Dogovor?!: „Kod Srba vladaju političke marionete“

Osvrnuvši se na tačku sedam evropskog predloga, Aljbinot Maljoku kaže da će Srbija dobiti veća ovlašćenja za srpsku zajednicu, čak veća i od onih koja se predviđaju za ZSO u 2013. i 2015. godini.

„U ovom paketu koji treba da implementiraju imamo Zajednicu plus. To znači bliži se autonomiji, a veće je od Asocijacije i zbog toga sada tu postoji igra. Kada kažem igra, mislim na to što ona drama queen u Beogradu kaže – pa mi nećemo da damo potpis. Mislim na predsednika Vučića. Sad ovaj kaže – mi nećemo da priznamo to jer će to da bude subjektivitet u međunarodnom prisustvu Kosova. Ako se bazira na to, Kosovo je već priznato de facto od Srbije“, kazao je Aljbinot Maljoku u emisiji „Dogovor!?“.

Maljoku kaže da su građani Kosova, pre svega iz albanske zajednice, doživeli razočarenje u politku kosovskog premijera Aljbina Kurtija. On napominje da je Kurti od žestokog protivnika dijalogu i formiranju ZSO sada srpeman da prvi stavi potpis na novi sporazum:

„Razočarali su se u jednu stvar. Kada imaš veliko poverenje u nekoga, pa se to poverenje izneveri, to postaje tako da tradicija lažova i prevaranata koji su na vlasti mora da se prekine, ali to se nije desilo. To je to što kreira tu dozu razočarenja“.

Najava Vučića o dolasku na Kosovo tokom juna meseca novinaru Darku Dimitrijeviću deluje „kao potreba da disciplinuje svoje stranačko telo na Kosovu“.

„Ima tu nekih evidentnih odstupanja pogotovo kada su u pitanju lokalni izbori na severu Kosova u pitanju. Vidi se jasno odstupanje nakon Ohrida. Logično bi bilo da imamo izjave u smislu da se ide ka učešću na izborima. SL je pod nekim uticajem najavila da neće učestvovati“, kaže on.

Govoreći o potvrdi Srpske liste da neće učestvovati na lokalnim izborima u četiri opštine na severu, Aljbinot Maljoku kaže da je razlog „totalno bez veze“:

„Ne može se formirati ova Zajednica + ako nema institucija koje će je formirati. Što znači, ovaj uslov je totalno bez veze, to jest, nema podlogu. U četiri opštine na severu većinu čine Srbi, treba da se održe izbori, treba da se biraju novi gradonačelnici i te institucije treba da formiraju ovu Zajednicu + koja je usaglašena na reč u Briselu i Ohridu“.

Dimitrijević je kazao da godinama unazad „kod Srba vladaju političke marionete“:

„Beograd nikada nije zanimalo autentnično mišljenje Srba sa Kosova. Uvek su su ga nametali, osim u jednom periodu, ma šta je mislio o politici Gorana Bogdanovića i Olivera Ivanovića kada su bili ministar i državni sekretar, u svim ostalim slučajevima Beograd je uvek nametao svoje mišljenje i svoje stavove i svoje ljude. Mislim, šta će nama Petar Petković? Kratko rečeno. Da je toliko sposoban u smislu svojih kapaciteta znanja i svega ostalog, ostao bi da onaj istočni kraj siromašne Srbije podiže iz pepela“.

Ističe da Kancelarija za KiM pomaže Kosovo, ali i da to koliko se slao novac za Kosovo u proteklih dvadeset godina, svako selo treba da izgleda kao „Beograd na vodi“. Međutim, dodaje da se taj novac vraća u Beograd političkim centrima moći:

„Beogradu odgovaraju isključivo političke marionete koje će da klimaju glavom bez iznošenja svojih stavova, svojih mišljenja, svojih viđenja i na neki način je žalosno što i o ovom evropskom predlogu nedostaje komentara te intelektualne zajednice Srba koji ovde žive. Evo, Univerzitet na severu Kosova trebalo bi da bude ogledalo društva srpske zajednice. Jeste li vi čuli neki komentar od njih, od nekog pravnika, nekog eksperta? Ne. Niko ne sme da kaže ni reč. Jeste li čuli bilo kog intelektualca iz kulture. U suštini 99% zajednice ćuti. Iako se taj stav prepričava po kafanama i lokalnim kuloarima, nema jasno iznešenog stava“.

Razlog za to je, kaže, strah od torture i provlačenja kroz blato u režimskim medijima kroz koje su nekada prošli Oliver Ivanović i otac Sava Janjić.

On kaže da Srbi za razliku od Albanaca ne umeju da kazne na izborima one koji ne ispune njihova očekivanja, one koji lažu i koji ih pritiskaju, ali da je potrebno da nađu hrabrost da kazne svaku političku laž:

„Imamo direktora Kancelarije za KiM u Beogradu koji nije odavde. Još gora stvar je što na njega neki drugi centri moći, poput Milana Radoičića i ostalih, imaju ogromana uticaj, a i na samog Predsednika Srbije. Oni vode kadrovsku politiku u svim srpskim sredinama od Leška do Štrpca. To je naš problem“.

Na pitanje da li se plaši pominjanja Milana Radoičića i Petra Petkovića i kritika na njihov račun, Dimitrijević kaže:

„Kada su u pitanju ti centri moći ne mogu da kažem da nije bilo pritisaka i pretnji. To je uvek aktuelno, ali ja sam jedan od retkih koji to kaže javno i naravno da se plašim, ali uvek sam spreman. Ja nisam politički opredeljen, mene ne interesuje članstvo u nekoj partiji, jedina opredeljenost je vera u Boga i u toj nekoj veri ja se ne plašim da kažem istinu. Onu istinu koju svi prepričavaju od Leška, Štrpca, Goraždevca i Velike Hoče“.

Dimitrijević kaže da se u lokalnim samoupravama u srpskim sredinama vrši „politička tortura“ nad ljudima.

„Uvek mora da bude neko nametnuto rešenje“.

Kim