Pre nego što vidimo šta se i u tom slučaju dogodilo, trebalo bi krenuti od toga šta je femicid i kako se on definiše. Prema važećoj definiciji, femicid podrazumeva ubijanje žena ili devojaka zbog njihovog roda, odnosno femicid je rodno zasnovano nasilje.
U mnogim slučajevima ubica je ili član porodice ili emotivni partner, ali može biti i bilo koji stranac ili neki drugi muškarac. Međutim, UN pokušavaju da ovu definciju prošire i da je učine doslednijom, zbog toga što postoje brojna odstupanja i potrebno ih je prepoznati.
Za sada mali broj zemalja pravi razliku između femicida i ubistva, a taj zločin retko se pojavljuje pod tim nazivom.
Krivični zakonik u Srbiji ga ne poznaje kao posebno krivično delo, a takvu praksu imaju zemlje Latinske Amerike. U Evropi, jedino Malta i Kipar regulisale su pitanje femicida.
BBC prenosi da svakih 11 sekundi u svetu jednu ženu ili devojku ubije član njene porodice, a stručnjaci često govore i o „epidemiji femicida“.
Taj fenomen zahvatio je i Srbiju, a posebno brine podatak da su u prva dva meseca ove godine nasilje prema ženama i femicid porasli za 350 odsto u odnosu na isti period 2022. godine, kada su ubijene dve žene.
I taj broj je sigurno veći, imajući u vidu da se ovi statisitčki podaci uglavnom prikupljaju iz medijskih izveštaja. To je jedan od problema na koji ukazuju aktivisitčke organizacije koje se bore za zaštitu žena od nasilja.
Slučaj Jagodina
Poslednji slučaj ubistva žene dogodio se pre dva dana u Jagodini, kada je ženu ubio njen emotivni partner. Ona je preminula od teških telesnih povreda koje je zadobila, a majka je petoro dece.
Muškarac je uhapšen zbog sumnje da ju je ubio, a iz Ministarstva unutrašnjih poslova za N1 kažu da nisu dobijali ranije prijave u vezi sa nasiljem u tom emotivnom odnosu, kao i da muškarcu nije bila izrečena zabrana prilaska.
Kontaktirali su i Centar za socijalni rad u Jagodini ali su pisani odgovor umesto njih dobili od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.
U svom odgovoru su naveli da je žrtva Centru za socijalni rad u Jagodini bila poznata od ranije i da je Centar radio na slučaju dodeljivanja starateljstva nad decom koji se vodio između nje i njenog bivšeg supruga.
„Povodom slučaja ubistva A. K. (35) u Jagodini, Centar za socijalni rad Jagodina ističe da je u poslednjih mesec dana postupao u vezi sa predmetom poveravanja dece nakon prekida bračne zajednice ubijene i supruga D. K. Centar za socijalni rad bio je upućen da je ubijena A. K. započela emotivnu vezu sa B. M. koji je osumnjičen da je počinio njeno ubistvo i koji je zbog toga uhapšen. Stručni radnik CSR koji je radio na ovom predmetu procenio je da stariju decu treba poveriti ocu, a mlađu staviti pod starateljstvo babe po majci, budući da je procenjeno da okruženje u kome se A. K. nalazila nije bilo bezbedno za nju i maloletnu decu“, saopšteno je u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.
Odgovore na to kako da se radi na prevenciji ovakvih slučajeva i koji su mehanizmi državi na raspolaganju da zaštiti žene, potražili su u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost.
U odgovoru za N1 kažu da je njihov prioritet da naprave dobru koordinaciju između državnih organa kako bi se ovakvi zločini sprečili i podsećaju da i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici sadrži jasne odredbe koje se tiču koordinacije i saradnje u različitim sektorima.
„Borba protiv rodno zasnovanog nasilja zahteva punu posvećenost i usklađeno angažovanje više državnih institucija. Ono na čemu ćemo nastaviti da insistiramo je jačanje koordinacije između resornih organa i spuštanje te koordinacije sa republičkog na lokalni nivo. S obzirom na svoju nadležnost, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost nije u mogućnosti da postupa u pojedinačnim slučajevima nasilja, ali ujedno svaki femicid smatra podjednako ozbiljnim i tragičnim za čitavo društvo. Jedna od inicijativa koju smo pokrenuli u skladu sa donetom Strategijom za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja je formiranje sveobuhvatnog registra podataka o počiniocima svih oblika rodno zasnovanog nasilja“, kažu u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost.
Poručuju i da je važno da se ovakvi zločini rasvetle, a da javnost dobije sve neophodne informacije.
Povodom ovog slučaja oglasio se i zaštintik građana koji je saopštio da je, na osnovu medijskih navoda, pokrenuo i kontrolu rada državnih organa koji su bili uključeni u ovaj slučaj.
Kako zaštiti žene od nasilja?
Aktivistikinje koje se bave ovom temom, ali i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, poručuju da bi prvi korak trebalo da bude uspostavljanje Registra žrtava femicida i Nacionalnog tela za praćenje femicida. To je nešto na čemu insistira i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, a to je i obaveza Srbije u okviru Nacionalne strategije za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja od pre dve godine.
Od deset ubijenih žena, osam su ubili članovi porodice i to je moglo biti sprečeno blagovrmeenom rakcijom državnih organa, tvrde aktivisktinje. Ova mapa (https://femplatz.org/index.php) pokazuje gde su sve u Srbiji žene ubijene i jasno je iz onoga što vidimo da se to događa svuda oko nas.
Zahtevaju i od svih institucija da se što pre uključe u rešavanje ovog problema, kako bi odgovor mogao da bude sistematski i sveobuhvatan. Tvrde aktivisiti i da se iz reakcije države vidi da bavljenje femicidom nije prioritet u ovom trenutku i da država odmah mora da stvori sistem koji će, pre svega, raspolagati potrebnim informacijama, a onda i moći adekvatno da reaguje.
Dok država ne bude spremna da se na taj način bavi ovim problemom, važno je napomenuti još jednu neslavnu statistiku koja kaže da u Srbiji u proseku godišnje bude ubijeno između 30 i 40 žena.
