12:28, 27.04.2020Izvor: Radio Kontakt plus

Edukacijom protiv sajber nasilja



Budući da živimo u digitalnoj eri u kojoj se više komunicira preko mobilnih telefona, tableta i računara, nego licem u lice, brojna istraživanja pokazuju da je sajber nasilje (cyberbullying) sve učestalije, a da je najzastupljenije kod adolescenata. Prema rečima sagovornika Radija Kontakt Plus, edukacija je ključna u rešavanju ovog problema.

edukacijom-protiv-sajber-nasilja

Foto: SHARE Fondacija/Radio Kontakt Plus

Šta je se sajber nasilje, ko su žrtve, a ko nasilnici, te kako se “uhvatiti ukoštac” sa tim problemom, odgovore na ta i mnoga druga pitanja u vezi sa ovom temom, potražili smo od psihološkinje Milene Dabetić iz Kosovske Mitrovice i predstavnika SHARE Fondacije iz Beograda - Kristine Ćendić, Anke Kovačevic i Andreja Petrovskog.

I pored toga što je u porastu, digitalno nasilje je relativno nov pojam. Ovaj vid nasilja nije lako definisati i smestiti u određeni kontekst. Ipak, evo jedne od prihvatljivih formulacija: 

Sajber nasilje (cyberbullying) je korišćenje digitalnih tehnologija sa ciljem da se druga osoba uznemiri, ponizi, povredi i da joj se nanese šteta. U sajber nasilje takođe spada i vređanje, uznemiravanje, uhođenje, kao i širenje nasilnih i uvredljivih komentara, objašnjavaju nam predstavnici SHARE Fondacije. 

“To je svaki oblik nasilja koji nastaje upotrebom digitalnih tehnologija. Ovu vrstu nasilja odlikuje visok stepen anonimnosti nasilne osobe ili grupe. Takođe, za sajber nasilje karakteristično je to da je žrtva uvek dostupna (osobe koje koriste internet mogu biti izložene sajber nasilju u bilo koje vreme i na bilo kom mestu).” 

Kako dalje pojašnjavaju naši sagovornici, sajber nasilje se najčešće ispoljava u sledećim oblicima:

“Postavljanje uznemirujućih, uvredljivih ili pretećih poruka, slika ili video-snimaka na tuđe profile; snimanje i distribucija slika, poruka i materijala seksualnog sadržaja; promena ili krađa lozinki; slanje virusa; uznemiravanje telefonskim pozivima; lažno predstavljanje, korišćenje tuđeg identiteta, kreiranje profila na društvenim mrežama na tuđe ime; nedozvoljeno saopštavanje tuđih privatnih informacija, objavljivanje lažnih optužbi ili glasina o drugoj osobi na profilima društvenih mreža, blogovima; podsticanje mržnje (po različitim osnovama)...”

Svakome se može dogoditi da postane žrtva sajber nasilja, ukazuje psihološkinja Milena Dabetić, napominjući da su to vrlo često čak i sami nasilnici. Međutim, prema njenim rečima, ova vrsta nasilja je najzastupljenija kod adolescenata.

“Ranije su osobe ženskog pola češće bile žrtve ove forme nasilja, ali novija istraživanja pokazuju da se ta granica sve više smanjuje, te da su oba pola podjednako ugrožena”, objašnjava dalje.

Kada je reč o sajber nasilnicima, to između ostalih, mogu biti mladi i deca koja imaju problem sa agresijom u svakodnevnom životu, ističe Milena Dabetić. 

Ponavlja da to može biti osoba koja je i sama bila žrtva nasilja, u školi ili kod kuće, a koja pokušava da se osveti ili reši agresije na ovaj način.

Dabetić navodi i neke od osnovnih razloga zbog kojih se sajber nasilnici odlučuju na takav korak: 

“Jedan od primarnih motiva zlostavljanja jeste nesigurnost. Mladi često osećaju nesigurnost ili ranjivost u odnosu na vršnjake za koje najčešće smatraju da ih prevazilaze po nekim njima značajnim vrednostima. Pritisak koji trpe od strane vršnjačke grupe, gde iz straha da ne budu izopšteni iz grupe ili da i sami ne postanu žrtve nasilja, pribegavaju ovom obliku nasilja.”

Dodaje i da se nasilje kod nekih osoba odigrava u afektu.

“Kada su isporovocirane nekim događajem ili objavom, reaguju impulsivno. Planski - kada osoba oseća neprijateljstvo prema nekome, pa planski vrši maltretiranje.”

Iza digitalnog zlostavljanja, nažalost, ne stoji uvek jedna osoba, ono se može vršiti i u grupama, upozoravaju predstavnici SHARE Fondacije. 

“Digitalno zlostavljanje može se vršiti direktno ili indirektno (preko posrednika), uplitanjem drugih osoba u vršenje nasilne aktivnosti, sa ili bez njihovog znanja (npr. u ime neke osobe, sa njene adrese ili profila, šalju se ili ostavljaju uznemirujuće poruke), te je tako posredno uključeno više učesnika.”

Sajber nasilje i te kako može izazvati ozbiljne posledice, uverena je psihološkinja Milena Dabetić.

“Žrtve imaju nisko samopouzdanje, javljaju se različiti emocionalni odgovori u vidu pojačanog osećanja straha, frustracije, potištenosti i agresije. Izbegavanje vršnjačkih grupa, aktivnosti… Najozbiljnije posledice koje se mogu javiti jesu samopovređujuće ponašanje i suicidne ideje.”

Razdražljivost, odbijanje komunikacije i odlaska u školu, neki su od znakova da osoba, u ovom slučaju adolescent, trpi nasilje. 

“Posebno treba obratiti pažnju ukoliko dete menja ponašanje po dobijanju SMS-a ili poruke na nekoj od društvenih mreža, pokazuje agresivnost ili zaklanja ekran u blizini članova porodice. Javlja se takođe pad školskih postignuća, poremećaji u ishrani… “, napominje Dabetić, dodajući da žrtve nekada mogu reagovati na vređanje, što može dovesti do fizičkih obračuna. 

Da bismo se suočili sa ovim problemom, potrebno je preventivno reagovati, kako ne bi došlo do ozbiljnih posledica. Edukacija, odnosno, razvoj digitalne pismenosti, jedan je od ključnih koraka u rešavanju ovog pitanja.

Prema rečima predstavnika SHARE Fondacije, digitalnom pismenošću, unapređuju se veštine primene tehničkih mera zaštite, gde se razvija svest o rizicima, ali i o potencijalima i pozitivnim aspektima korišćenja digitalne tehnologije. 

“Još jedna prevencija jeste i sticanje socijalnih veština (veština nenasilne komunikacije i u realnom i u digitalnom okruženju), kao i negovanje klime koja ne toleriše nijednu vrstu nasilju, pa ni digitalno“, takođe savetuju.

S druge strane, psihološkinja Milena Dabetić, mišljenja je da bi roditelji trebalo da poseduju šifru naloga koje dete, mlađeg uzrasta, koristi. Takođe, apeluje na roditelje da je neophodno razviti sa detetom odnos poverenja da im se obrati za pomoć i podršku bez straha od kazne ili osuđivanja. 

“Detetu treba ukazati na to šta je dobro a šta loše, kao što ih učimo o svakodnevnim životnim situacijama - kako da vode računa o svojoj bezbednosti. Mladi korisnici su nedovoljno obazrivi konzumenti ovih sadržaja. Takođe, neinformisanost i neznanje igraju veliku ulogu. Podučiti dete o bezbednosnim alatima koji postoje na ovakvim sajtovima kako bi naučilo da sačuva svoju privatnost”, jasna je Milena Dabetić.

S tim u vezi, važno je da sve što se čini javnim i dostupnim kroz vaše profile na društvenim mrežama, to budu sadržaji o kojima se dobro promislilo. Sve lične informacije koje se objavljuju mogu ugroziti našu privatnost i izložiti nas nekom obliku digitalnog nasilja.

“Pre svega, svoje naloge napraviti i podesiti tako da budu dostupni samo osobama koje ste prihvatili da postanu vaši prijatelji/pratioci. Takođe, obratiti pažnju na to šta se na profile od ličnih podataka postavlja, odnosno sa kim se ti podaci dele”, samo su neke od preporuka predstavnika SHARE Fondacije u cilju zaštite ličnih profila na društvenim mrežama.

Sigurno korišćenje mobilnog telefona je još jedno od pitanja koje se često može čuti. To podrazumeva da se telefon podesi tako da bude bezbedniji i da bolje čuva privatnost. Predstavnici SHARE Fondacije sugerišu kako to i uraditi:

“Kada se instalira nova aplikacija na telefonu pre klika na ‘slažem se’ (‘I accept’), treba proveriti dozvole koje se time daju aplikaciji. Postoje razlozi za nepoverenje prema aplikacijama koje traže previše dozvola samom instalacijom na uređaj, a koje nisu nužne za njen rad. Sa nekoliko klikova mogu se proveriti i ograničiti dozvole na telefonima ili aplikacijama koje su već instalirane. Na većini uređaja te opcije se mogu naći u podešavanjima. Treba proučiti podešavanja na telefonu, odnosno, znati kako telefon radi. Takođe, nekoliko klikova je dovoljno i da se ograniči pristup lokaciji, da se doda šifra za otključavanje ekrana, pa se čak i ceo telefon može enkriptovati.”

A ukoliko dođete u situaciju da ste potencijalna ili direktna žrtva sajber nasilja, predstavnici SHARE Fondacije upućuju na sledeće adrese:

“Ukoliko je reč o mlađoj osobi, prvi korak je potražiti pomoć od lica kojima se veruje (roditelja, staratelja, bliskog člana porodice ili neke druge odrasle osobe). U školi se može obratiti pedagogu, nastavniku ili profesoru. Pored toga, moguće je pozvati i Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu (besplatan broj: 19833). Nasilje na društvenim mrežama moguće je prijaviti toj društvenoj mreži, a takođe i blokirati nasilnika. Takođe, sajber nasilje se može prijaviti i Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Republike Srbije. Ukoliko se prijavljuje policiji, poželjno je sakupiti dokaze (poruke i slike koje dokazuju da je pretrpljeno sajber nasilje).”

Naravno, i mi sami treba da budemo pažljivi kada su u pitanju stvari koje delimo ili pišemo u onlajn sferi, da ne bismo uzrokovali štetu kako nama samima, tako i drugima, poruka je naših sagovornika za kraj ovog razgovora.

A nama preostaje da ponovimo ono najvažnije: Ne trpi, već prijavi nasilje!

Ovaj medijski sadržaj pripremili su saradnici Kontakt Plus radija – Jovana Miletić i Milić Jovanović, a u okviru Ponder programa, koji sprovodi organizacija Domovik, uz podršku Unicefa i Fonda za izgradnju mira.


Tagovi:

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije