11:20, 30.12.2020Izvor: Dojče Vele

DW: Problemi Srbije i Kosova se sele u Novu godinu



Godinu koja ističe obeležili su parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori, opozicioni bojkot izbora i nakon toga stvaranje praktično jednopartijskog parlamenta u Srbiji. Izbori su se, naravno, održavali u senci borbe protiv Covid-19 pandemije, u kojoj je Srbija, nakon početnih dobrih rezultata, krenula da beleži značajno pogoršanje krajem godine.

dw-problemi-srbije-i-kosova-se-sele-u-novu-godinu

Foto: DW/N. Rujević

Dijalog sa Kosovom je tokom 2020. godine bio u prekidu i tu nije bilo skoro nikakvih pomaka, osim ako se u nekakav napredak ne računa potpisivanje vašingtonskog sporazuma.

Srbija u protekloj godini nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa Evropskom unijom (EU), i to se vidi kao još jedan dokaz zakočenih reformi, duboke krize institucija, i „visokog nivoa kršenja demokratije i medijskih sloboda", kako je to ocenila Tanja Fajon, predsednica Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU.

Kosovo - nepoznati naredni koraci

Problem sa kosovskom nezavisnošću se seli i u narednu godinu, i u tom smislu ne postoje nikakve naznake da će se i u 2021. godini tu napraviti neki značajniji pomak.

Kako za DW ocenjuje Marko Savković, izvršni direktor Fonda za političku izuzetnost, „problem je što se sada ne zna šta bi trebalo da bude sledeći korak u tom dijalogu. U tehničkom delu dijaloga je ostalo malo toga što bi još trebalo da se dogovori - ostaje Zajednica srpskih opština kao poslednje veliko pitanje". 

„Ostaje pri tome nejasno kako bi trebalo da izgleda sveobuhvatni sporazum", nastavlja Savković, i kaže „da su se obe strane jako udaljile. Lestvica je na obe strane podignuta veoma visoko. Priština je sada zauzela stav da je za njih normalizacija samo uzajamno priznanje. Priznanje Kosova od Srbije je nemoguće, i to je isto tako podignuto na jedan visok nivo, i teško mi je da zamislim da se tu stvari preokrenu".

Marko Savković smatra da „sada možda idemo ka nekom manje ambicioznom sporazumu, koji bi objedinio sve ono što olakšava život ljudi, i koji u suštini ne bi zadovoljio ambicije ni jedne ni druge strane".

Vučić čeka drugi mandat

Mislim da će se jalov dijalog Beograda i Prištine nastaviti i tokom 2021 godine, ocenjuje za DW Zoran Gavrilović, saradnik Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

„Promenom administracije SAD ambijent u kome će se to održavati će biti bistriji, ali pritisak koji će uslediti od SAD i EU neće imati previše uspeha - sa jedne strane zbog podrške koju Vučić ima u Srbiji, a sa druge zbog krize izvršne vlasti u Prištini".

„Očekujem da Aleksandar Vučić u predizbornoj godini - jer ne isključujem da izbori ipak budu održani 2021. godine - neće rešavati problem Kosova", dodaje Gavrilović, „i prosto mislim da on za to čeka drugi predsednički mandat. To mu na kraju može biti karta za trgovinu da sebi izgura još jedne neregularne izbore".

Ta ocena našeg sagovornika se uklapa u izjavu predsednika Srbije „da se do izbora, predviđenih za 2022 godinu, neće priznati Kosovo, a da će nakon toga narod biti taj koji odlučuje".

Evropu zanima dijalog

Tokom 2021. godine očekuje se i novi dijalog vlasti i opozicije u Srbiji. Najraniji termin koji figurira u javnosti za početak tog dijaloga je januar 2021. godine.

Izvršne vlasti za sada ne pokazuju previše entuzijazma oko tog dijaloga, o čemu svedoči i izjava premijerke Srbije Ane Brnabić, koja kaže kako „neće pregovarati sa opozicijom, i da oni koji to žele neka se dogovaraju sa nadležnim institucijama, a to nije Vlada Srbije".

Marko Savković smatra da bez obzira na pojedine izjave srpskih zvaničnika „ipak je na Zapadu stvoren jedan značajan interes tamošnje javnosti, odnosno kod donosilaca odluka, da se taj dijalog nastavi. Evropski parlament je uključen u nešto većem obimu nego ranije, i bilo bi veliko iznenađenje ako on ne počne već u januaru. I čini mi se da će biti veoma brzo jasno kad on počne da li ćemo ovog puta imati nešto više rezultata kada je reč o izbornim uslovima", napominje Savković.

Zoran Gavrilović takođe smatra da će do tog dijaloga doći, ali sumnja da će on i ovog puta doneti neki značajan rezultat: „Ustanovljen je prosto jedan sistem lične vlasti koji ne trpi demokratiju. Tako da bilo kakvi pregovori, i neke formalne izmene koje će se možda desiti, neće stvoriti uslove za fer i poštene izbore. Tokom proteklih osam godina već je stvorena jedna politička kultura i atmosfera ne-dijaloga, i teško da će čak i neke formalne promene tu nešto bitno promeniti", napominje saradnik BIRODI-ja.

Vladavina numerokratije

Pitanje ekonomije će tokom naredne godine biti u centru pažnje, naročito imajući u vidu da će se tek u 2021. godini možda značajnije videti posledice pandemije.

Vlasti za sada šire optimizam, i navode da će Srbija 2020. godinu završiti sa najboljim privrednim rezultatima u čitavoj Evropi, a da će se taj trend nastaviti i u 2021. godini.

Izvršni direktor Fonda za političku izuzetnost, međutim, skreće pažnju da „prvi izazovi već dolaze, i tiču se činjenice da ti prvi paketi pomoći već ističu. Zbog toga inače imamo i veliki deficit budžeta. Neka ideja države je da se nastavi sa jakim ulaganjima u infrastrukturu, i da se tako generiše neki rast. Ali, ključno je ipak koliko nas otkaza čeka od januara. A ne možete govoriti o ne znam kakvim rezultatima ako ljudi ostaju bez posla", ističe Marko Savković.

Zoran Gavrilović primećuje da je u ovoj oblasti na snazi „numerokratija, ili vladavina brojevima. To znači besomučno izbacivanje brojeva koji praktično ništa ne znače, i služe samo kao podrška tom optimizmu koji vidimo u izjavama srpskih zvaničnika. Isto tako, ako imate pad u EU, koja je naš glavni ekonomski partner, ne možemo ni mi kao država imati dobre trendove".

Nedovoljan napredak za Evropu

Srbija je zbog niskog stepena demokratičnosti i nedostatka reformi, 2020. godinu završila bez otvorenog poglavlja u pregovorima sa EU.

Hoće li se ta situcija ponoviti i u 2021. godini?

Marko Savković skreće pažnju „da će dosta toga zavisiti direktno od rezultata dijaloga vlasti i opozicije, ali da za neke države ni to neće biti dovoljno. Za države poput Holandije će biti ključno šta će se postići u poglavljima 23 i 24. Mi imamo amandmane na Ustav sa kojima se stručna zajednica ne slaže, jer kako su oni postavljeni to opet omogućava kontrolu nad tužilaštvom i sudovima. Možda se Beograd nagradi otvaranjem jednog poglavlja u junu, recimo, ali Beograd sada ima situaciju da pre toga mora da ponudi neki rezultat oko Kosova, oko političkog dijaloga sa opozicijom, i da u poglavljima 23 i 24 ispuni obaveze iz akcionih planova - sve zajedno to su ozbiljni zahtevi", upozorava Marko Savković.

Privremena Vlada koju imamo i njen mandatar se nije u svom ekspozeu bavila previše evropskim integracijama, ocenjuje Zoran Gavrilović.

„Mi imamo Vladu kojoj poglavlja 23 i 24 nisu prioritet, a bez toga nećemo imati stvarni napredak u evropskim integracijama. Mi smo pored toga već u predizbornoj kampanji, u kojoj neće biti tema koje mogu uticati na rejting vladajuće stranke. A evropske integracije nisu nešto od čega će zavisiti podrška birača Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i Aleksandru Vučiću", zaključuje Zoran Gavrilović.


Tagovi: Region i svetKosovoSrbija

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije