Emisija „Dogovor?!“: Kosovskoj vladi u Zajednici srpskih opština smeta termin ‘srpskih’

Redžepi kaže da se formiranje Zajednice srpskih opština aktivno razmatralo još 2015. godine i da je u međuvremenu malo toga učinjeno.

Ova kosovska vlada je, prema njenom mišljenju, od prethodnih nasledila mnogo problema, pa i formiranje Zajednice srpskih opština.

„ZSO ni prema mom mišljenju nije u redu. Zato što je to jedna etnička grupa ljudi. Ako se teži stvaranju ZSO, onda ćemo sutra imati formiranje asocijacije albanskih opština, pa ću ja tražiti bošnjačku asocijaciju, a neko drugi nešto četvrto… Opštine su građanske, one nisu etničke zajednice. U opštinama žive i druge etničke zajednice, ali vi u samom nazivu isključujete i diskriminišete ljude. Činjenica je da naša vlada zastupa građanski vid razmišljanja, pa bi onda trebalo dati jednak pristup svim zajednicama. Tako smo došlli do 'barikada' u samom startu oko naziva. Nadam se da će se to preformulisati i da nećemo imati državu unutar države, kao što je Republika Srpska u BiH“, kazala je potpredsednica vlade zadužena za manjine i ljudska prava.

Redžepijeva tvrdi da „stvaranje nove Republike Srpske na Kosovu“ nije samo teza koju ponavljaju predstavnici prištinskih vlasti.

„Reflekcija na severu Kosova je direktno povezana sa BiH i Crnom Gorom, tako da smatram da je najbolje moguće rešenje da prestanu tenzije, da se normalizuju odnosi i da se ovim sporazumom pronađe najbolje dugoročno rešenje za sve ljude“, rekla je ona.

Na pitanje, da li to onda znači da aktuelnoj prištinskoj vladi smeta termin “srpskih” u ZSO, Redžepijeva je odgovorila:

„I meni to smeta. Zašto bi to bile 'srpske opštine'?“

Novinarka: Zato što u tim opštinama većinu čine Srbi.

Redžepi: Može se to preformulisati.

Novinarka: Ali to je dogovoreno (u Briselu).

Redžepi: Videćemo.

Novinarka: Šta ćemo videti? Mislite li da će taj naziv da se promeni?

Redžepi: Videćemo kako će proces pregovora i dogovora ići.

Ona smatra da učestale posete evropskih i američkih zvaničnika šalju jasnu poruku da Priština mora ozbiljnije razgovarati, ali i normalizovati odnose sa Beogradom.

I ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Nenad Rašić, prilikom nedavnog gostovanja na jednoj televiziji rekao je da naziv ZSO ne mora da bude takav, već da bi na primer ovo telo moglo da se nazove i “grupa opština”.

Osvrnuvši se na tu izjavu, Rašić je podsetio da ni po Briselskom sporazumu ne postoji Zajednica već Asocijacija opština sa većinski srpskim stanovništvom.

„Taj naziv je apsolviran. On svakako neće biti onakav kakav se sada predstavlja, nego mora biti u svakom slučaju sa većinski srpskim stanovništvom. Ja sam uvek govorio da nam trebaju nove ideje. U ovom slučaju, metaforički rečeno, obe strane su sele u bunker i niko ne izlazi iz svoje pozicije, drže se čvrsto delova sporazuma, a ne celog sporazuma, ignorišući sporazum u celosti. U samom nazivu vi nemate ništa spektakularno, ali je zato deo koji se tiče statusa same te organizacije mnogo bitniji. Pravno tehnički status, kao što je predviđeno sporazumom – unutar kosovskih institucija. Naziv nije najbitniji, važan je status“, istakao je Rašić.

Na pitanje kakav će biti status Asocijacije/Zajednice unutar kosovskog sistema, Rašić je odgovorio da to niko ne zna.

„Opet ćemo doći do toga da će nam neko to servirati. Beograd i Priština ne rade ništa da angažuju neku grupaciju, pravnike i slično, nemamo nikakve predloge…“

Podsetio je da su autentični Srbi sa Kosova u tom procesu bili potpuno skrajnuti i da oni što su sada na vlasti moraju da preuzmu odgovornost za predloženo rešenje, iako su “neki drugi ljudi bili na položajima” proteklih godina.

O evropskom, odnosno francusko-nemačkom predlogu

Prema mišljenju Emilije Redžepi, predlog Evropske unije o normalizaciji odnosa je najprihvatljiviji do sada jer, kako je objasnila, od njega neće imati štetu ni Srbija ni Kosovo.

„Da napravimo jedan bitan i dugoročni dogovor koji je baziran na poboljšanju života, međusobnom razumevanju i poštovanju svih nas koji živimo ovde, ali i suseda u regionu.“

Rašić sa druge strane smatra da ovaj predlog nije ništo novo i da on nije sada tek tako “pao na sto”, već da se radi o procesu koji traje od septembra.

Kazao je i da još uvek nije video predlog i da zna samo ono što je čuo iz medija, te da mu i dalje nije jasno da li je priznanje Kosova od strane Srbije u centru tog dokumenta.

„Ništa od toga nam nije poznato. Kod nas to ne funkcioniše kao u ostatku Evrope gde je sve dostupno u javnosti, pa sve interesne grupe – zajednice, NVO, institucije, akademici, organizacije i ostali komentarišu i analiziraju da li je nešto dobro ili ne. Procenjeno je da ukoliko nešto kod nas bude previše rano dostupno javnosti, onda to može biti toliko devastirano u par meseci da više niko to ne sme da pipne. Znajući naš mentalitet, onda je bolje ne otkrivati to. Izgleda da se praktikuje oprobana metoda da informacije ne budu dostupne javnosti, da određeni mali broj ljudi koji odlučuje bude upoznat sa tim i kad se bude potpisivalo to će biti finalno“, rekao je Rašić.

Rašić smatra da ukoliko predlog bude prihvaćen da će on po automatizmu biti usvojen i u parlamentu i kao takav će se primenjivati.

Emilija Redžepi kaže da dosadašnje vlade i na Kosovu ali i u Srbiji nisu bile iskrene nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, te da je to razlog i nepotpune implementacije dogovora.

Redžepijeva ipak ističe da je došlo vreme da se postigne rešenje čiji će garant biti međunarodna zajednica. „U ovom slučaju SAD i EU stoje iza toga i u tom smislu smatram da se ozbiljnije treba pristupiti ovim pregovorima. Kada govorimo o poslednjem obraćanju predsednika Vučića ono je bilo potpuno drugačiije od onoga kada su bile barikade. Tebamo biti iskreni, trebamo govoriti istinu našim narodima, onakva kakva jeste, ali ja nisam tu da procenjujem mišljenja Vučića, neka srpski narod o tome procenjuje i odluči“.

Na pitanje da li je rešenje moguće bez formalnog priznanja Kosova od strane Srbije, potpredsednica vlade za razliku od njegnog predsednika Aljbina Kurtija i predsednice Kosova Vjose Osmani, kaže:

„Da. Za mene da, naš premijer će vam reći ne. Ali smatram da de fakto potpisivanjem nemačko-francuskog sporazuma vi priznajete nezavisnost Kosova“.

Redžepi: Na Kosovu svi jednaki, treba prestati sa mržnjom

Potpredsednica kosovske vlade ističe da premijer Aljbin Kurti zastupa „podjednako pravo i opštu građansku verziju života svih“.

Novinarka: „Jer vi zaista mislite da su na Kosvu svi građani jednaki?“.

Redžepi: „Da. Ja to tako mislim i da tako ne mislim ja ne bih bila u ovoj vladi“.

Na pitanje „zbog čega su onda Srbi diskriminisani, zašto im je ugrožena bezbednost, te zbog čega se uprkos odluci Ustavnog suda manastiru Visoki Dečani ne vraća imovina?“, Redžepijeva kaže da na Kosovu sve zajednice ističu da su diskriminisane na neki način.

„Hajmo da gradimo mostove pomirenja. Ajmo da tu mržnju među nama da razbijemo, hajmo da posvetimo više pažnje našem svakodnevnom životu“.

Na konstataciju da stvaranju mržnje doprinose i izjave predsednice i premijera Kosova o „Srbiji kao genocidnoj državi“, te konstantnom „oživljavanju“ Slobodana Miloševića, Redžepijeva podseća i na izjavu Aleksandra Vučića – „Za jednog Srbina, ubićemo 100 muslimana“.

„Ne volim da se vraćam na to, ne volim da svoju decu trujem. Ja želim da mojoj deci objasnim da i Albanci i Srbi i Bošnjaci, Turci, Romi i svi ljudi koji žive na Kosovu su podjednaki. Hajmo da živimo u tom duhu“, poziva Emilija Redžepi.

Predstavnici Vlade Kosova govorili su i o raspisanom konkursu u Policiji Kosova na severu, povratku Srba u gradove, ulozi medija u kriznim situacijama, o posledicama poplava i drugim aktuelnim temama.

Kompletnu emisiju možete pogledati ispod: