao je Spirić.

Događaju su prisustvovali građani Kosovske Mitrovice, predstavnici Srpske liste, načelnik Kosovskomitrovačkog upravnog okruga Vučina Janković, članovi porodica nastradalih i mnogi drugi.

Otvorena izložba u Gradskom muzeju

Nakon parastosa u Gradskom muzeju je potom otvorena tematska izložba posvećena martovskom nasilju.

Postavku sačinjavaju tri celine – Sakralni objekti stradali u periodu martovskog pogroma, sakralni objekti stradali u periodu od 1999. do 2000. godine i reprodukcije fresaka lučnih svodova i nadvratnika kosovsko-metohijskih svetinja – Pećke patrijaršije, Dečana i Gračanice.

 „Ovim smo želeli da pokažemo sjaj, raskoš i monumentalnost srpskih srednjovekovnih spomenika. Iz tog sjaja ulazimo u mračan deo naše prošlosti ali i sadašnjosti. U ovom izloženom prostoru predstavljene su reprodukcije fotografija uništenih srpskih spomenika, manastira i gradova“, kazala je jedan od autora izložbe istoričarka Ivana Milutinović. 

Ona je podsetila da su četiri srpska manastira sa prostora Kosova i Metohije uvrštena u Uneskovu listu svetske kulturne baštine – Visoki Dečani, Pećka patrijašija, Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške.

Predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić istakao zaštitu prava ljudi  kao bitnu stvar za sadašnjost na Kosovu i Metohiji i jedinstvo, a pre svega spremnost čoveka da se menja i bude bolji.

„Ovo mora da bude i opomena nama samima da se probudimo, menjamo – da shvatimo da žive ljudi pored nas, da su to naše komšije, braća, sestre, kumovi prijatelji. Da hrabrimo jedni druge kao što su to činili naši oduvek. Kosovo je uvek nosilo svoj teret i breme, zato i jeste sveto.“

Program je emotivnom besedom o Kosovu upotpunila Anastasija Rankić, studentkinja glume.

Na današnji dan, pre 19 godina, albanski ekstremisti su najpre u Kosovskoj Mitrovici, a potom i u drugim delovima Kosova i Metohije, organizovali proterivanje Srba, uništavanje njihove imovine i verskih objekata.

Povod za pogrom bila je nesreća tri dečaka albanske nacionalnosti, koji su se utopili u Ibru u selu Čabra, a za šta su Albanci optužili Srbe.

Tog dana je etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a svoje domove moralo je da napusti više od 4.000 Srba.

Poginulo je osmoro Srba i 11 Albanaca, povređeno više od hiljadu ljudi, a među njima i na desetine pripadnika međunarodnih snaga.

Zapaljeno je ili teško oštećeno oko hiljadu srpskih kuća, deset srpskih škola, domovi zdravlja, pošte itd.

Tokom tri dana zapaljeni su crkva Bogorodica Ljeviška, Prizrenska bogoslovija, Saborna crkva Svetog Đorđa, crkva Svetog Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, a minirani su manastir Svetih vrača Кozme i Damjana u Zočištu, kao i manastir Devič.

U južnom delu Mitrovice zapaljena je crkva Svetog Save, u Prištini je gorela crkva Svetog Nikole, a u Podujevu je polomljen krst sa kupole crkve Svetog Andreja Prozvanog.

Osknavljeno je ili potpuno uništeno 35 crkava i manastira, a nestalo je ili oštećeno više od deset hiljada vrednih fresaka, ikona i drugih crkvenih relikvija.